Sezonu 2023/2024. zaokružili smo ovih dana sa dva letnja festivala. Na 32. Kotorskom festivalu pozorišta za djecu igrali smo naše “Kseniju i Lovca”, a samo koji dan ranije na čortanovačkom Šekspir festu bili smo sa našom “Bogojavljenskom noći”.

 I to nisu jedini festivali na kojima smo ove sezone bili: kragujevačka “Zlatna iskra” ("Ksenija i Lovac"), 54. Susreti pozorišta lutaka Srbije u Nišu ("Ksenija i Lovac"", Zvezdarište ("Devojčica sa šibicama"), Međunarodni festival pozorišta za djecu u Banjaluci ("Koralina"), te zagrebački PIF ("Metamorfoze") i bugarski “Piero” u Staroj Zagori ("Metamorfoze"), važne su pozorišne destinacije na kojima smo se predstavili publici i stručnoj pozorišnoj zajednici. Na poslednje pomenutom festivalu - u Staroj Zagori, naša Marija Radovanov proglašena je za najbolju glumicu festivala, što je veliki kompliment i našem pozorištu jer je ta nagrada dobijena u zemlji koja je alfa i omega lutkarstva.

Tokom proleća organizovali smo još jedne Novosadske pozorišne igre. Gledali smo umetnike iz cele Evrope, a pobedili su Zagrepčani sa “Malom Fridom”.

Imali smo i nekoliko premijera: tamburaški mjuzikl “Palo inje, pao sneg”, u režiji Darijana Mihajlovića, bio je spektakularan događaj za Novi Sad, a “Zločin i kazna” u režiji Emilije Mrdaković, namenjen tinejdžerima i poštovaocaima dela F. M. Dostojevskog, izuzetan kulturni događaj. Još dve premijere na Sceni za decu i mlade privukle su pažnju publike: “Seks za početnike” u režiji Jane Maričić i “Ksenija i Lovac” u režiji Emilije Mrdaković, sa izuzetnom muzikom Aleksandre Vrebalov.

Između svega toga proslavili smo 92. rođendan, a na njemu su zablistale žene koje rade u našem teatru: Ivana, Lola, Cici, Sneža, Ruža...

Proslavili smo i stoto izvođenje “Uspavane lepotice”, a pri samom kraju sezone počeli smo probe predstave: "Vreme sporta i razonode" u režiji Žanka Tomića.

Iznad i ispred svega toga, najvažnija činjenica je naša publika - deca i mladi koji su pohodili naše pozorište. Dičimo se da je naše predstave samo u prvoj polovini decembra gledalo 10.000 dece.

Sada je došlo vreme da malo uživamo u letu, hladu, nekom moru ili Štrandu...

Naša letnja pozorišna priča, ona festivalska, počinje prvih dana jula, kada put Kotora kreću “Ksenija i Lovac”, jedna od najnovijih predstava Pozorišta mladih i vrlo omiljenih među decom. Ksenija Mitrović i Slobodan Ninković izvešće je na 32. Kotorskom festivalu pozorišta za djecu čak dva puta - 6. jula u Kulturnom centru “Nikola Šurković”.

Predstavu je režirala Emilija Mrdaković po motivim istoimene priče kompozitorke Aleksandre Vrebalov, koja je ujedno komponovala moćnu muziku za nju.

Rediteljka Mrdaković ističe da su ovom predstavom hteli da podsete koliko je važno da deca budu posvećena onome što rade, da u svakom trenutku razvijaju svoje ideje i svoj unutrašnji svet, jer će onda uslediti i rezultati.

Glumica Ksenija Mitrović dodaje da je bitno da verujemo u sebe i svoje talente, i da se okružimo ljudima koji će nas prihvatiti, dok njen partner u predstavi Slobodan Ninković podseća na važnost osluškivanja drugih i drugačijih, pa time i sve neobične i neukalupljene dece koja imaju da nam ispričaju neke svoje važne priče.

Sav prihod od ulaznica za predstave na ovogodišnjem festivalu ide u humane svrhe – za Dnevni boravak za decu s teškoćama u razvoju pri JU Resursni centar za sluh i govor „Dr Peruta Ivanović“.

Foto: Srđan Doroški

"Dnevnik" iz pera Olge Vujović donosi kritiku naše predstave "Zločin i kazna".

Link

Foto: Srđan Doroški

U Pozorištu mladih 20. juna počele su probe predstave “Vreme sporta i razonode”. Po tekstu i u režiji Žanka Tomića, koji će biti i scenograf predstave, igraće: Dejan Šarković, Marina Cinkocki, Darko Radojević, Slavica Vučetić i Saša Stojković. Muziku za predstavu komponovaće Zoran Bulatović Bale, a koreograf će biti Ista Stepanov. Premijera predstave planirana je za sredinu oktobra.

Prema rečima reditelja Tomića, ekipa će kroz niz scena, posvećenih jednom sportu ili ikoničnom momentu olimpizma, podsetiti kako čovečanstvo sve brže, više i jače srlja u propast. Tematizovaće i našu ekološku propast, koju pokreću nezajažljivi konzumerizam masa i ista takva pohlepa kapitala, a biće govora i o tome kako su internet i veštačka inteligencija, umesto najavljivane demokratičnosti i dostupnosti znanja, donele konfuziju i relativizaciju, što u konačnici vodi ka suštinskom onemogućavanju bilo kakve definicije istine. 

Predstava "Bogojavljenska noć", nastala zajedničkom saradnjom naše kuće i Akademije umetnosti Novi Sad, 4. jula otvara Šekspir festivalu u Čortanovcima, rečeno je danas na konferenciji za novinare ovog festivala. U režiji Ivana Vanje Alača, na sceni tamošnje Vile “Stanković”, ovu predstavu - vrcavu doskočicama, zapletima i zavrzlamama, nadasve dobrim humorom – izvešće plejada mladih glumaca u društvu nekoliko veterana Pozorišta mladih: Andrijana Đorđević (Viola), Miloš Lazić (Ludalo), Miloš Macura (Grof Orsino), Jelena Lončar (Grofica Olivija), Aleksandar Milković (Malvolio), Đorđe Mitrović (Vitez Tobi Štucalo), Aleksa Jovčić (Sebastijan), Anica Petrović (Sluškinja Marija), Saša Latinović (Antonio) i Ervin Hadžimurtezić (Vitez Endrju Jezoliki).

Muziku u predstavi uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir), Katarina Badnjar (violina), Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo). Tekst je adaptirala Divna Stojanov. Scenografkinja je Jovana Stefanović, kostimografkinja - Margareta Marinković, kompozitor - Dimitrije Beljanski, a saradnik za scenski pokret - Igor Greksa.

“Bogojavljenska noć” imala je premijeru prošle godine upravo na Šekspir festivalu, a scenski život tokom prethodne sezone na sceni Pozorišta mladih, U Čortanovcima se igra u okviru programa moj prvi Šekspir.

Uvek je bilo tako da, ono što je bilo - i biće

Reditelj Ivan Vanja Alač: “Pozivom mog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića, da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim ukoštac s promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “zar je čitav svet ovde lud?” Kada sam pristao, shvatio sam da jeste. Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao. Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta "Moj prvi Šekspir" osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas „mlad“! „Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor jer joj nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjavanje. Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se - svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja. Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da s ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije.”

Dramaturškinja Divna Stojanov: ”Šekspirova komedija zabune „Bogojavljenska noć“ (Twelfth Night) proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije i najraskošnije obeležava završetak burnih i raskošnih veselja. „Bogojavljenska noć“, Šekspirova poslednja praznična komedija, izvire iz karnevalskog impulsa imanentnog za evropsku narodnu tradiciju gde se na kratko, za vreme slavlja, ukidaju sva pravila. Opijeni slobodom i ljubavlju, junaci ne primećuju niti žele da primete očigledno. Koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima. Ili rečima velikog nemačkog pesnika i prevodioca Šekspirovih dela, Augusta Vilhelma Šlegela, „ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca“. Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“. Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti.”

Glumac Aleksandar Milković: “Meni je ovo zapravo drugi Šekspir. Prvi je bio “San letnje noći” u Pozorištu “Boško Buha” s našim, sada pokojnim kolegom Nebojšom Glogovcem kao Oberonom. Imao sam tada divnu malu ulogu, pa zato ovu “Bogojavljensku” doživljavam kao “prvog većeg Šekspira”. Mnogo stvari se ovde poklopilo: Šekspir festival pre 10 godina pokrenuo je moj profesor, dobar deo ove naše ekipe su baš njegovi studenti i vidim njegov veliki pečat u svemu tome. Imali smo oko mesec i po dana za stvaranje ove predstave i, naravno, veliko poštovanje za autora teksta, ali i svest o tome da, kako nam je reditelj Alač rekao na početku, ovo mora da bude zaista naš prvi Šekspir, a ne samo da se tako zove. Nema pravila kako se Šekspir igra, sećam se da se pre nekoliko godina na Šekspir festivalu “Romeo i Julija” igrao u dve picerije. Materijal je takav da se s njim treba igrati. U “Bogojavljenskoj” imamo zamenu uloga na koju svi pristaju i niko se ne preispituje. Kada posmatramo tu situaciju, ona nam daje mogućnost da se igra na razne načine, od komedije, slepstika, teatra apsurda, šta god... Sve to Šekspir nudi, samo treba biti dovoljno lud i hrabar da se sve to i pronađe. Ovde imamo mogućnost da se nasmejemo, ali i da vidimo da iza tog smeha postoji još nešto dublje i važnije, samo treba otvoriti oči i dušu, i videti. Pitanje zamene identiteta živimo i mi danas, a sve se to i kod Šekspira može naći”

Glumac Ervin Hadžimurtezić: “Nije previše značajno radim li prvog, drugog ili trećeg Šekspira, a radio sam do sada “Romea i Juliju”, te sa Nikitom Milivojevićem “Perikla” u Šapcu. “Perikle”, i “Bogojavljenska noć” su Šekspirove komedije koje su specifične po tome što je sve dozvoljeno. Šekspir tu otvara mogućnost beskrajne igre, a ovde - u ovoj našoj “Bogojavljenskoj” imamo mlade s Akademije ljude koji su došli da rade baš to – da se igraju. Oni su izašli iz kraljevstva igre koje akademija pruža. Njima je to sve sveže, a nama, malo starijima, to dođe kao neki podsetnik - da se podsetimo kako je lepo smišljati razne gluposti i igrati se. Šekspir uvek otkriva mnogo toga što je u srži naše civilizacije. Ima toga, kako u  njegovim tragedijama, tako i u njegovima komedijama - isto koliko. Kroz svoje priče, on uvek provlači jako bitne i vanremenske teme. S te je strane dobro raditi Šekspira, jer radeći na njegovim delima čovek može postati pametnijim - moguće je presabrati neke svoje životne stavove, videti aktuelne momente, civilizacijski se uporediti s vremenom kada je Šekspir pisao... I onda možemo da vidimo da se sve zapravo vrti ukrug: da je uvek tako da, ono što je bilo - i biće, i malo toga se zapravo promenilo u ljudskoj prirodi i društvu. Šekspir se bavi i politikom, i nekim društvenim uređenjem, zna da bude jako sarkastičan prema vlastodršcima i mi to možemo da shvatimo kao esenciju i našeg poziva - glumačkog i pozorišnog. Svega ima kod Šekspira i zato je Šekspir veliki, jer je sveobuhvatan, jer se kroz igru, krozu šalu, provlači mnogo toga što može biti i kritika i - na neki način - upozorenje. Jednostavno, Šekspir tera na razmišljanje i preispitivanje - gde smo u ovom trenutku kao društvo i kao pojedinci, kako dalje... Ukratko, daje nam mnogo prostora za razmišljanje.”

Pre nego što padne ovoletnji kupanjac, jun je još prilika da se vide neke lepe i važne predstave u klimatizovanoj sali Pozoriša mladih. Ruku pod ruku stižu “Ježić Žožo” i “Palčica”, “Ko je rekao mjau?” i ”Uspavana lepotica”. Ni “Čarobnica iz Ulice Bonžur”, pa ni “Koralina” tu ne zaostaju... A tek “Puk”... Sve su to naslovi za životne podnaslove u odrastanju svakog bogovetnog deteta.

Čekamo vas nadomak Dunavskog parka, tu u Ignjata Pavlasa, gde se moćne priče roje...

Andersenov “Olovni vojnik” prvi put će biti postavljen na scenu Pozorišta mladih, premijerno u septembru. Probe za ovu predstavu počele su ovih dana na sceni našeg teatra, a u glumačkoj ekipi koju je okupio ruski reditelj Konstantin Muhanov su: Saša Latinović, Neda Danilović, Aleksa Ilić, Kristina Savkov i Slobodan Ninković. Kompozitor muzike za predstavu biće Lazar Novkov, a lutke i rekvizite izradiće Nikola Komazec. Biće to lutkarska predstava namenjena deci i roditeljima, a govoriće o različitostima i prijateljstvu, ali i razumevanju.

Portal "Before After" donosi prikaz upravo završenih 3. Novosadskih pozorišnih igara. Iz pera Emilije Kvočka, pod naslovom "Dostojevski i Kami - realizam i egzistencijalizam lutkarstva" podsećamo se najblistavijih trenutaka ovogodišnjeg festivala. 

Link

Naša najnovija predstava za decu “Ksenija i Lovac” deo je takmičarskog programa “Zlatne iskre”, Međunarodnog lutkarskog festivala koji se od 14. do 18. maja održava u Kragujevcu .

Ova snažna priča o tome da se vredi boriti za svoje snove, biti uporan i da - čak i u ovom surovom svetu - uspevaju uporni i hrabri, oni koji svet čine drugačijim i boljim mestom za život, nastala je po motivima istoimene priče kompozitorke Aleksandre Vrebalov. Režirala ju je Emilija Mrdaković, a pred kragujevačku publiku izlazi izuzetni duo ove predstave: Slobodan Ninković i Ksenija Mitrović.

Predstava se igra 18. maja - u podne, u Pozorištu za decu i mlade Kragujevac.

Zagrebačka  "Mala Frida" Gradskog kazalitša "Žar ptica" dobila je Grand Priu 3. Novosadskih pozorišnih igara. Ovoj predstavi pripale su još dve nagrade: Nagrada za glumačku bravuru glumici Amandi Prenkaj, koja je igrala Fridu, a autorskom dvojcu predstave Jeleni Kovačić i Anici Kovač - Specijalna nagrada za ideju u koncept. Evo i ostalih nagrada...

ODLUKE I OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA TREĆEG MEĐUNARODNOG FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA ZA DECU I MLADE - NOVOSADSKE POZORIŠNE IGRE

Stručni žiri u sastavu vanredni profesor doc. art kostimografkinja Zdenka Lacina Pitlik (predsednica žirija), glumica Marija Radovanov i rediteljka Sonja Petrović, nakon odgledanih deset predstava, od 8. do 15. maja na Novosadskim pozorišnim igrama, trećem Međunarodnom festivalu profesionalnih pozorišta za decu i mlade, donosi sledeće odluke:

Nagrada za najbolju predstavu u celini

GRAND PRIX

“MALA FRIDA”

Gradsko kazalište “Žar ptica”, Zagreb, Hrvatska

(Jednoglasno)

Predstava “Mala Frida” ističe se u svakom aspektu svoje produkcije, te demonstrira izvanrednost u integraciji svih pozorišnih elemenata, stvarajući autentično i emotivno pozorišno iskustvo. Ovo prestižno priznanje uključuje scenografiju, kostime, dizajn svetla, muziku, dramaturgiju, glumačku igru, režiju i sve ostale elemente koji zajedno oblikuju tekst predstave, te stvaraju duboku emocionalnu i estetsku povezanost s publikom. Celovita, skladna, izuzetne likovnosti, nenametljivo emotivna i u svim svojim segmentima odlična, predstava "Mala Frida" odgovara na teme prihvatanja sebe i razvoja individualnosti. Topla, duhovita, razigrana… Predstava koja ne podilazi ciljnoj grupi i promišljeno bira sredstva, primer je kvalitetnog i temeljnog pristupa umetničkog rada za decu.

Nagrada za najbolju režiju

Pavelu Štauraču

Za predstavu HIC SUNT DRACONES, pozorište „Continuo“ Malovice, Češka

(Jednoglasno)

Režija predstave „Hic Sunt Dracones“ izdvaja se po svojoj autentičnosti, preciznosti i hrabrosti. Reditelj koristi najrazličitija sredstva i materijale putem kojih stvara koherentnu i jedinstvenu poetiku, koja govori o ženskom telu kao neistraženom području. Istražujući materijale poput blata, gipsa, svetla i kostima, reditelj u stvari tretira žensko telo u savremenom društvu. Iako se dominantno izražava pokretom, ona je bogata i na polju zvuka i vizuelnosti. Ovakva režija poziva na dijalog, oslobađajući se tradicionalnih ograničenja i podstiče gledaoce da se otvore za širinu mogućnosti u tumačenju ženske snage, nesigurnosti i svih nijansi između. Služeći se simbolima i asocijativnom dramaturgijom, a podstičući introspekciju i individualna tumačenja, uspeva da u žanrovskoj raznolikosti stvori emotivnu, sugestivnu, na momente duhovitu, bizarnu i zastrašujuću predstavu, koja podstiče na promišljanje sveta u kome živimo.

Nagrada za glumačku bravuru

Amandi Prenkaj

Za ulogu Fride u u predstavi „Mala Frida“, Gradsko kazalište “Žar ptica”, Zagreb, Hrvatska

(Jednoglasno)

Amanda Prenkaj ističe se po svojoj emotivnoj snazi i izvanrednosti u interpretaciji. Kroz suptilnu igru uspeva da prikaže spektar kompleksnih emocija i motivacija lika. Autentična, vešta, emotivna i temperamentna, glumica se uz podršku svojih kolega ističe kao pravi dragulj predstave, diskretno budeći kod publike simpatije i emocije. Razmaštavajući lik svima poznate Fride Kalo u periodu odrastanja, Amanda ne upada u zamke površne dopadljivosti i stroge dokumentarnosti lika, nego od Velike Fride Kalo gradi svoju, autentičnu, slobodnu, razigranu malu Fridu.

Nagrada za majstorstvo animacije

Ansamblu predstave HIC SUNT DRACONES

Pozorište „Continuo“, Malovice, Češka

(Većinom glasova)

Glumice predstave Hic sunt dracones, a velikom preciznošću i uvek u skladu s idejom reditelja, vešto se koriste svim materijalima, lutkarskim elementima i elementima scenografije u predstavi, pa i animacijom delova sopstvenog tela kroz koju u isto vreme šalju poruku ženske snage i nesigurnosti. Ova predstava, zbog sinergije između režije i inspirativnog timskog duha izvođačica, izdvaja se kao predstava koja nadilazi granice konvencionalnog teatra, kako zbog sugestivne igre, tako i zbog originalnosti jezika predstave koji se izvanredno sprovodi. Ovaj ansambl osnažuje eksperimentalni duh lutkarstva, pružajući podršku inovativnim konceptima i novim idejama. Detaljnošću pokreta i tehničkim umećem uspevaju u nameri da pomere granice lutkarstva, izazivajući publiku da razmišlja, oseća i doživljava izvođačku umetnost na nove načine.

Specijalna nagrada za raznovrsni glumački izraz

Ljubomiru Želevu

U predstavi „Hotel“, Državno lutkarsko pozorište Stara Zagora, Bugarska

(Većinom glasova)

Ova jedinstvena nagrada slavi izvanrednu glumačku izvedbu koja se prenosi kroz animaciju, s posebnim naglaskom na prenošenje emocija, inovativnost u novom teatru i magičnost umetničkog iskustva. Želev daje poseban pečat predstavi, vešto baratajući svim glumačkim sredstvima, scenskim pokretom, veštom animacijom, humorom i emotivnošću. Stvarajući jedinstvenu sinergiju između lutaka, rekvizite, pokreta i zvuka, njegov specifični glumački habitus podstiče proširivanje ideje o tome šta sve glumački izraz može biti.

Specijalna nagrada za dizajn i tehnologiju lutaka

Marijeti Golomehovoj

U predstavi „Ja, Sizif“, Lutkarska laboratorija Sofija, Bugarska

(Jednoglasno)

Nagrada za najbolji dizajn lutke i tehnologiju izrade za eksperimentalno lutkarstvo ističe se kao priznanje za inovaciju, kreativnost i eksperimentalni duh u kreiranju lutaka. Ova nagrada ne samo da prepoznaje estetsku privlačnost dizajna lutaka, već i naglašava originalnost, ekscentričnost i tehničku izvedbu. Dizajn je fokusiran na nekonvencionalne materijale, neobičnih oblika, te interaktivnih i transformišućih elemenata. Lutke imaju sposobnost izražavanja ideja i osećanja na neočekivane načine, a glumcu pružaju mogućnosti razmaštavanja igre.

Specijalna nagrada za ideju i koncept autorskom dvojcu

Jeleni Kovačić i Anici Tomić za predstavu “Mala Frida”

Gradsko kazalište “Žar ptica”, Zagreb, Hrvatska

(Jednoglasno)

Nepretencioznom pričom i senzitivnim sredstvima uspeti da ispričaš emotivnu, jaku, važnu i opominjuću priču o maloj, a u stvari velikoj Fridi Kalo, birajući samo jednu situaciju iz njenog detinjstva, govori o senzibilitetu i duboko moralnoj nameri ovog dvojca da priču prilagode uzrastu kojem je namenjena. Obuhvatajući teme kao što su vršnjačko nasilje, odnos prema drugima i drugačijima, razbijanje stereotipa o rodnim ulogama, važnost podrške porodice u odrastanju jednog autentičnog i krhkog bića, ova predstava vraća nadu koju smo davno izgubili i uverava nas, bar na trenutak, da će sa svetom ipak, biti sve uredu.

Novi Sad, 15.maj 2024.

Žiri:

Zdenka Lacina Pitlik, predsednica

Marija Radovanov

Sonja Petrović

Preuzmite dokumente:

Nagrade NPI 2024.

Awards NPI 2024.

Treće Novosadske pozorišne igre, koje će se od 8. do 15. maja održati u Pozorištu mladih u Novom Sadu, donose izuzetan program, mahom predstava za mlade, ali i decu. Deset najrazličitijih - scenski izmaštanih - priča iz Italije, Slovenije, Hrvatske, Češke, Bugarske i Srbije propituju važne teme današnjeg mladog čoveka koje bi, zapravo sve nas, trebalo da poduče kako da u što skorijoj budućnosti postanemo bolji ljudi. O najboljima će odlučivati žiri u kojem su: glumica Marija Radovanov, rediteljka Sonja Petrović i kostimografkinja Zdenka Lacina Pitlik.

Prateći program NPI sastavljen je od nekoliko segmenata: promocije knjige “Dan kao naručen” pesnika za decu Duška Domanovića i dve stručne knjige dr Lidije Kroflin, potom predstave “Zločin i kazna” pozorišta domaćina Igara, promocije studija lutkarstva AU Novi Sad, okruglog stola mladih kritičara i tribine - “Šta mladi traže u pozorištu?”: Na sve prateće programe – osim na predstavu “Zločin i kazna”, ulaz je slobodan, a satnica se nalazi na sajtu Novosadskih pozorišnih igara (https://festivalnpi.co.rs/sr/program-srb), kao i u navigatoru našeg sajta.

Cena pojedinačne karte za predstavu je 500 dinara, dok se za grupne posete, kao i za komplet festivalskih ulaznica za sve predstave, dobija popust od 30%.

“DNEVNIK ANE FRANK”

8. maj, 19.00 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 11 godina)

Pozorište Koper iz Slovenije, u režiji Renate Vidič, stiže sa scenskim uprizorenjem dnevničkih zapisa Ane Frank, koja je počela da ih piše kada je imala samo 13 godina, u skrovištu tavana poslovne zgrade u Amsterdamu, gde se njena porodica, zajedno s prijateljskom porodicom Van Danovih, krila od nacista. Ovo, danas klasično štivo za mlade i odrasle, i dalje je inspiracija za stvaraoce koji nas Aninom pričom podsećaju na strahote Drugog svetskog rata. Ono je svojom neposrednošću dirnulo i koreografa i igrača Sinišu Bukinca, koji je život u skrivanju, a posebno Anin lični doživljaj sveta, prvu ljubav i otpor prema podrazumevanom autoritetu odraslih, pretočio u plesne korake. Njegov ples podseća na besmislenost ratova – prošlih i sadašnjih.

“TAJNI DNEVNIK ADRIJANA MOLA”

9. maj, 19 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 9 godina)

Beogradsko Pozorište “Boško Buha”, u režiji Tanje Mandić Rigonat, izvodi čuvenu dnevničku prozu koja na urnebesno zabavan način prikazuje život pubertetlije-intelektualca. Iako je priča smeštena u osamdesete godine prošlog veka u Velikoj Britaniji, Adrijanovi problemi su univerzalni, i vremenski, i prostorno. On raste u disfunkcionalnoj porodici, preživljava razvod roditelja i odlazak majke iz porodičnog doma, trpi vršanjačko nasilje, otac mu ostaje bez posla, preživljava patnju i sreću koju donosi prvo veliko zaljubljivanje. Ubeđen je da je veliki pisac u nastajanju i u tome ne mogu da ga pokolebaju ni odbijenice koje stalno dobija od BBC-a, kome uporno šalje svoju poeziju. Adrijan s publikom deli svoja najintimnija razmišljanja, vodeći je kroz burne događaje iz svog života kojim defiluju uvrnuti likovi vršnjaka, roditelja, komšija, nastavnika...

“JA, SIZIF”

10. maj, 17 sati, Mala scena

(Za publiku stariju od 14 godina)

Bugarski umetnici iz Lutkarske laboratorije iz Sofije dolaze s predstavom u režiji Veselke Kunčeve, koja istražuje put čovekovog večnog povratka sebi. Još od antike, filozofi su otkrili apsurdnost ljudskog ponašanja: kojim god putem neko krenuo, ko god drugi pokušao da postane, koji god put za bekstvo da odabere, uvek se vraća sebi. Ljudski život je ponavljanje jedne te iste radnje: spiralno, isto, predvidljivo. To nas tera da ne meditiramo o smislu, već o besmislenosti ljudskog života.

“HIC SUNT DRACONES”

10. maj, 19 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 15 godina)

Češko Pozorište “Continuo” iz Malovica i njihov reditelj Pavel Štaurač  predstaviće se vizuelnom poemom s elementima magije, apsurda i groteske. Njihova predstava kombinuje fizičko pozorište, animaciju materijala i objekata, s principima vizuelnog umetničkog teatra. Ovo je izlet u nepoznati kraj u kojem nas ništa ne podseća na našu svakodnevicu budnog života. To je otkrivanje oblasti koje su drevni kartografi opisali kao „Hic sunt dracones“.

“PLIŠANA REVOLUCIJA”

11. maj, 19 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 17 godina)

Osiječki Kulturni centar u režiji Vanje Jovanovića na ovim se NPI predstavlja pričom o Dušku Radiću koji je na pragu velike promene u životu. Nakon pet godina provedenih na selu, on se vraća u grad kako bi završio studije istorije. Ostalo mu je jedno veče do odbrane diplomskog, veče koje označava kraj njegovog studentskog života i ulazak u svet odraslih. Trenutak od koga mnogi studenti, zbog straha od budućnosti, potajno zaziru, za Duška je samo jedan običan dan, jer, za razliku od svojih vršnjaka, on ima temelj za početak sopstvene revolucije... Međutim, njegove planove prekida dolazak neočekivanih gostiju....

“KLOVN I NJEGOVA DECA”

12. maj, 11 sati, Mala scena

( Za publiku stariju od 4 godine)

Bugarsko Pozorište “Atelje 313” iz Sofije izvešće predstavu u režiji Ženi Pašove i Petra Pašova, priču o deci i klovnu, umetniku koji svoju umetnost predstavlja i malima, i velikima, pred siromašnim i bogatim, na sceni i na trgu. Ko mu zadaje toliko problema i ujedno je njegov najveći izvor ljubavi i inspiracije? Lutke, naravno! One su jedine koje mogu biti naivne i toliko zasmejati ljude, tako sigurne u sebe, i tako glupe - iskrene i pune ljubavi, kao što je njihov tvorac i rodonačelnik - klovn. Na sceni su lutke, koje deca već smatraju svojim prijateljima, i klovn, koji, i mali i veliki znaju, je dobroćudan, naivan i pomalo bezobrazan čovek, ali prijatelj svima, a posebno malima.

“GRAD SVETLOSTI”

12. maj, 19 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 10 godina)

Kragujevačko Pozorište za decu i mlade i reditelj njihove predstave David Zuazola izvode posebnnu lutkarsku predstavu koja teži da istraži nove kreativne mogućnosti, koje prevazilaze tradicionalne načine na kojima se zasniva lutkarsko pozorište. Razmišljajući o važnosti uključenja lokalne zajednice u stvaranje ove predstave, hteli su da gledaoci ne budu samo tek puki posmatrači, koji sede na svojim mestima čekajući početak i kraj predstave. Zato nas vode na put na kojem će svaki gledalac steći jedno novo, sveobuhvatno iskustvo...

“HOTEL”

13. maj, 19 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 10 godina)

Bugarsko Gradsko pozorište lutaka iz Stare Zagore i reditelj Ljubomir Želev, govoreći o svojoj predstavi, kažu da je ljubav na prvi pogled trenutno sudbonosno poverenje koje nađemo u drugom ljudskom biću i stanje u kojem magnetizam postaje nezasita gozba za dušu i čula. To je i pero koje pleše na vetru, i list koji opada na njemu. Cvet pustinje, istovremeno i duga u kapi kiše...

“MALA FRIDA”

14. maj, 11 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 7 godina)

Zagrebačko Gradsko pozorište “Žar ptica” dolazi s autorskim projektom Jelene Kovačić i Anice Tomić koji nam priča o prijateljstvu koje nas čini boljima, odlučnosti koja nas čini neustrašivima i mašti koja sve čini mogućim. Inspirisan je detinjstvom meksičke slikarke Fride Kalo. Sedmogodišnja Frida vodi nas u Meksiko, u porodičnu kuću Kalovih, gde Frida pokušava da ojača svoju bolesnu nogu, zbog koje je vršnjaci izbegavaju i zovu "Frida Drvena noga". Dane provodi družeći se sa roditeljima i životinjama, ali mašta i o stvarnim prijateljima koji joj se ne bi rugati. Jednoga dana u njen život ulazi stvarni dečak, koji će tek uz Fridu spoznati šta znači biti prijatelj.

“CRVENKAPA”

15. maj, 11 sati, Velika scena

(Za publiku stariju od 7 godina)

Italijansko Pozorište “Zakes” iz Firence u režiji Luane Gramenje otkriva nam da deca daleko od majčinih očiju prelaze granice i suočavaju se s opasnostima i rizicima, ali i svojim strahovima. Jezici igre, pozorišta lutaka i muzike, delikatni su instrumenti kroz koje se priča ova priča. Zmajevi se mogu ubiti ili pripitomiti, ali u svakom slučaju moramo ih poznavati. Tako moramo i mi, bili dete ili odrasla osoba, moramo upoznati sebe da bismo prevazišli svoje strahove. Jer, hrabri nisu oni koji se ne boje, već oni koji odluče da ne skidaju pogled sa straha.

Poverenje - ključ za bezbedno kretanje pubertetom

Knjiga Jasminke Petrović “Seks za početnike” bila je inspiracija za nastanak istoimene prestave u našem pozorištu, čija će premijera biti 27. aprila u 19 sati, na Velikoj sceni. Predstavu je, prema dramatizaciji Jelene Mijović, režirala Jana Maričić, a glumačku ekipu predstave čine: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Vučen Vuk Pećanac i Đorđe Mitrović. Scenografkinja je Milica Surutka, kostime je dizajnirala Biljana Grgur, kompozitor je Boža Obradinović, dok je za scenski pokret zadužen Igor Greksa, a za scenski govor Saša Latinović.

Prve reprize su 28. i 30. aprila.

Rediteljka Jana Maričić: “Imam utisak da u sve konzervativnijem društvu tinejdžeri imaju sve manje prilika da od odraslih, stručnih, pažljivih i iskusnih ljudi saznaju važne informacije o seksu. Uglavnom su prepušteni sami sebi, vršnjačkom okruženju i nefiltriranim sadržajima sa interneta. Bez obzira na to što je u njihovom uzrastu vršnjačko okruženje najvažnije, potrebno je da se o seksu govori slobodno, ali i stručno, kako bi se oni na najzdraviji mogući način uveli u taj deo odrastanja. Retrogradnost vladajuće ideologije još uvek odlaže uvođenje seksualnog vaspitanja u škole, jer se teško prihvataju već odavno stečena prava i slobode. O tom aspektu naša deca već mnogo znaju i s lakoćom sve prihvataju, ali, paradoksalno, ostaju uskraćeni za osnovne informacije koje se tiču bioloških, fizioloških, emocionalnih komponenti, kao i bezbednosti…

Veoma smo svesni specifičnosti teme i zato smo izuzetno ozbiljno pristupili svakoj rečenici koja se izgovori na sceni, kao i svakom postupku. Jedva čekamo da vidimo koliko naše čitanje rezonira sa tinejdžerima, koji su nam sve vreme bili na pameti. Namera cele naše ekipe je da slobodno, toplo i podržavajuće utešimo i ohrabrimo sve tinejdžere koji su zbunjeni pred rađanjem sopstvene seksualnosti, ma kakva ona bila. Želeli bismo da naša predstava podstakne slobodniju zainteresovanost za seksualno obrazovanje kod tinejdžera, kao i da njihove roditelje i nastavnike ohrabri za otvoreniju komunikaciju. Što više deca pitaju i istražuju, to će više znati. Znanje će im pružiti slobodu, sloboda ljubav, a onda nek uživaju u bezbednom seksu.”

Glumica Marija Radovanov: “Divna knjiga Jasminke Petrović sa standardno blesavim ilustracijama Dobrosava Boba Živkovića je bila jako popularna u mom društvu, "u moje vreme". Čini mi se zbog svog potpuno drugačijeg pristupa tako ozbiljnoj temi kao što su seks i seksualno vaspitanje. A ako ćemo iskreno, verovatno zbog bilo kakvog pristupa uopšte! Danas su, eto, kao, informacije nadohvat ruke. Ali i dalje je nekako baš bitno imati nekog opuštenog, kul odraslog pored sebe. Da se stvari preispitaju, provere, prokomentarišu, da se razbiju tabui, ali i da se malo nasmejemo svom stidu i strahovima. Da te neko potapše po ramenu i kaže: "Svi smo kroz to prošli. Put će biti negde malo kvrgav, ali, uz određene opreze, samo hrabro i uživaj u vožnji!".“

Glumac Aleksandar Milković: “Jako je značajno da se postavlja tekst koji je namenjen prvenstveno tinejdžerima, jer je za taj uzrast, možda, najmanje kulturnih sadržaja. U ovoj predstavi igram lik Teče, koji zajedno sa Tetkom, čini svet "odraslih", naspram Nećaka i njegovih drugara, koji se prvi put susreću sa seksom i svim što njega – seks - okružuje. I predstava, iako primarno ima edukativni karakter, zapravo pokušava kroz humor, iskrenost i brigu da razvije odnos poverenja između tetke, teče i njihovog nećaka. Upravo to poverenje je ključ za "prolazak" kroz taj čudni period puberteta i adolescencije (bar koliko se sećam iz svog iskustva, a tek ću videti na primeru svoje dece za par godina). I jako je zanimljivo koliko je internet danas zastupljen i koliko se svaka informacija može naći u roku od nekoliko sekundi, ali isto tako tema seksa ostaje tabu ili, naprotiv, do adolescenata dolaze vrlo pogrešne slike o njemu koje ih samo dodatno zbunjuju i zatvaraju. Zato ova predstava treba da nas vrati jedne drugima i da obnovi i učvrsti odnos s našim najbližima, s kojima bi trebalo da možemo da pričamo o svemu, pa i o seksu.”

Glumica Ksenija Mitrović: “Kada sam ja ulazila u pubertet, sećam se čitanja knjige "Seks za početnike", koliko mi je bila zabavna i uzbudljiva, pre svega zbog teme i osećaja "aha, ja sada polako odrastam", a zatim, naravno, i zbog ilustracija i duhovitog teksta. Mislim da su Jana Maričić i Igor Greksa uspeli u predstavi da, kroz režiju i scenski pokret, prikažu tu ljupku nezgrapnost koja je neizostavni deo tinejdžerskog sveta. S druge strane, čitajući knjigu, sećam se i svoje zbunjenosti, srama i straha zbog svih promena koje mi se dešavaju i brige da li će me vršnjaci prihvatiti takvu kakva jesam. Čini mi se da je ta mešavina pozitivnih i stresnih stvari, vezanih za odrastanje, univerzalna za tinejdžere bilo kog vremena - kako mog, tako i ovog sadašnjeg. Danas mladima jeste dostupno brdo informacija, ali ova tema ipak iziskuje intimniji i ljudskiji pristup. Mislim da će deci, pre svega, značiti da kroz nas, tinejdžere u predstavi, osete da neko vidi i uvažava njihove strahove, razmišljanja, nedoumice, fantazije... a da, kroz likove tetke i teče, shvate da mogu i te kako dobiti razumevanje i podršku svojih najbližih.”

Glumac Đorđe Mitrović: “Ova predstava je veoma važna, pogotovo za tinejdžere koji počinju da otkrivaju neke promene u sebi, svom okruženju i kada počinju seksualno da se osvešćuju. Ovo je vrlo bitan period u odrastanju svakog tinejdžera i važno je da se prema njima pristupi s velikom dozom razumevanja. Stoga ćemo se truditi da ih ohrabrimo da razgovaraju sa svojim roditeljima i bliskim osobama - o svom izgledu, osećanjima, bilo kojim promenama koje primete. Nadam se da ćemo uspeti da ih uverimo da su promene kroz koje prolaze sasvim normalne i nešto čega se ne treba stideti, jer je ovo samo jedan mali deo u velikom procesu odrastanja.”

Glumac Vučen Vuk Pećanac: “Junak kog igram je dečak koji je došao do onog momenta sazrevanja koje sa sobom vuče i to pitanje seksualnosti. On je neko kome je ceo taj svet nov i jako zbunjujuć. On pokušava da se snađe u njemu i pronađe neki smisao i, između ostalog, da otkrije šta se to u njemu dešava i kakve su to drastične promene u njegovom telu. Smatram da je ova tema dosta aktuelna danas, samim tim i bitna, a značajno je zanemarena u školama. Mislim da je tim adolescentima, kažem adolescentima jer predstava nije namenjena mlađima od 13 godina, potrebna neka ozbiljnija edukacija o tome, što će im ova predstava - bez sumnje - pružiti. Njima u tim godinama je veoma neprijatno da o tome pričaju i razgovaraju jedni s drugima i samim tim su zatvoreni po tom pitanju i nesigurni, a to je dodatni razlog da vide predstavu koja od njih ne iziskuje aktivno učestovanje. Humor igra važnu ulogu u celom procesu nastanka ove predstave, bez njega se ne mođe kada je ova tema u pitanju. Neophodno je da se kroz komične likove i situacije cela atmosfera opusti i približi gledaocima. Ja se najiskrenije nadam da će se tinejdžerima, našoj ciljnoj grupi, dopasti ova predstava, da će se saživeti s njom, jer može da im olakša period kroz koji prolaze ili koji će uskoro uslediti, i da će se, pre svega, uveriti da seks nije nešto čega treba da se boje.”

Jasminka Petrović
SEKS ZA POČETNIKE

Režija: Jana Maričić
Dramatizacija: Jelena Mijović
Scenografija: Milica Surutka
Asistent scenografa: Marija Varga
Dizajn kostima: Biljana Grgur
Kompozitor: Boža Obradinović
Scenski pokret: Igor Greksa
Scenski govor: Saša Latinović

Igraju:
Marija Radovanov
Ksenija Mitrović
Aleksandar Milković
Đorđe Mitrović
Vučen Vuk Pećanac

Inspicijent: Anđelija Petrevski
Sufler: Svjetlana Vukomanović
Ton majstor: Branko Andrej Živković
Svetlo majstor: Ratko Jerković
Dekorateri: Boban Toroman, Vukašin Marić
Garderober: Dragica Vuksanović
Šminka: Dragana Došlov
Izrada scenografije: Nikola Komazec
Izrada kostima: Nikodinka Folić

Producenti: Sava Stefanović i Ivana Todorović
Nabavka: Gordana Ilić
Šef tehnike: Olga Živanov
Šef scene: Nemanja Zorić

Promocija i PR: Snežana Miletić i Miloš Savin
Marketing i prodaja: Radmila Simeunović i Ruža Roganović

Prva proba: 15.03.2024.
Premijera: 27.04.2024.

V.d. direktora:
Aleksandar Ćurčić

Foto: Srđan Doroški

Katedra za engleski jezik novosadskog Filozofskog fakulteta obeležiće Šekspirov rođendan razgovorom o njegovoj “Bogojavljenskoj” i istoimenoj predstavi u režiji Ivana Vanje Alača, koja je nastala kao koprodukcija našeg teatra, Akademije umetnosti i Šekspir festivala.
O ovom - često igranom - Šekspirovom komadu i predstavi, koja je premijeru imala u Čortanovcima, pod otvorenim nebom, a sada se igra na sceni Pozorišta mladih, govoriće dramaturškinja Divna Stojanov. Pričaće o tome čime nas Šekspir danas zasmejava, kako je izgledao rad na predstavi, čemu nas ovaj pisac iz elizabetanskog doba može naučiti posle više od četiri veka, te na koji način je Šekspir utkao društveni kontekst tadašnjeg doba u ovu komediju.
Razgovor je zakazan za 23. aprila, u 13.15 časova - u svečanoj sali Fakulteta za pravne i poslovne studije – (116).

Divna Stojanov (1997) je dramaturškinja i pozorišna kritičarka iz Novog Sada. Dobitnica je Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku.

Jedna od najomiljenijih predstava publike Pozorišta mladih - “39 stepenika”, ovog aprila tri je puta na našem repertoaru. Igramo je 16, 17. i 19. aprila, od 20 sati, na Maloj sceni. Predstavu je režirao Igor Pavlović, a Aleksandra Pejić, Ivan Đurić, Igor Greksa i Danilo Milovanović u njoj tumače preko 30 likova. Ovaj urnebesni četverac, svojom maštovitom igrom, uvlači publiku u lavirint otkačenog montipajtonovskog humora.

U centru zbivanja je slučajni junak, čovek koji sticajem neobičnih okolnosti biva upleten u neverovatnu avanturu, tokom koje pokušava da razotkrije međunarodnu špijunsku organizaciju, a istovremeno i da dokaže da je nevin povodom optužbe za ubistvo koje nije počinio.

Foto: Danijel Rauški

S dva koraka u proleću - logičan je “Sladoled” na početku aprila. Ali ipak i “Krznena Venera”, jer priroda u aprilu katkad ume da prevari... I “Puk”, jer se uvek mora tragati za kakvim čarobnim biserom. Traganje, kao i radoznalost, dobro je vežbati, zato traganje treba nastaviti, evo, recimo, za Plavim Zecom... Posle, kad se odraste, lakše se prepoznaju zločini i ima se jasnija vizija kakvu je kaznu za njih nužno propisati... U aprilu bi bilo dobro i malo provežbati, npr. tri puta po “39 stepenika”. Nagrada sledi – u vidu premijere: “Seks za početnike” – 27. aprila... A možda i mi ponavljači ponešto naučimo. 

Naš Aleksandar Milković briljira u "Zločinu i kazni", zapao je zato za oko i "Arteriji" RTV Vojvodine. "Zločin i kazna" nije samo lektira, ovaj roman, kao i naša predstava, je nauk za sve generacije kakav se mrak krije u svima nama i kako je važno biti svestan ga i zauzdavati ga. 

Link

Danas je naš dan. Svih glumaca sveta. Svetski dan pozorišta. Ali mi smo glumci i svih preostalih 364 dana u godini. Svakog dana, u nekom delu sveta, neki od nas uče novi tekst, ponavljaju stare, imaju probe, premijere, igraju predstave, briljiraju, ili misle da nisu bili dovoljno dobri... Svake večeri ili jutra na scenu izlazimo sa svešću da pred nama stoje ljudi koji od nas očekuju nešto drugo: drugi ugao, drugu perspektivu, mogućnost, promenu, razumevanje, parče slobode i prostor za razmišljanja, i nadu... Čekamo vas u pozorištu - danas i svih narednih dana, meseci i godina...

Poruka za Svetski dan pozorišta (27. mart 2024. godine)

Autor poruke
Jun Fose, Norveška
pisac, dramski pisac

Umetnost je mir

Svaka osoba je jedinstvena, posebna a opet ista kao i svi ostali. Naš vidljivi, spoljašnji izgled drugačiji je od svih ostalih, naravno, i sve je to dobro i lepo, ali u svakom čoveku postoji našto što pripada samo njemu ‒ ono što je on sam po sebi. To nešto možemo nazvati njegovim duhom ili njegovom dušom. Ili možemo odlučiti da to uopšte ne označimo rečima, već da prosto ostavimo stvar na miru.
Ali, premda smo svi različiti, ipak smo i slični. Ljudi iz različitih delova sveta suštinski su slični, bez obzira na jezik koji govore, na boju njihove kože ili kose.
Ovo može da deluje kao neka vrsta paradoksa: da smo potpuno isti, a ujedno apsolutno različiti. Možda mi predstavljamo paradoks spajajući telo i dušu ‒ tako obuhvatamo i najprizemnije, opipljivo postojanje, ali i nešto što prevazilazi materijalne, zemaljske granice.
Umetnost, dobra umetnost, uspeva da na svoj predivni način poveže nešto potpuno jedinstveno sa univerzalnim. Omogućava nam da drugačije – strano, moglo bi se reći – razumemo kao univerzalno. Time umetnost ruši granice između jezika, geografskih regiona i zemalja. Na taj način spaja ne samo ono što je karakteristično za svakog od nas, već i karakteristike grupa, svake nacije, na primer.
Umetnost ne čini to izjednačavajući naše razlike i čineći nas sve istima, već, naprotiv, pokazujući nam nešto što je drugačije od nas, neobično ili strano. Sva dobra umetnost sadrži upravo to: nešto strano, što ne možemo u potpunosti da razumemo, a u neku ruku, ipak i razumemo. Ona sadrži, da tako kažemo, tajnu. Nešto što nas fascinira i gura preko naših granica, stvarajući pri tome izvrsnost koju sva umetnost mora da sadrži u sebi, ali i do koje mora da nas dovede.
Ne znam bolji način da se suprotnosti spoje. Ovaj pristup je potpuno obrnut od nasilnih sukoba koje često viđamo u svetu, a koji se prepuštaju destruktivnoj težnji da unište sve što je strano, sve što je jedinstveno i drugačije, često koristeći najnemoralnije izume koje nam je tehnologija stavila na raspolaganje. U svetu postoji terorizam. Postoji rat. Jer ljudi takođe imaju životinjsku stranu, vođeni instinktom da vide nekog drugog, stranog, kao pretnju svom sopstvenom postojanju, umesto kao fascinirajuću misteriju.
Na ovaj način, jedinstvenost – razlike koje svi možemo da vidimo – nestaju, ostavljajući za sobom kolektivnu sličnost u kojoj je sve što je drugačije pretnja koju treba istrebiti. Ono što se spolja vidi kao razlika, u, na primer, religiji ili političkoj ideologiji, postaje nešto što treba pobediti i uništiti.
Rat je borba protiv onoga što leži duboko u svima nama: nečega jedinstvenog. Ali, to je takođe i borba protiv umetnosti, protiv onoga što leži duboko u svakoj umetnosti.
Govorio sam ovde o umetnosti uopšteno, ne samo o pozorišnoj ili dramskoj umetnosti, ali to je zato što se, kao što sam rekao, sva dobra umetnost, u suštini, vrti oko istog: uzeti potpuno posebne i jedinstvene stvari i učiniti ih univerzalnim. Spajajući posebno i univerzalno i izražavajući to u umetnosti: ne eliminišući njenu specifičnost već je naglašavajući, dopušta da ono što je strano i nepoznato jasno zasija.
Rat i umetnost su suprotnosti, baš kao što su rat i mir suprotnosti – jednostavno je. Umetnost je mir.

Prevod sa engleskog: Dragan Babić

Današnji Svetski dan lutkarstva, 21. mart, u Pozorištu mladih obeležavamo izvođenjem naše predstave “Ksenija i Lovac”. Maštovitu i poetičnu priču o borbi protiv nasilja i jačanju samopouzdanja, režirala je Emilija Mrdaković. Predstavu izvode dva sjajna glumca - veteran lutkarske scene Slobodan Ninković i mlada snaga Ksenija Mitrović. “Kseniju i Lovca” igramo od 18 sati, na Maloj sceni.

Povodom Svetskog dana lutkarstva, tradicionalnu poruku koju šalje UNIMA – Međunarodna lutkarska asocijacija, ove godine napisala je Ines Pašić, mostarska lutkarka i rediteljka. Njenu poruku će pre početka izvođenja predstave pročitati v.d. direktora Pozorišta mladih Aleksandar Ćurčić.

– Svaki put kad neka drvena glava oživi u našim rukama ili konci koji pokreću lutku ponovno potvrde povezanost svih živih bića, iznova otkrivamo sami sebe kao protagoniste priče koju prikazujemo. Svaki put kad neki predmet kojem udahnemo život probudi sećanja što počivaju u nama ili kada se u igri svetlosti i senke utelotvore nepronicljive misterije, naše istorijsko vreme zaručuje se s bezvremenskim. Kada likovi što žive na površini naše kože zaposednu delove našeg tela, otkrivamo da čovek u sebi nosi čitavo čovečanstvo - ističe Pašić.