Mart počinjemo musketarski: predstava za svako dete, za svakog odraslog čoveka. I za jedne, i za druge – na obe naše scene.
U martu imamo prvu ovogodišnju premijeru - “Zločin i kazna” ozbiljan je pozorišni zalogaj. Emilija Mrdaković i Aleksandar Milković najavljuju interaktivnu lutkarsku monodramu za srednjoškolce i sve one koji vole Dostojevskog.
Mart koji smo počeli tim preispitivanjem čovekove moralne vertikale i horizontale, završavamo još jednom otkrivajući letenje. Između toga, preko 30 predstava, uključujući mjuzikle “Palo inje, pao sneg” i “Kosa” - oba po dva puta.
Mi smo spremni, samo čekamo vas....
Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak samo – nečinjenjem - kažnjavaju žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? Zašto, ako relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave "Zločin i kazna", čija će premijera biti 10. marta na sceni našeg teatra.
Predstava, inspirisana romanom F. M. Dostojevskog, u režiji Emilije Mrdaković, lutkarska je, interaktivna, monodrama za srednjoškolce. Igraće se na Maloj sceni, od 20 sati. Prve reprize su 15. i 22. marta.
Raskoljnikova igra Aleksandar Milković, a Sonju (putem videa) - Dragana Ilić. Autorka dramatizacije je Teodora Marković. Scenografkinje su Emilija Mrdaković i Milica Grbić Komazec, koja je dizajnirala kostime i lutke. Aleksej Mrdaković je komponovao muziku, a scenski pokret osmislila je Ista Stepanov.
Dajdžestiranje...
Autorski dvojac Emilija Mrdaković i Aleksandar Milković upustili su se u ovu vrstu pozorišnog istraživanja inspirisani zaokupljenošću srednjoškolaca internetom, koja ih je dovela do lakog pristupa raznim informacijama i temama, čime ih je istovremeno udaljila od čitanja knjiga. Srednjoškolci lektiru čitaju mahom na netu, prepričanu i skraćenu, retko pročitaju celu knjigu. Imajući u vidu da pozorište ima, pre svega, edukativni karakter, Mrdaković i Milković odlučili su da, kroz interaktivnu pozorišnu formu, srednjoškolcima približe jednu od najtežih lektira, učine je zanimljivom i pomognu im da shvate slojevitost dela F. M. Dostojevskog.
Raskoljnikove šeme svuda oko nas
Polazeći od toga da naša deca danas, nažalost, žive u vremenu u kojem je zločin postao svakodnevica, u kojem nas mediji, nemilosrdno, gotovo bukvalno, dave informacijama o raznim užasnim događajima iz celog sveta i slikama ljudskog beznađa i besa, autorski dvojac je, pokušao da dokuči da li je svaki zločin praćen kaznom, a nastojao je i da rasplete sve tragove Raskoljnikovih „šema“ u savremenom društvu. Na koncu, pokušao je da otkrije, ima li moralnog preobražaja danas, ima li pokajanja?
Kakav primer dajemo deci?
Rediteljka Emilija Mrdaković: «Svako mentalno sposobno ljudsko biće, bilo kada i bilo gde, ima dužnost da shvati kako je povređivanje drugog ljudskog bića moralna činjenica. Međutim, stvari nisu ovako jednostavne ni danas u vremenu u kom živimo, a verujem da nisu bile ni u prošlosti, što nam dokazuje i istorija. Naravno, svi ćemo mi, kao ljudska bića, prihvatiti da su ubijanje i drugi oblici fizičkog, moralnog i materijalnog povređivanja nevinih ljudi nesumnjivo pogrešni. Ipak, često smo svedoci relativizovanja koje prevlada u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani. Relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti. Mislim da je važno da ozbiljno razmislimo, zašto je danas ovo pitanje toliko bolno i nerešivo sagledavajući našu realnost na globalnom nivou. Roman “Zločin i kazna “ je genijalno književno delo jer daje na neki - čak i “intiman“ - način odgovor na pitanje - Šta uopšte danas znači zločin? Ali u svakom slučaju danas je zločin, pored izvršenog zločina, i nekažnjavanje.
Zanimljivo je, takođe, kako danas učimo decu i kakav primer im dajemo. Često im nesvesno pokazujemo kako da sebi olakšaju život u svakom smislu, da što manje daju od sebe, da se ne troše previše za druge, da što manje razmišljaju, a da istovremeno očekuju i dobijaju stalno ono što žele... To većinu njih čini površnim, nezainteresovanim preme svemu u životu, uz stalno očekivanje da ono što zamisle - mora da se stvori sad i odmah. Oni, ili rastu pod staklenim zvonom, ili su prepušteni sami sebi. U realnosti se to reflektuje tako što se izgubi odgovornost i odnos prema moralnim vrednostima, te osvešćeno ponašanje u društvu. Težnja za još materijalnih stvari može da postane nezasita, da liši osobu svake radosti i svesti, ali, s druge strane, mladi ljudi imaju veliki potencijal i sposobnosti koji treba da razvijaju, da se što više edukuju, da stvore naviku da čitaju.
Radeći na romanu i predstavi “Zločin i kazna“ želela bih da zainteresujem mlade da uzmu posle toga roman i da ga pročitaju u celosti. Iako je napisan pre više od 200 godina, u romanu se mogu pronaći moderni elementi. Glavni problem koji Raskoljnikov oseća je potraga za sopstvom, identitetom. U toj potrazi, junak se otuđuje od sveta. On je presekao sve veze sa porodicom, prijateljima i okruženjem. Takođe, Raskoljnikov ne zna koliko je tačno vremena prošlo otkako je upao u bunilo, a ne zna ni čitalac, što znači da se uvodi kategorija subjektivnog vremena. To znači da se vreme više ne sagledava objektivno, nego onako kako ga vidi junak. Još jedan od bitnijih elemenata modernizma je prikazivanje unutrašnjeg sveta junaka. Halucinacije, bunilo, anksioznost, griža savesti, strah, sveukupne nesvesne čovekove radnje se opisuju i stavljaju u književno delo. Dostojevski nas zaista dovodi do toga, i pušta nas, da osetimo zločin svim porama našeg bića. On izražava svoje viđenje prirode čoveka, njegove svrhe i zakona kojima je on kao ličnost potčinjen. Da li živimo u nadrealnom svetu? Ne mislim tako, ali ga često tako doživljavamo. Predstava «Zločin i kazna» je u tom smislu naš autorski prikaz romana.»
S ljubavlju i pažnjom - iz individualne oaze...
Glumac Aleksandar Milković kao Raskoljnikov: „Iako se, na pitanje kako se živi u društvo potpuno poremećenih vrednosti, odgovor „teško“ nekako sam nameće, i to ne samo u pozorištu, umetnosti, Novom Sadu ili u Srbiji, zaista bih želeo da probam da zadržim optimizam. Naime, nisu samo neke osnovne moralne vrednosti dovedene u pitanje, stiče se utisak da je postalo nemoguće nekom i skrenuti pažnju da možda greši u svojim stavovima. Lično, glavni problem vidim u sistemskom urušavanju edukacije u svim sferama jednog društva. Ako dozvolite da edukovani profesionalci napuste zemlju zbog malih primanja, a zamenite ih nekompetentnim kadrom, onda ne možete da se uzdate u svoje obrazovanje, svoje lekare, svoje sudije, svoje ljude.
Deca i mladi to uviđaju i njihovi uzori nisu više oni koji bi trebalo da budu, već naprotiv – ljudi čija se zanimanja vezuju isključivo za prisustvo na društvenim mrežama i rijalitijima, koji često nemaju nikakvu stručnost, ni znanje, ni veštinu. I tu današnji mladi imaju jednu sličnost sa Raskoljnikovim, glavnim junakom romana Fjodora Dostojevskog. On, student prava, vrlo brzo shvata da sistem ne funkcioniše na vrednostima i moralnim načelima i napušta fakultet. Okreće se „većoj ideji“. Međutim, kod Dostojevskog je vrlo jasno od početka do kraja romana šta je moralno i ispravno, iako Raskoljnikov to pokušava svojim intelektom da relativizuje. I nakon počinjenog zločina, vera je njegovo spasenje i roman se završava „preporodom ljudske duše“, zbog čega i želim da ostanem pozitivan u odgovoru na pitanje, kako se uopšte živi danas u ovakvom svetu? Ako je Raskoljnikov uspeo da pronađe utočište za svoju dušu, želim da verujem da možemo i svi mi. Za početak – možemo predstavom da otvorimo ovu temu i postavimo pitanje.
A kako se obraćati današnjoj deci i mladima, kako ih privoleti da biraju znanje, ljubav i odgovornost, s tim pitanjima, kao otac dvoje dece, živim iz dana u dan. I nažalost, nemam drugog odgovora do onog najočiglednijeg: ljubav i pažnja kreću od nas, odraslih, koje zbog surovosti kapitalističkog (skoro apokaliptičnog) društva nemamo kad, ni kako da sprovedemo. Šteta je što nema mnogo sistemske podrške za bavljenje decom i mladima. S druge strane, ja sam, poput Raskoljnikova, napustio studije prava, jer sam se bojao da ću jednog dana morati da budem profesionalac i da branim zločinca koji je kriv. Zato danas igram zločinca koji traži iskupljenje svoje duše. I pristupam ovoj predstavi s mnogo ljubavi i poštovanja prema piscu i prema publici, a nekad je toliko sasvim dovoljno. Iako okolnosti govore drugačije iz dana u dan, moramo krenuti od neke svoje, indivudualne oaze.“
Tajna je u motivima zločina
Kompozitor Aleksej Mrdaković: „Roman sam pročitao u srednjoj školi. Nisam očekivao da je tako zanimljiv. Na maturi sam dobio temu “Može li zločin ispraviti društvene nepravde”. Kada sam dobio zadatak da pišem muziku za predstavu “ Zločin i kazna”, setio sam se rečenica kojima smo ga komentarisali na času: “Raskoljnikov nije običan, siromašan student, već izvanredna ličnost velikih razmera. On je osoba koja, poput Hamleta, pokušava preuzeti zastrašujući zadatak prekrajanja sveta. Tajna romana ne leži u zločinu, već u motivima zločina…“.
To me je do izvesne mere pokrenulo da odaberem stil muzike i forme koje bi odgovarale samoj predstavi. Izabrao sam kvartet i hor, kao dve glavne kompozicije i odlučio da koristim atonalan i tonalan način komponovanja, jer u atonalnoj muzici je odsutna funkcionalna harmonija kao glavni strukturalni element, a kasnije se, kroz kompozicije, javljaju i tonalni elementi. Učinilo mi se to adekvatnim za predstavljanje glavnog junaka romana - Raskoljnikova, u kome nema sklada u harmoniji njegove ličnosti. Jedan deo njega je mračan, teskoban, a drugi ranjiv, emotivan, saosećajan. Probao sam sve to da prikažem kroz muziku, razne zvukove i efekte. Videćemo već na premijeri u kojoj sam meri u tome uspeo.”
Da li ste spremni za još jednu Bogojavljensku noć? Šekspirovsku, a našu, s izvrsnim glumcima, lucidno našpanovanim da raspše sve muke, dvojbe i dileme.
Mudra luda i vitez kukavica, pohotna grofica u crnini i sujeverni puritanac, muškarac koji je žena i sve druge duše iz Šekspirove Ilirije prohodaće još jednom na sceni Pozorišta mladih u vrcavoj “Bogojavljenskoj noći “, koja je leta za nama, na svom premijerskom izvođenju u Čoranovcima, bukvalno na noge digla publiku Šekspir festivala... U njoj svi pristaju na zamenu uloga i niko se ne pita – zašto... Poznato, zar ne? Ali na sceni, sve je mnogo duhovitije i bezbolnije nego u životu: smeh grohotom, iako se smejemo sebi...
U režiji Ivana Vanje Alača, u stampedo ritmu, igraju: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Aleksa Jovčić, Anica Petrović, Saša Latinović i Ervin Hadžimurtezić.
Nebo se 21. februara otvara u 19.30, samo na sceni Pozorišta mladih.
Igranje predstave “Palo inje, pao sneg” zakazano za večeras, 13.02.2024. u 19.30 časova, otkazuje se zbog bolesti glumice. Karte možete vratiti na blagajni Pozorišta mladih, gde ćete dobiti svoj novac nazad. Za sva dodatna pitanja možete pozvati: 021/521-826.
Hvala na razumevanju.
Vaše Pozorište mladih Novi Sad
Glumica Kristina Savkov, garderoberka Marina Perić, organizatorka promotivnih aktivnosti Ruža Roganović i inspicijentkinja Snežana Velimirović dobitnice su godišnjih nagrada Pozorišta mladih, jer su tokom prethodne godine zablistale na svojim pozorišnim zadacima.
Nagrade im je na proslavi 92. rođendana uručio v. d. direktora Aleksandar Ćurčić. Tom prilikom istakao je još dve svoje saradnice - šeficu tehnike Olgicu Lolu Živanov, te producentkinju Ivanu Todorović, podsetivši da su njih dve bile ne samo odlične radnice, već da su odigrale ključnu ulogu u spasavanju od požara koji je ansambl preživeo na gostovanju u Banjaluci.
Slavlje je nastavljeno uz tortu i proseko, a onda je na scenu stupio “Šlagvort”. Bend sastavljen od glumaca Pozorišta mladih, koji je sinonim za dobar provod, slavljeničku atmosferu podigao je na vatrometni nivo.
Ređajući pesme iz svetskih i domaćih filmskih hitova Danilo Milovanović, Kristina Savkov, Aleksa Ilić i Darko Radojević, uz svesrdnu podršku dva muzičara - Jelene Radić i Sava Kostića, napravili su provod za pamćenje.
Ceremoniju proslave rođendana vodila je glumica Jelica Gligorin.
Fotografije: Srđan Doroški
Kad si mali - izbrojiti do sto veliki je nauk. Kad ga savladaš, sve buduće matematičke brige lakše se raspliću i kroje. Slično je i kad poživiš stotinu leta, tad o životu - uzduž i popreko - možeš ceniti bez pardona. I sve su to mali, ili veliki praznici čovečanstva...
Jedan takav je i kad glumac sto puta izvede neku predstavu. Sto puta izaći pred decu, pokloniti se i početi, ispričati priču o dobru i zlu, snazi ljubavi i volje, o tome ko ima snage da pobedi stogodišnje trnje vremena, podvig je vredan aplauza. A upravo danas je u Pozorištu mladih naša “Uspavana lepotica” po stoti put usnila i stoti put ljubavlju bila probuđena. I ovo je njeno stoto buđenje netremice, bez daha, bilo odgledano.
Naša predstava u režiji Veselina Bojdeva premijerno je izvedena 9. decembra 2008. godine. Današnje 100. izvođenje predstave “Uspavana lepotica” dodajemo proslavi 92. rođendana naše kuće, a glumcima - Mariji Radovanov, Saši Latinoviću i Emilu Kurcinaku, kao i ostatku ekipe predstave, uz čestitke, želimo da ovu predstavu povedu u još jednu duuuugu scensku dugovečnost...
Pune 92 godine slavimo 12. februara. Tokom prethodnih godina i decenija naša kuća u Ignjata Pavlasa 4 otvorila je vrata za mnogo generacija novosadske dece. Nije to bilo tek puko, obično gledanje predstava... Deca su tu slušala važne životne priče koje su im pripovedali glumci. Učila su o dobru i zlu, o pravdi i laži, kroz te priče su bolje razumevala svet u koji će tek kročiti.
Mi glumci Pozorišta mladih, ceo ansambl, zajedno s tehnikom, trudili smo se da te priče budu inspirativne: da decu hrabre, jačaju im samopouzdanje, da u njima neguju dobro vaspitanje, da ih uče da vole, paze na sebe, ali i na druge, da razmišljaju svojom glavom, da znaju da prepoznaju šta hoće, a šta neće... Da sutra budu odgovorni ljudi.
Samo u decembru za nama, naše predstave videlo je preko 15.000 mališana. Odgovornost za takvo poverenje vrlo brižno negujemo - i prema deci i prema njihovim roditeljima. Zahvaljujući tom poverenju možemo se otisnuti u nove pripovedačke avanture, projekte... i na festivale.
U prvom delu sezone posetili smo ih priličan broj i sa njih doneli isto toliko nagrada. Stara Zagora – u Bugarskoj, Zagreb, Rijeka, Ptuj, Celje, Labin, Koper, Banjaluka, Beograd, Kragujevac, Niš, Mladenovac... samo su neki gradovi u kojima smo igrali “Devojčicu sa šibicama”, “Na vukovom tragu”, “Metamorfoze”, “39 stepenika”, “Kseniju i Lovca”...
U svim tim predstavama blistali su neki ljudi: glumci, tehnika, administracija, svaki šrafić naše kuće morao je biti dobro postavljen da bismo predstave igrali onako kako ih vi vidite. To su izazovi koje volimo, a stanje šrafića u našoj umetničkoj mašineriji lako je proverljivo - pogledom na repertoar, uz koji tokom februara važe i ozbiljni popusti...
Vidimo se...
Portal Journal.rs preporučuje svojim čitaocima neke od najboljih novosadskih predstava koje se izvode po motivima poznatih književnih dela. Od četiri preporučene, tri se izvode na našoj sceni, a dve su naše produkcije. Evo kako preporuka izgleda iz ugla ove life style platforme...
Vrcava komedija “Svadbena zvona”, nastala po tekstu Davora Špišića i u režiji Petera Srpčića, nakon svoje slovenačke premijere koja je ispraćena salvama smeha u Ptuju, imaće 30. januara u Pozorištu mladih i svoju novosadsku premijeru. Predstavu je režirao Peter Srpćić.
U ovoj komediji zabune, s primesama melodrame, igraju Ivana Vukčević, Mihajlo Nestorović i Đorđe Kukuljica. Njih troje kao Marino, Ane i Radomir pokušavaju da raspletu – često - nerazrešive čvorove turbulentnih životnih situacija, a gledalac istovremeno svedoči slikama koje i sam preživljava u stvarnom životu, u kojem je, dok traju igre svetskih prekrajanja, on najčešće tek puki statista.
Predstava počinje u 19.30 sati.
Tri marginalca u predatorskom vremenu
Ovo je priča o tri usamljena bića, društvena marginalca koji se ne snalaze kako umeju u ovom bezdušnom, predatorskom vremenu, vremenu u kojem je ljudskost postala više mana, nego vrlina. Osim što pokušavaju da prežive sa što manje ožiljaka, oni ne odustaju u traženju srodne duše. Samoća nije njihov izbor, nego realnost ranjivih emocija.
Marino i Ane su iz Hrvatske. Marino je policajac, obožava svoj zanat i revnostan je u službi, ali mekog je srca kad ide u intervenciju i postupa prema svojim bližnjima. Pola plate mu ode na podstanarski stančić. Ane je scenska radnica u velikom nacionalnom teatru, udarnica, brza i pouzdana. Dane i noći je u bekstejdžu, zna sve predstave napamet. Volela bi da nađe i čoveka svog života. Na svadbama joj se uvek posreći da ulovi buket, ali na tome i ostaje. Treći lik u komadu je Radomir, on je iz Srbije. Nesuđeni profesor starogrčkog jezika, bio je odličan student filologije, ali nikad nije dobio posao u struci, nego radi sve i svašta na privremenim poslovima. Živi s roditeljima, vrednim, prostodušnim ljudima i teško se nosi sa stidom da se ne može osamostaliti. Kad mu roditelji posude šest hiljada evra, svu svoju životnu ušteđevinu, on daje šifrirani oglas u hrvatskim medijima, nudeći pare u zamenu za fiktivnu ženidbu za hrvatsku državljanku. Na taj način Radovan bi mogao da stekne hrvatski pasoš, a ulaskom Hrvatske u Šengen, dalji put na Zapad i bolji život biće mu otvoren. Kada Ane ugleda Radomirov oglas, javi se i Radomir dolazi u Hrvatsku. Brak je sklopljen, ali kontrole su rigorozne. Upravo je policajac Marino zadužen da novopečenim mladencima svako malo upada u stan, i da proverava da li je sve po zakonu…
Proslavi Dana Grada Novog Sada, 1. februara, kada slavimo slobodu koju živimo, pridružiće se i naše pozorište koje će besplatno odigrati dve predstave.
Prva je na programu baš 1. februara, na Maloj sceni, od 18 sati: “Ko je rekao mjau?”, u režiji Bianke Benkovske, namenjena je najmlađima, deci do šest godina. Sanja Tomić, Marija Todorović, Emil Kurcinak i Marija Radovanov daju deci i roditeljima ideje kako da se zajedno igraju, stimulišući ih istovremeno da se uz pesme igraju i bojama. Predstava je prava mala istraživačka avantura koja budi radoznalost za upoznavanjem sveta.
Drugu predstavu, “Dok te ja hranim i oblačim”, koja je ujedno i jedna od naših najgledanijih i najtraženijih predstava, igramo 3. februara, na Velikoj sceni, od 19.30. Tematizuje stereotipe odrastanja i vaspitanja u Srbiji, sve patrijarhalne narative i predrasude na vrlo zabavan i duhovit, a istovremeno inteligentan način. U režiji Olje Đorđević, igraju: Slavica Vučetić, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Kristina Savkov, Slobodan Ninković, Ivan Đurić, Saša Latinović i Danilo Milovanović.
Besplatnu kartu, ili karte, za obe predstave, treba rezervisati na telefon blagajne Pozorišta mladih: 021 521 826.
Danas su Pozorište mladih posetila deca sa Kosova i Metohije, koja ovih dana borave u Novom Sadu, u okviru programa “Svim srcem za osmeh deteta”, Predstava “Ksenija i Lovac” za njih osamdeset bila je intrigantan i neobičan pozorišni događaj. Ispratila su ga, kako deci i dolikuje, radoznalo i s osmesima.
U našem pozorištu počele su probe predstave “Zločin i kazna” koju po Dostojevskom režira Emilija Mrdaković. Neće to biti obični “zločin”, niti “kazna”, oni koje znamo iz literature, iz života, već posve neuobičajeni za naše scene.
Autorska ekipa ove predstave otisnula se danas na jedan nepoznat, možda i opasan, a svakako uzbudljiv put na kojem će stvarati lutkarsku predstavu, interaktivnu monodramu za srednjoškolce.
U predstavi će biti samo dva junaka: Raskoljnikova će igrati Aleksandar Milković, a Sonju (putem videa) - Dragana Ilić. Autorka dramatizacije je Teodora Marković. Scenografkinje su Emilija Mrdaković i Milica Grbić Komazec, koja je dizajnirala kostime i lutke. Aleksej Mrdaković je autor muzike, a scenski pokret osmisliće Ista Stepanov.
Premijera se očekuje u martu.
U čemu je neobičnog ovog “Zločina i kazne”?
Da se upuste u ovakvu vrstu pozorišnog istraživanja, autorski dvojac Emilija Mrdaković i Aleksandar Milković inspirisala je zaokupljenost srednjoškolaca internetom, koja je dovela do lakog pristupa raznim informacijama i temama i time ih udaljila od čitanja knjiga. Sve više srednjoškolaca rado pročita na internetu kratak sadržaj lektire, umesto da pročita knjigu. Situacija postaje još teža kada je roman u pitanju, pogotovo ako ima preko stotinu stranica. Imajući u vidu da pozorište ima pre svega edukativni karakter, Mrdaković i Milković odlučili su da kroz interaktivnu pozorišnu formu približe srednjoškolcima jednu od najtežih lektira. I ne samo približe, već je učine zanimljivom i da im pomogne da shvate slojevitost dela F. M. Dostojevskog.
Naša deca danas, nažalost, žive u vremenu u kojem je zločin postao svakodnevica. Mediji su postali nemilosrdni i bukvalno dave nas informacijama o raznim užasnim događajima iz celog sveta. Slike neljudskih uslova postojanja siromašnih u svetu, njihovog beznađa i besa, i dalje je aktuelna. No, da li je svaki zločin praćen kaznom i da li se zločinom može doći do dobrog?
Autorski dvojac potražiće u ovoj monodrami odgovore na ova pitanja, ali i istražiti tragove Raskoljnikovih „šema“ u savremenom društvu. Kroz situacije koje će se u predstavi kreirati, predstava će, zajedno s publikom, pokušati da odgovori na pitanja vezana za savremenog čoveka, njegovu opsednutost „novim” idejama koje su u kontrastu s iskonskim vrednostima, običnog staromodnog, tradicionalnog čoveka - humanog, sentimentalno-idiličnog, s hrišćanskim pogledom na svet. Govoriće i o moralnom preobražaju, pokajanju i ponosu.
Izvrsni naslovi, daroviti glumci, provokativne režije, to će, sve su prilike, biti osnovne karakteristike predstojećih “Novosadskih pozorišnih igara - Trećeg međunarodnog festivala profesionalnih pozorišta za decu i mlade koji će se od 8. do 15. maja održati u Pozorištu mladih, u izboru selektora Aleksandra Ćurčića.
Gledaćemo 10 predstava. Iz Češke stiže Pozorište “Kontinuo” s predstavom “Hic sunt dracones”, iz Zagreba Gradsko kazalište “Žar ptica” koje će igrati “Malu Fridu”, dok iz Bugarske stižu tri predstave: Državno pozorište Stara Zagora igraće “Hotel”, trupa - Lutkarska laboratorija iz Sofije predstaviće se ostvarenjem “Ja, Sizif”, dok će druga trupa iz Sofije - Pozorište “Atelje 313“ igrati “Klovna i njegovu decu”. U selekciji su još i Pozorište “Zahes” iz italijanske Firence koje stiže sa “Crvenkapom”. Slovenačke kolege iz Pozorišta Koper dolaze s “Dnevnikom Ane Frank”, dok Kulturni centar Osijek donosi svoju “Plišanu revoluciju “. Biće i domaćih snaga na festivalu: iz Beograda stižu glumci iz “Boška Buhe” da bi izveli svoj “Tajni dnevnik Adrijana Mola”, dok će Kragujevčani izvesti svoj “Grad svetlosti”.
Na otvoreni poziv Pozorišta mladih svetskim lutkarima da se prijave na ovaj festival, stiglo je preko sto prijava. Predstave iz ovogodišnje selekcije namenjene su publici od 4 do 17 godina, ali ih je većina za rano tinejdžersko doba.
Foto: Mare Milin
20.000 osmeha tokom decembra, od toga polovina dečjih, osvetleli su obe naše scene. Uzvraćamo sa isto toliko zagrljaja, uz želju da nam 2024. svakog dana donese bar jedan povod za veliki osmeh na licu…
Srećne novogodišnje i božićne praznike želi vam vaše Pozorište mladih!
Ljubav se retko nalazi na našim scenama, evo na našoj se vidi u predstavi "Palo inje, pao sneg". O njoj su govorili njeni glumci Kristina Savkov i Aleksa Ilić, kompozitor Jovan Adamov i reditelj Darijan Mihajlović. U svojoj emisiji "Dokument" RTV Vojvodine okupila ih je autorka emisije Eržika Pap Reljin.
Naša Marija Radovanov dala je intervju Ludusu, našem esnafskom listu Saveza dramskih umetnika Srbije.