Šta radi porodica, čiji je sin ubio svog školskog druga? Šta rade njegovi roditelji kad saznaju da im je sin postao ubica: padaju li ničice - jer ubijeno je nečije dete, ili gledaju na sve načine da istrguju “da šteta bude što manja”, jer za njih je ubica samo njihovo dete i kao takvo “preče je od pravde”, a štiteći njega, brane i sebe, i svoj životni svetonazor. O tome govori naša nova predstava “Autorizacija”, za koju su tekst napisali Petra Pleše i Vanja Jovanović, koji je i reditelj predstave. Predan i delikatan rad cele ekipe videćemo premijerno 25. aprila, na našoj Maloj sceni. Od 20 sati.

U nimalo lakim ulogama roditelja dečaka ubice gledamo Mariju Radovanov i Ivana Đurića, koji nas vode kroz zapanjujući rolerkoster emocija, propitujuči naša najdublja etička uverenja. Borbu za pravdu - do poslednjeg daha, autori teksta stavili su u ruke jedne novinarke, dugogodišnje isterivačice pravde na svim nivoima, takoreći Sizifa s perom u ruci. Igra je Neda Danilović, dok rastegljivi osećaj pravde i vrlo pragmatičnu istinu personifikuje advokat, u izvođenju Aleksandra Milkovića. Četrnaestogodišnjeg dečaka - ubicu igraće naizmenično dva člana Teatra mladih “Mišolovka”: Marko Trivić i Nikola Ljubičić.

Na sceni Pozorišta mladih ovakve predstave do sada nije bilo, a izvesno je da ništa slično nije izvedeno ni na pozorišnim scenama Srbije i regiona.

Reditelj Vanja Jovanović: “Kao ljudska bića, biološki smo programirani tako da zaštitimo svoje najmlađe i s tim ciljem od malo čega prezamo. No, kako je put do pakla popločen dobrim namerama, previše brige može naneti štetu, a zaštita može postati nasilje. Poslednjih se godina više tragičnih događaja, za koje smo mislili da se događaju samo negde drugde i nekome drugome, desilo u našem dvorištu. Naša predstava odigraće se u domu bogate porodice, čiji je maloletni sin usmrtio svog školskog kolegu. Roditelji ubice, i njihova najuža okolina, u svom će dnevnom boravku upravo jednoj novinarki dati intervju - svoje prvo obraćanje javnosti povodom događaja. Kroz njihovu reakciju, pokušaje nošenja sa situacijom, te izlaska iz nje, propitaćemo da li se tragični događaj mogao sprečiti, kao i koju ulogu u procesu pravnog i društvenog suđenja počinitelju igra socijalno-ekonomski status, politička moć i umreženost porodice s medijima. Jesmo li pred zakonom svi isti? Kako se društvena merila iskupljenja menjaju u odnosu na to ko je prestupnik? Jesu li kategorije poput pokajanja dostupne samo nekima od nas, onima koji to mogu finansijski da priušte? Do kog trenutka možemo braniti svoju decu?”

“Pravo i gluma su isto. Braniš lik. Pravo je čak jače, zato što je taj lik stvaran. Pravo je pravo pozorište...” (Advokat u predstavi)

Glumica Marija Radovanov, majka u predstavi: Poput te jezive rečenice "Dete je važnije od pravde.", u tekstu se mogu čuti još neke koje roditelji zapravo često izgovaraju: "Ne špijuniram svaki njegov korak.", "Ne pritiskam ga, pustim da on dođe meni.", ili "Ko ima vremena da reaguje svaki put kad mu se dete namršti?"... Zvuče razumno, međutim, nekada su možda samo izgovori kojima pravdamo svoje suštinsko odsustvo iz života deteta. Ono što mene plaši je mogućnost da je put - od pružanja privatnosti sopstvenom detetu do aposlutnog nepoznavanja nekih strana njegove ličnosti, ipak kraći nego što verujemo. Žena koju igram je beskrupulozni biznismen, glava porodice, glava firme, nema nikakve veze sa mnom, osim - što je majka. Dovedena u ćorsokak, svodi se na ženku homosapijensa, s jakim materinskim instinktom. Većina roditelja je, bar jednom stala, ili osetila potrebu da stane u odbranu svog deteta, čak i kada je dete uradilo nešto loše, ali to su neke, rekli bismo, bezazlene situacije. U ovakvoj situaciji se nijedan normalan roditelj nikada ne bi našao... Zar ne?... Moram da kažem i to da naše probe traju paralelno dok, svi s grčem u želucu, pratimo jedan sudski proces koji je povezan s temom naše predstave. Ne nudimo odgovore, niti je ova predstava naš neposredni komentar na to, ali otvaramo neka bitna pitanja.”

Glumac Ivan Đurić, otac u predstavi: “Otac sam maloletnog deteta, dakle odgovoran za njegov mentalni i duhovni razvoj. Da li ga dobro savetuješ? Da li ga previše štitiš? Da li grešiš? Pitanja su koja svaki roditelj, svestan svoje nesavršenosti, postavlja sebi. Okolina, društvo i roditelji formiraju novu ličnost. Staviti se u ulogu oca, čije je dete oduzelo život drugom detetu, koji i sam postaje krivac za ubistvo, je situacija u kojoj ne želiš da se zamišljaš, čak ni za potrebe pozornice. Ipak, kao glumac, ti tako dolaziš u priliku da analiziraš, preispitaš odnose unutar jedne porodice i pokušaš da shvatiš, šta je mogao da bude uzrok tako tragične posledice? Kako je nešto, što se uvek dešavalo negde drugde, postalo naša stvarnost? Ko je kriv? Da li je moglo da se spreči? Da li bi ishod bio drugačiji da je neko, nekada, nešto uradio drugačije? Ko je kriv? Dete? Otac? Majka? Društvo? Svi? Čini mi se da nam odgovor trenutno izmiče, ali moramo da nastavimo da ga tražimo ako želimo da se takve stvari više nikada i nikome ne dese.”

Glumica Neda Danilović, novinarka u predstavi: “Smiljana Tomašević radi za Pravdu - ovde i sada. Ona nema luksuz života u večnosti, jer je istina deo sadašnjeg trenutka, koji se meri godinama traženja i danima u iščekivanju. Predstavnica je profesije koja je u Srbiji ,porugom prepotentnih nikogovića, ponižena do oglasa na “tarabi”, na koji se iz predostrožnosti ne zalećete. Aletheia postoji od pamtiveka, svetlost je i pamćenje - nasuprot laži i zaboravu. Ova uloga je omaž lučonošama kojima je oko vrata udav cenzure i medijskog mraka.”

Glumac Aleksandar Milković, advokat u predstavi: “Utisak mi je, nažalost, da rečenicu “... probuđeni narod brzo će opet na spavanjac.”, koju kao advokat izgovaram u predstavi, živimo prethodnih meseci. Ta rečenica je ideologija posebnog sloja ljudi, koji računa na pasivnost „probuđenog naroda“, onog koji svaki dan provodi u brizi da li će imati hranu na stolu, naroda kome su pravda i sloboda daleke vrednosti, jer steže kaiš svakoga dana. I to je ono na šta se računa, na lako zaboravljanje usled preživljavanja svakodnevice. A opet - uvek postoji strah, baš od tog naroda, koji zaboravi na glad i siromaštvo, da bi se borio za pravdu i slobodu. Ono što posebno plaši jeste što ovu rečenicu izgovara advokat, neko ko bi morao da se bori za određene vrednosti i da, ako ništa drugo, razume pojam ljudske žrtve i "samo jednog malog života". Ali kako to, tako i selektivna pravda, oličena u drugoj rečenici iz predstave: "Da li je život jednog deteta važniji od drugog?"... "Ako je moje dete – da.", gutaju - i pravo, i zakone, i sudije, i advokate.”.”

Autorski tim predstave:

Tekst: Petra Pleše i Vanja Jovanović

Reditelj: Vanja Jovanović

Dramaturškinja: Petra Pleše

Scenograf i kostimograf: Mario Tomašević

Kompozitor: Ljudevit Laušin

Naslovna fotografija: S. Miletić

Reditelj naše “Crvenkape”, glumac Saša Latinović, bio je gost emisije “Arterija” RTV Vojvodine. Povod su Grand pri i još tri nagrade, koje je na “Lut festu” u Istočnom Sarajevu osvojila ova izuzetna predstava. Latinović je u intervjuu govorio o tome kako je nastala “Crvenkapa”, zašto je birao da ispriča lutkarsku verziju baš ove čuvene bajke, a govorio je i o  lutakrstvu koje predaje na AU Novi Sad. Inače, naša “Crvenkapa” će uskoro imati svoje pedeseto izvođenje, koje je zakazano za 25. april, od 11 sati. Ceo razgovor sa Sašom Latinovićem može se videti na linku koji sledi, a počinje već u prvom minuta emisije.

https://media.rtv.rs/sr_ci/art-erija/108543

Po završetku Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti, na kojima smo u okviru HAPSića, gostovali sa dve naše predstave “Crvenkapom” i “Ivicom i Maricom”, organizatori festivala poslali su našem pozorištu izveštaj o nadasve uspešnom susretu naših glumaca s hercegnovskom publikom. Naime, tokom prva dva dana HAPSića naše dve predstave, koje su odigrane u – po - dva termina, videlo je oko 1100 gledalaca, koji su došli organizovano iz tri hercegnovske škole. Utisci dece i roditelja su nepodeljeni, da se radi o izvanrednim predstavama koje na umetnički raskošan i etički ubedljiv, a jednostavan način, uče decu pravim vrednostima. A evo kako su naši hercegnovski domaćini videli naša gostovanja...

“Djeca odrastaju kroz igru, stalno učeći kako da razumiju sebe i svijet oko sebe, uz slobodu da istražuju, pitaju i nalaze odgovore. Predstave za djecu su važne, jer na sceni najmlađi prepoznaju sopstvene radosti i strahove, otkrivaju moć zajedništva i mašte. Na HAPSiću su ovo potvrdili prijatelji iz novosadskog Pozorišta mladih igrajući dvije klasične evropske bajke, koje kroz jednostavnu radnju donose poruke o opasnosti i snalažljivosti, hrabrosti i povjerenju, zajedništvu, sigurnom okruženju.

Na sceni u Dvorani “Park” prvo je u utorak (7. aprila) oživjela lutkarska predstava “Ivica i Marica”, uz savremeniji pristup nego u priči braće Grim uz koju su odrastale generacije. Naglašeniji su porodični odnosi, prvenstveno između brata i sestre u periodu odrastanja. Riječ je o djeci koja se vole, ali nisu uvijek složna, niti tu ljubav svjesno prepoznaju. Kada se u jednom trenutku nađu sami u šumi, simboličnom prostoru odrastanja i suočavanja sa životnim izazovima, njih dvoje uspijevaju da se spasu zahvaljujući zajedništvu i ljubavi, kaže reditelj Slobodan Ninković.

“Htjeli smo da istaknemo da se dobro dobrim vraća i da smo mi kolektivna bića koja vole drugarstvo i prijateljstvo, te da bez iskrenog prijateljstva zapravo ne možemo živjeti normalno i dobro.”

Ninković ističe da predstava otvara i druge ozbiljne, teme poput siromaštva, straha i nepravde, jer djeci treba pokazati da svijet nije uvijek idealan, ali im obavezno treba ponuditi i pravi način da se s tim suoče. Reditelj smatra da je lutkarsko pozorište za to posebno pogodno.

Podrška djeci tokom odrastanja je ključna, sigurna je glumica Neda Danilović:

“Lakše je kada imate povjerenje i prijateljstvo. Poruka predstave je da zajedno možemo uvijek mnogo više. Igranje za djecu nosi posebnu odgovornost, jer je riječ o najiskrenijoj publici koju je teško „prevariti“. A za to je ključ iskrenost i usklađenost priče s uzrastom publike i dječijim svijetom.”, objasnila je Danilović.

I “Ivica i Marica” i „Crvenkapa“ odigrana dan kasnije (u srijedu, 8.aprila) sudeći po reakcijama i djece, i roditelja, zaslužile bi čistu peticu, samo da se predstave na HAPSiću ocjenjuju. U obje predstave divna muzika, odlični songovi, scenografija, lutke i kostimi, šarmantni i veseli glumci i sjajni animatori.

Saglasan je s ovim ocjenama i reditelj “Crvenkape” Saša Latinović.

« Djeca su naš najbolji partner na sceni, a mi smo im donijeli predstavu u kojoj se, kroz igru i muziku, govori o odrastanju, oprezu i važnosti prijateljstva. Mislim da je zaista važno imati u gradu pozorište za djecu i igrati im predstave, jer se u pozorištu najljepše odrasta u dobre ljude. Djeca se stalno razvijaju i napreduju i morate biti u toku. Morate pronaći način kako da im ispričate priču. Ako u tome uspijete, dobijate najboljeg saveznika – još jednog kolektivnog glumca na sceni. Djeca su tu da podrže, da bodre svog heroja, da ga upozore ako postoji neka opasnost, da aplaudiraju, viču, reaguju - spremna su da učestvuju u svemu što tražite, ali samo ako ste iskreni u onome što radite i ako ih zaista uvučete u priču.”, kaže Latinović.

Ideja je za “Crvenkapu”, prema njegovim riječima, proizašla iz potrebe za sadržajem namijenjenim uzrastu tri i više godina, ali i iz želje da se obradi tema dječje samostalnosti, jer: “Djeca žele da odrastu, da preuzmu inicijativu - baš kao i Crvenkapa.”, dodaje Latinović.

Glumica Ksenija Mitrović, koja igra Crvenkapu, kaže da su djeca aktivno učestvovala u predstavi i snažno reagovala.

“Oni sve vrijeme učestvuju, budni su i stalno se identifikuju sa svojim herojem: kada strepi on, strepe i oni. Crvenkapa prolazi kroz različite emocije, posebno kroz strah, što je važno iskustvo za djecu. Predstava ih uči kako da se s tim osjećanjima suoče.”, kaže Mitrović i dodaje da je za nju najveći izazov bio učiniti lik Crvenkape stalno zanimljivim, ali i zadržati njenu razigranost i prirodnost.

Fascinantu predstavu “Na vukovom tragu”, koja već godinama očarava gledaoce u Novom Sadu, ali i gde god je gostovala, jer svojom vizuelnom i zvučnom poetikom, pomera granice lutkarske umetnosti, izvodimo 15. i 18. aprila u Srpskom narodnom pozorištu, od 18 sati. “Na vukovom tragu” je autorska adaptacija čuvenog romana “Zov divljine” Džeka Londona. To je pozorišna kompozicija za šest glumaca, jednog bubnjara, deset mikrofona, četiri psa i jednog jelena. U režiji češkog reditelja Jakuba Maksimova, poetske snove ispisuju: Jelica Gligorin, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović,
Slobodan Ninković i Dejan Šarković.

Krajem meseca - 25. aprila - u našem pozorištu biće premijera. Predstavu “Autorizacija” režira Osiječanin Vanja Jovanović, koji je, zajedno sa Petrom Pleše, napisao moćan tekst na jednu od najvažnijih tema današnjice – vršnjaško nasilje s tragičnim ishodom. U četiri glavne, nadasve delikatne i teške uloge, videćemo Mariju Radovanov, Ivana Đurića, Nedu Danilović i Aleksandra Milkovića, koji na sceni kreiraju predstavu kakva do sada, sigurno, nije viđena, ne samo u Pozorištu mladih, nego ni na scenama u Srbiji. O susretu s glumcima našeg teatra, reditelj Jovanović kaže:

“Dok radim, nastojim da inspirišem neke procese u glumcu, gledam da ne foršpilujem, to je baš poslednja opcija koju koristim, jer bi to bio znak neke moje nemoći da im objasnim i približim ono što tražim od njih. Radim to vrlo retko i nerado, jer ne volim da gledam multipliciranog sebe na sceni. Pakt s glumcima sklapam na različite načine. To je uvek individualan proces, od predstave do predstave različit. Nekad si sam u nekoj posebnoj fazi, kada se teško otključavaš, a nekad su glumci u nekoj životnoj fazi, u kojoj opet njima treba vremena da se otključaju. U trenutku kada radimo najvažnija je prisutnost, kao i to da se ne držiš čvrsto za ono što si pripremio pre procesa.

U Pozorištu mladih sam naišao na vrlo prisutne, neposredne i divne glumce, zaista savršene, koji su pametno propitivali ono što radimo, ne u smislu odbrambenih mehanizama, što se nekada dešava - da glumci postavljaju pitanja i tako “sabotiraju” deo procesa iz vlastite nesigurnosti. Glumci Pozorišta mladih su našu ideju prihvatili, nisam osetio niti jednu kočnicu, a svako pitanje koje je bilo postavljeno, bilo je u svrhu kvaliteta predstave, a ne ispoljavanja nekog vlastitog ega. Mislim da je isto bilo i s naše strane, Petrine i moje.”, rediteljeve su reči.

Iako još uvek nije gostovala u susedstvu, naša predstava “Drakon” dospela je do hrvatskih pozorišnika, tačnije do Olge Vujović, ugledne hrvatske istoričarke umetnosti i komparistkinje književnosti, koja je na zagrebačkom life style portalu Wish napisala kritiku o njoj. “Predstava „Drakon“ je dobra i pametna predstava i mogla bi biti prva lekcija u osvajanju slobode.”, zaključila je Vujović u tekstu naslovljenom “Od vlasti bolje stvarce nema...”, koji se može pročitati na ovom linku:

https://www.wish.hr/od-vlasti-bolje-stvarce-nema/

Kada deca u pozorištu mogu da izdrže strah, a kada strah prelazi u komično, o tome koliko je važno znati za koji se uzrast pravi neka predstava, koja su pozorišna sredstva potrebna da bi deca najmanjeg uzrasta razumela priču, a kakva su znanja i veštine potrebni da bi se govorilo o temama za nešto stariju decu, o svemu tome govorili su naši glumci Slavica Vučetić i Slobodan Ninković na RTV Herceg Novi, povodom gostovanja predstave “Ivica i Marica” na 31. Hercegnovskim aprilskim pozorišnim svečanostima.  Predstava, u režiji glumca Ninkovića, izvedena je dva puta u okviru festivalskog programa za najmlađe – HAPSIĆ. Razgovor sa Slavicom i Slobodanom može se videti na linku: https://www.youtube.com/watch?v=25RKMndASHA

Danas i sutra, 7. i 8. aprila, smo u Crnoj Gori, u Herceg-Novom - gradu mimoze, mora i teatra. Na Hercegnovskim aprilskim pozorišnim svečanostima (HAPS), u okviru HAPSić-a igramo “Crvenkapu” i “Ivicu i Maricu”. Nema straha i prevare, iz naše maštovite škrinje bajki stižu dve: jedna u režiji Slobodan Ninkovića, a druga  Saše Latinovića. Stižu jedan vuk i zec, lovac i još razni, pa i jedna veštica, kojoj se ima uzeti mera...

Naša mala Crvenkapa, ta divna, radoznala devojčica, koja nas oduševljava lepotom svog duha, zablistala je na 26. “Lut festu”, Međunarodnom festivalu profesionalnih lutkarskih pozorišta za decu, koji se od  30. marta do 3. aprila održao u Istočnom Sarajevu. “Crvenkapa” se vraća u Novi Sad s glavnom festivalskom nagradom - Grand Prix, za najbolju predstavu ovog festivala.

U obrazloženju žirija, u kojem su bili: bugarski reditelji i profesori Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov i muzički pedagog i profesor Mladen Janković, jednoglasno stoji: “Predstava je kreirana s puno mašte i razigranim scenskim rešenjima, koja čine svaku scenu živom i zanimljivom. Glumci, zajedno sa lutkama, donose priči pokret i dušu, stvarajući veselu, toplu i nezaboravnu atmosferu, koja osvaja publiku svih uzrasta.”

“Crvenkapi” je pripalo još nekoliko nagrada, dobili su ih: glumac Aleksa Ilić (za više uloga), Danilo Mihnjević za muziku i Milica Grbić Komazec za najbolje estetsko i tehničko rešenje lutaka u predstavi ,,Crvenkapa’’.

Sa ovog festivala u naše pozorište stiže još jedan nagrada, donosi je Slavica Vučetić, kojoj je pripala za ulogu Marice u “Ivici i Maricu”, takođe izvedenoj u Istočnom Sarajevu.

U “Crvenkapi”, u režiji Saše Latinovića, igraju: Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović i Marija Todorović, dok u predstavi “Ivici i Marica”, koju je režirao Slobodan Ninković, igraju: Saša Latinović, Aleksa Ilić, Neda Danilović i Slavica Vučetić

Čestitamo ekipama, a sada se s istim predstavama spremamo za Herceg Novi, gde ćemo 7. i 8. aprila nastupiti na tamošnjim Hercegnovskim aprilskim pozorišnim svečanostima.

Naše pozorište danas, 2. aprila, gostuje u Istočnom Sarajevu, na “Lut festu” - 26/27. Međunarodnom festivalu profesionalnih lutkarskih pozorišta za djecu. Igramo dve predstave - “Crvenkapu”, u režiji Saše Latinovića i “Ivicu i Maricu”, u režiji Slobodana Ninkovića. Pričajući priče o dobru i zlu, učimo i rastemo zajedno, a danas rastemo u društvu novih drugara, onih koje ćemo sresti na sceni Narodnog pozorišta Istočno Sarajevo i tamošnjeg Kulturnog centra. Pričamo priče stare - a oči ipak ostaju bez daha i uši bivaju širom otvorene... Ili beše pak obrnuto... Mada, u bajkama svašta biva...

Ovaj april u našoj kući biće u znaku premijere nove predstave. “Autorizacija” pred publiku prvi put izlazi 25. aprila. No do toga dana bićemo ništa manje vredni. Već početkom meseca idemo na dva festivala. Najpre smo 2. aprila u Istočnom Sarajevu, gde na tamošnjem Lutfestu igramo “Crvenkapu” i “Ivicu i Maricu”, a potom smo 7. i 8. aprila u Herceg Novom, gde ćemo na Hercegnovskim aprilskim pozorišnim svečanostima igrati iste dve predstave. Tokom ovog meseca, na našoj Maloj sceni, igramo sve predstave s redovnog repertoara, a gostujemo i na dve gradske scene: 15. i 18. aprila aprila u Srpskom narodnom pozorišu, gde igramo “Na vukovom tragu”, dok “Crvenkapu” 17. aprila igramo u KC “Mladost” u Futogu, u dva termina.

PREUZMITE REPERTOAR

Ovih dana, pozorišta širom sveta proslavila su Svetski dan pozorišta za decu i mlade (20.  mart) i Svetski dan lutakarstva (21. mart), dok danas – 27. marta, obeležavamo Svetski dan pozorišta. Jedino novosadsko pozorište za decu – naše Pozorište mladih, već više od devet decenija neguje teatar za najmlađe, tokom kojih je na svom repertoaru odgojilo generacije i generacije mlade pozorišne publike. Iako su predstave koje smo igrali, i koje igramo, žanrovski različite, zajedničko im je što su teme kojima se bave važne za odrastanje najmlađe publike, a intrigantne za onu tinejdžerskog uzrasta. Sve su etički dobro utemeljene i estetski znalački urađene.

Pored toga što decu uče šta ih sve čeka u velikom svetu, te predstave imaju višestruko humanu ulogu u odrastanju najmlađih, između ostalog i zato što su mesto okupljanja više generacija i povod da se sazna tradicija i izmašta bolja budućnost. Nije, stoga, čudno što se uvek traži karta više, što rasprodane predstave u našoj kući nisu samo uočinovogodišnja praksa, već celosezonsko pravilo.

Za decu – priče koje snaže hrabrost

Mocartova “Čarobna frula”, kao opera za decu, upoznaje najmlađu publiku s ovim pozorišnim žanrom, a ujedno otkriva muzičke kvalitete glumaca Pozorišta mladih, zahvaljujući kojima, posle svake predstave, deca pevuše odlomke iz poznatih arija. Da li je svetliji dan ili je pak svetlija noć, pitanja su koja se propituju kroz raskošne note. U režiji argentinske rediteljke Renate Karole Gatika, izvrsni su: Saša Latinović, Uroš Lazović, Ksenija Mitrović, Slobodan Ninković, Marija Radovanov i Aleksandar Milković.

Predstava “Crvenkapa” neodoljiva je pozorišna inscenacija poznate bajke,  kojoj je autorski pečat dao glumac Saša Latinović, u čijoj se režiji izvodi. Uz pregršt upečatljivih songova, predstava govori o tome kako dečja naivnost i svojeglavost mogu dovesti do neprijatnih susreta s onima u kojima nisu posađene baš najbolje osobine, ali i kako se na tom putu mogu utemeljiti neka važna prijateljstva, koja mogu da pomognu da se hrabrije pogleda ka horizontu. U Latinovićevoj “Crvenkapi” neodoljivi su: Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović i Marija Todorović.

Predstava “Ivica i Marica” uči decu razlici između dobra i zla, ali i tome kako su u životu najvažniji: ljubav, privrženost, zajedništvo i solidarnost. Upravo te teme bile su povod glumcu Slobodanu Ninkoviću da na scenu postavi ovu bajku, kao svoj rediteljski prvenac. U predstavi, koju odlikuje kompleksna likovnost - autorsko delo Milice Grbić Komazec, čuda čine: Neda Danilović, Aleksa Ilić, Slavica Vučetić i Saša Latinović.

“Ksenija i Lovac” je priča o devojčici, drugačijoj od njenih vršnjaka, koja pati zbog toga sve dok ne shvati da je njena posebnost zapravo njena snaga. Kada se osloni na ono u čemu je najbolja, pred njom se otvaraju prostranstva i život koji se diše punim plućima. Ovo je snažna priča o tome da se vredi boriti za svoje snove, da vredi biti uporan, da čak i u ovom surovom svetu uspevaju uporni i hrabri, oni koji svet čine drugačijim, boljim mestom za život. Bez takvih nema ni lepote, ni umetnosti. U režiji Emilije Mrdaković, i uz muziku Aleksandre Vrebalov, nadahnuto igraju: Slobodan Ninković i Ksenija Mitrović.

Na sceni Pozorišta mladih, suvereno, već godinama, dominira još jedna izuzetna predstava, koju obožavaju i deca, i odrasli. Roman Džeka Londona “Zov divljine” inspirisao je češkog reditelja Jakuba Maksimova da napravi pravo malo remek delo, predstavu “Na vukovom tragu”., pozorišnu kompoziciju za šest glumaca, jednog bubnjara, deset mikrofona, četiri psa i jednog jelena. Predstava govori o psu Baku, koji je u vreme Zlatne groznice prodat za rad u jednoj kanadskoj provinciji. Bakova avantura puna je nevolja koje izazivaju nepoznate okolnosti i beskompromisna sloboda koja se budi u njemu. Glumci ove predstave pomeraju granice lutkarske umetnosti i izmeštaju publiku u drugu dimenziju. Čudesnu fantazmagoriju na sceni nadmoćno kreiraju: Saša Latinović, Slavica Vučetić, Slobodan Ninković, Jelica Gligorin, Dejan Šarković, Neda Danilović i Aleksa Ilić.

Za mlade – Dostojevski, Nušić i “Drakon”

Monodrama “Zločin i kazna” nesvakidašnje je pozorišno delo, prevashodno kao izvrstan primer kako se vrhunska književnost može maštovito uprizoriti. U režiji Emilije Mrdaković, briljira Aleksandar Milković. On je Raskoljnikov, a dvadesetak preostalih likova iz složenog dela cara ruske pisane reči, igraju čak i flaše! Lektira na kvadrat - u pozorišnom obliku.

Da komedija - osim što ne bi trebalo da bude, ne mora da bude kreveljenje, već duhoviti ples po mentalitetu i cajtgajstu, potvrđuju Nušićevi “Hajduci”, u režiji “doktorke za komediju” – Olje Đorđević. Propitivanje odnosa prošlosti i sadašnjosti, ogledanje mladosti naspram oveštalog školskog sistema, povod su što se za skibidi “Hajduke” Pozorišta mladih traži karta više. Tinejdžeri pohode ovu predstavu kao da idu na hadžiluk, a razlog tome je ceo “uskočki tim” u kojem su: Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Neda Danilović, Marija Radovanov, Uroš Lazović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Saša Latinović, Aleksandar Milković i Ivan Đurić. Plafon se trese dok se sinuje, targetuje, hila, brejnrotuje, rešava, fleksa, kempa, kika, protekta, skipa, tretuje, banuje, spona, a usput saznaje i ko je Tićulica, a ko Sigma!

Iako je stara ni godinu dana, gotovo kultni status među publikom Pozorišta mladih ima i predstava “Drakon”, koju je po tekstu Jevgenija Švarca, režirala ruska rediteljka Ljudmila Fjodorova, diplomac čuvene sanktpeterburške Državne akademije za pozorište. “Drakon” je snažno raskrinkavanje laži koje - kroz priču o patriotizmu - šire tirani kako bi prikrili svoje pljačkaške namere i sasvim konkretne pohode. Priču o progorelim dušama, nemim i gluvim na realnost, ali i o jednoj opojno čistoj koja čistotom preti da “zarazi” otrovani svet, nadahnuto izvode: Marija Radovanov, Ivan Đurić, Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Uroš Lazović, Aleksandar Milković, Neda Danilović i Slavica Vučetić. Predstavu publika gleda netremice, a kako će svetla ugase - nastaje epifanijski susret, u kojem se dugotrajni aplauz publike pretvara u stojeće ovacije.

Ovo su samo neke od predstava sa repertoara Pozorišta mladih, u kojima se vidi  pomna posvećenost glumačkog ansambla, utemeljena na scenskom partnerstvu među glumcima, bez koga nema dobre predstave. Novo scensko partnerstvo začinje se i ovih dana, na probama nove predstave “Autorizacija”,  koja se bavi društvenom i porodičnom pozadinom ubistva, koje je počinio maloletnik iz - naizgled - ugledne porodice. Premijera u režiji Vanje Jovanovića biće 25. aprila.

Iz glumačke porodice ove zemlje juče je otišao jedan uistinu veliki glumac, naš kolega i prijatelj - Radoje Čupić. Bio je glumac neponovljive scenske harizme i lucidnosti, bard upečatljivog glasa, neko s kim smo imali čast da radimo u više navrata.

Na sceni Pozorišta mladih Čupić je igrao u predstavama: "Bombardovali smo Nju Heven", "Čorba od kanarinca", "Otelo", "Animals", dok su u njegovoj režiji kod nas igrani: "Otvarač", "Testosteron", "Estrogen", "Pepeljuga" i "Pokondirena tikva".

Pamtimo ga kao izvrsnog glumačkog partnera, posvećenog i radoznalog, nadasve kolegijalnog i empatičnog, koji je na scenu donosio energiju i hrabrost, a prevashodno ogromnu ljubav koju je ulagao u pozorište. U najtežim trenucima naše kuće bio nam je odan prijatelj, pravdoljubiv i nepokolebljiv.

Čupe je ostavio dubok trag na svima nama koji smo sarađivali s njim. Saosećamo s velikim gubitkom njegove porodice i cele pozorišne zajednice Srbije, a njemu, koji je s nama nesebično delio glumački hleb, želimo mirne i lake nebeske pute. 

Foto: Branko Lučić

Na Svetski dan lutkarstva, danas 21. marta, na svim merdijanima sveta na kojima se bave lutkarskom umetnošću, igraju se predstave za decu koje slave lutkarstvo -  taj kompleksni spoj pozorišne umetnosti, književnosti vizuelne umetnosti, ali i etičnosti, bez koje prave umetnosti nema.

Mi smo ga obeležili igranjem “Ksenije i Lovca”, jedne od najgledanijih predstava naše kuće. I ova predstava, kao što su to bile neke druge, možda je danas nekom detetu bila prvi susret s pozorištem.

Pričanjem priča, najčešće bajki, pred decom se otvaraju prizori za koje do tada nisu ni znali da postoje, svetovi koji ih uče šta ih sve čeka u velikom svetu.

Lutkarske predstave imaju višestruko humanu ulogu u odrastanju dece, između ostalog i zato što su mesto okupljanja više generacija. Vreme koje roditelji, bake, deke, tetke... provedu s decom na predstavama - povod su cvetanja ljubavi, ali i toga da se tradicija i budućnost zagrle u njihovim najboljim izdanjima.

Pozorište mladih je zahvalno svojoj publici zbog višedecenijskog poverenja u snagu i važnost onoga što radimo.

Naši “Hajduci”, koje je režirala Olja Đorđević, gostuju 27. marta na sceni NP Sombor. U predstavi, nastaloj prema delu Branislava Nušića, igraju: Slavica Vučetić, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Marija Radovanov, Saša Latinović, Aleksa Ilić, Slobodan Ninković, Uroš Lazović, Aleksandar Milković i Ivan Đurić.

Povodom ove predstave, u kritici naslovljenoj “Hajduci se sastaju i rastaju, samo su nasilje i zabava večni”, dramaturškinja i kritičarka Divna Stojnov napisala je da su u našim “Hajducima” - nestašluci Nušićevih romanesknih junaka - vrlo dobro kontrastirani sa sadašnjim đacima i nasiljem koje čine. Istakla je da je vrlo fina paralela između dva vremena, koju je rediteljka napravila, važna – između ostalog i - zato da se razume kako su prestupništvo i neposlušnost mladih oduvek postojali, ali da se mogu prevazići u svakom vremenu, što je ohrabrujuća ideja!

Predstava u NP Sombor počinje u 20 sati.

Izvođenjem predstave “Ivica i Marica” - 20. marta - obeležili smo Svetski dan pozorišta za decu i mlade. To je samo jedna od - uvek - rasprodanih predstava naše kuće, koju deca rado gledaju. U istom nizu predstava koje obožava naša najmlađa publika su i “Crvenkapa”, “Ksenija i Lovac” i “Čarobna frula”, dok su naši “Hajduci” veliki favoriti tinejdžera i njihovih roditelja.

Naše pozorište, koje je u februaru proslavilo 94 godine, na svom repertoaru odgojilo je generacije i generacije mlade pozorišne publike. Iako su predstave koje smo igrali, i koje igramo danas, žanrovski različite, zajedničko im je što su teme kojima su se bavile važne za odrastanje najmlađe publike, a intrigantne za onu tinejdžerskog uzrasta. Sve su etički dobro utemeljene i estetski znalački urađene.

Svetski dan pozorišta za decu i mlade za nas u Pozorištu maldih je i dan naše publike, kojoj smo zahvalni za poverenje koje nam svakodnevno ukazuje.

Dramaturškinja Petra Pleše ovih dana je gošća našeg pozorišta, u kojem je angažovana kao deo autorske ekipe predstave “Autorizacija”. Režira je Vanja Jovanović, koji je - zajedno s Pleše, koautor teksta. Premijra će biti 25. aprila. 

Petra Pleše rođena je u Karlovcu (Hrvatska). Studentkinja je druge godine diplomskih studija Kazališne dramaturgije, pri Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu.

Piše scenarije, dramske, teorijske i kritičke tekstove iz područja izvođačkih umetnosti i filma. Tekstovi su joj objavljivani na portalima Kulturpunkt, Zona filma, te u časopisu "Kazalište".

Kao dramaturškinja i autorka teksta, sarađivala je rediteljima: Vanjom Jovanovićem („Mala zabava“/Teatar &TD) i „Čudni kovačev sin“/Dječje kazalište Branka Mihaljevića), s Ivanom Plazibatom („Kad se zaljubljujemo“/HNK Ivan pl. Zajc), Zdenkom Šustić („Mali požari“/Mala scena) te Peđom Gvozdićem („A.jmo P.robat Čehov.a“/GK Zorin dom).

„Autorizacija“ joj je prva saradnja s Pozorištem mladih.

Jednu od najboljih predstava, ikada nastalih pod krovom naše kuće - “Na vukovom tragu” igramo ponovo u Srpskom narodnom pozorištu - 31. marta, na Kamernoj sceni. Istančana posvećenost glumaca ove izuzetne predstave, koje je svojom rediteljskom vizijom okupio Jakub Maksimov, zaslužna je što je “Zov divljine” Džeka Londona tako upečatljivo uprizoren kod nas.

“Na vukovom tragu” je pozorišna kompozicija za šest glumaca, jednog bubnjara, deset mikrofona, četiri psa i jednog jelena. Govori o kućnom psu Baku, koji je bio ukraden i prodat za rad tokom “Zlatne groznice” na Klondajku. Bakova avantura je puna nevolja i iznenađenja – izazvanih nepoznatim okruženjem i buđenjem njegovog do tada nepoznatog, slobodarskog duha.

U predstavi, koja počinje u 18 sati, igraju: Jelica Gligorin, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović, Slobodan Ninković i Dejan Šarković.

Naš glumac Slobodan Ninković gostovao je u emisiji “Knjiga je bolja”, RTV Vojvodine. U razgovoru sa urednicom emisije Eržikom Pap Reljin govorio je o nastanku predstave “Ivica i Marica” i etičkim vrednostima o kojima deca uče gledajući bajke. Razgovor je bio povod da se govori i o filozofskim slojevima koji se kriju u bajkama, konkretno u ovoj, koju je glumac režirao kao svoj rediteljski prvenac. Ceo razgovor može se videti na linku: https://www.youtube.com/watch?v=1VAKQo6WIEc

Kad god u pozorištu počinje rad na novoj predstavi, u vazduhu se osećaju uzbuđenje i neka posebna radost. Upravo takva atmosfera je danas 3. marta, u našem teatru, gde su počele probe nove predstave. “Autorizaciju” režira hrvatski reditelj mlađe generacije Vanja Jovanović, a novu predstavu će svojim talentom autorizovati glumački tim u kojem su: Neda Danilović, Marija Radovanov, Ivan Đurić, i Aleksandar Milković. Premijera će biti 25. aprila.

Tekst “Autorizacija” delo je samog reditelja i dramaturškinje i vrsne pesnikinje Petre Pleša, scenografiju i kostime osmisliće Mario Tomašević, dok muziku komponuje Ljudevit Laušin.

Reditelj Vanja Jovanović: “Kao ljudska bića biološki smo programirani tako da zaštitimo svoje najmlađe i s tim ciljem od malo čega prezamo. No, kako je put do pakla popločen dobrim namerama, previše brige može naneti štetu, a zaštita može postati nasilje. Poslednjih se godina više tragičnih događaja, za koje smo mislili da se događaju samo negde drugde i nekome drugome, desilo u našem dvorištu. Naša predstava odigraće se u domu bogate porodice, čiji je maloletni sin usmrtio svog školskog kolegu. Roditelji ubice i njihova najuža okolina u svom će dnevnom boravku upravo jednoj novinarki dati intervju - svoje prvo obraćanje javnosti povodom događaja. Kroz njihovu reakciju, pokušaje nošenja sa situacijom, te izlaska iz nje, propitaćemo da li se tragični događaj mogao sprečiti, kao i koju ulogu u procesu pravnog i društvenog suđenja počinitelju igra socijalno-ekonomski status, politička moć i umreženost porodice s medijima. Jesmo li pred zakonom svi isti? Kako se društvena merila iskupljenja menjaju u odnosu na to ko je prestupnik? Jesu li kategorije poput pokajanja dostupne samo nekima od nas, onima koji to mogu finansijski da priušte? Do kog trenutka možemo braniti svoju decu?”