Glumica u penziji, naša Vidosava Vida Jovanović, dobitnica je nagrade “Boško Zeković", koja se dodeljuje za doprinos lutkarstvu. Nagrada joj je uručena 4. decembra u Subotici, na kraju 55. Susreta lutkarskih pozorišta Srbije.

U obrazloženju za nagradu, za koju su je nominovala dva njena teatra - Pozorište mladih i Dečje pozorište Subotica, između ostalog stoji da je glumica Jovanović svoju profesionalnu karijeru počela sedamdesetih godina prošlog veka u Dečjem pozorištu/ Gyermekszinhaz u Subotici.

“Talentovana kao dramska glumica, prelepog glasa i pokreta na sceni, bivša atletičarka, zavolela je lutku kao savršeno izražajno sredstvo.”, navodi se u obrazloženju.

Neke od predstava u kojima je Jovanović igrala su: “Klikeraši”, “Điha, điha”, “Kurirska bajka”, “Susret”, “Kuckava bajka”, “Tetka Magda”, “Ne okreći se, sine”, “Baja i drugovi”, “Dva vedra vode”, “Nevidljiva ptica”, “Plavi Petar”, “Nasmejani snovi”, “Divojke sa šora”, “Trapavi zmaj”, “Cvet oluje”, “Pametnjakovica”, “Izlozi velegrada”, “Guliver u zemlji lutaka”, “Bukvar grad”, “Nema leba bez motike”...

Od nagrada koje je dobila, izdvajaju se ona sa Šibenskog festivala i nagrada za izuzetan doprinos kulturi, koju joj dodelila Kulturno-prosvetna zajednica Subotice.

Svoju glumačku karijeru, Jovanovič je od 1988. godine nastavila u Novom Sadu, u Pozorištu mladih. Igrala je u predstavama “Hamlet”, “Bombardovali smo Nju Hejven”, “Smrtonosna motoristika”, “Leva guska”, “Radoznalo slonče”, “More - more”, “Zlatna Ribica”, “Snežana i sedam patuljaka”, “Ružne reči” i drugima.

Pamtimo je i kao sjajnog Gonza u crtanom filmu "Mapet bebe", potom kao Vilmu u "Flinstonsima", te kao Kaspera u istoimenom crtaću, ali i iz lutkarske TV serije "Lutkomendija".

Za Vidosavu kolege kažu da je kao glumica bila stroga, posvećena i profesionalna. Svih njih se setila na dodeli nagrade, pomenuvši ih poimence. Govor je, umesto, nje pročitala njena kćerka Lola Živanov, a zašto - može se saznati u priči koju je nedavno ispričala za portal Moj Novi Sad.

https://www.mojnovisad.com/moj-grad/novosadjani/novosadjani-vida-je-glumica-u-penziji-ciji-optimizam-celici-veru-u-zivot-id65196.html

Autor fotografija sa uručenja nagade: Marko Vujević, glumac Dečjeg pozorišta Subotica,

Naš “Zločin i kazna” gostuje 4. decembra u Subotici, gde će biti izveden u okviru 55. Susreta lutkarskih pozorišta Srbije. U predstavi koju je, inspirisana delom Fjodora M. Dostojevskog, režirala Emilija Mrdaković, igra Aleksandar Milković.

Izvaredni novosadski Dostojevski sastanak sa subotičkog publikom zakazuje u 11 sati u Dečjem pozorištu.

Ovogodišnji festival održava se od 1. do 4. decembra na scenama Dečjeg pozorišta i teatra „Deže Kostolanji”, a u žiriju festivala su: Predrag Momčilović (glumac i redovni profesor glume na AU u Novom Sadu), Dijana Kržanić Tepavac (predsednica srpskog ogranka Udruženja ASITEŽ) i Branislava Ilić (dramaturg).

Aleksandar Ćurčić govorio je ovih dana za “Dnevnik”. U intervjuu je, između ostalog, bilo reči o uspesima pozorišta na čijem je čelu, nagradama koje su u protekla dva meseca stigle sa niza festivala, potom o predstojećoj premijeri “Hajduka” i u tom kontekstu nastojanja našeg pozorišta da se pozabavi pozorišnim potrebama tinejdžera - publike koja je prilično zapostavljena kod nas. Ćurčić je najavio i predstavu “Vreme sporta i razonode” koja će, u režiji Žanka Tomića, početi da se sprema krajem januara.

Najveseliji mesec za decu - decembar, u Pozorištu mladih rezervisan je za novogodišnje radosti: predstave i Deda Mraza. U ovom decembru biće ih napretek. Od “Palčice” do “Crvenkape”, od “Veselih muzičara” do “Ksenije i Lovca”, sve do “Ko je rekao mjau”, ”Potrage za plavim zecom”, “Na vukovom tragu” - npr.

Decembar ćemo začiniti i jednom premijerom - predstavom “Hajduci”, namenjenoj malo većoj deci, zvanoj tinejdžeri. Ona će biti 13. decembra. U režiji Olje Đorđević, gledaćemo glumce Pozorišta mladih u izvrsnoj komediji koja ima vrlo snažnu poruku.

A onda, od druge polovine meseca, tačnije od 21. njegovog dana, kreću novogodišnje predstave. Ne znamo hoće li biti i snega, o tome još pregovaramo sa severnim delom naše planete, onim iz kojeg dolazi i Deda Mraz. Dotični sigurno dolazi kod nas, i to skoro svakog od poslednjih 10 decembarskih dana - pozdravlja publiku “Novogodišnjeg rokenrola za decu” i još nekih divnih predstava. Neće zakasniti ni časa da podeli sve poklone deci. Zna se i kojoj, onoj koja su 355 prethodnih dana u godini bila briljantna.

P.S. Saznajemo da je poklona baš mnogo, mnogo...

https://prodaja.pozoristemladih.co.rs/sr/site/index

Biti čovek znači biti iskren, odnosno truditi se da svaki put sve uradiš maksimalno dobro koliko možeš u datom trenutku. Biti iskren prema sebi, i drugima. I biti fer, a to podrazumeva reći - ja mogu, ne mogu želim, ne želim, neću - ako mi se ne sviđa... Ukratko, treba uvek davati sve od sebe, ispuniti određeni trenutak jer se možda neki takav neće opet ukazati, mada, ko zna - možda i bude neke nove prilike za popravni, što ne znamo i zato je - za svaki slučaj - dobro biti dobar, najbolji...

Tako kroz život ide Saša Latinović, glumac, lutkar i pedagog, koji je svojom karijerom zaintrigirao novinarku RTV Vojvodine - Kseniju Jovanović da ga pozove u svoju emisiju. Hvala celoj ekipi emisije "Moja priča": snimatelju Srđanu Đuriću, toncu Nikoli Lončaru, rasvetljivaču Nemanji Tmušiću, snimateljki Viktoriji Armbruster i rediteljki Vesni Topalov.

POGLEDAJTE VIDEO

U znak sećanja na žrtve velike nesreće, koja se 1. novembra dogodila u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici stradalo 14 ljudi, večeras su u Pozorištu mladih, posle predstave “Sladoled”, pročitana njihova imena: Nemanja Komar, Anđela Ruman, Đorđe Firić, Valentina Firić, Sara Firić, Milica Adamović, Mileva Karanović, Sanja Ćirić Arbutina, Stefan Hrka, Miloš Milosavljević, Đuro Švonja, Vukašin Raković, Vasko Sazdovski i Goranka Raca.

Imena je pročitala glumica Bojana Milanović koja, sa Kristinom Savkov, igra u ovoj duo drami. U pročitanom saopštenju dve glumice su rekle da su večerašnju predstavu odigrale u spomen na stradale, kao i u znak sećanja na, ovih dana preminulog, Zorana Đerića dugogodišnjeg upravnika Pozorišta mladih.

Nakon toga, publika je minutom ćutanja odala poštu preminulima.

Link

Zoran Đerić, zamenik upravnika Srpskog narodnog pozorišta, preminuo je jutros, 8. novembra, u Novom Sadu. Đerić je rođen 1960. u Bačkom Dobrom Polju. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pisao je poeziju i eseje, naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma. Prevodio je sa slovenskih jezika. Tokom svog života bio je na više funkcija u novosadskim institucijama kulture. U tri mandata rukovodio je i Pozorištem mladih. Celokupan kolektiv naše kuće saučestvuje u bolu njegove porodice.  

Zoran Đerić je bio, između ostalog: član UO Društva književnika Vojvodine, član Odeljenja za scensku umetnost i muziku Matice srpske, član uredništva Zbornika Matice srpske za scensku umetnost i muziku, kao i uredništva Zbornika Matice srpske za slavistiku. Bio je i član Saveta Evropskog filmskog festivala Palić, član uredništva časopisa “Zlatna greda”, te član redakcije časopisa za lutkarsku umetnost “Niti”, kao i časopisa za pozorišnu i vizuelnu umetnost “Agon”. Takođe, bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Scena” te pomoćnik direktora Sterijinog pozorja, kao i glavni i odgovorni urednik časopisa “Polja. Radio je i u Kulturnom centru Novog Sada, kao urednik književnih programa, a potom i kao urednik izdavačke delatnosti. Bio lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Lođu/Poljska, kao i gostujući profesor na univerzitetima u Pragu, Gdanjsku, Krakovu i Novom Sadu. Predavao je na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, u svim zvanjima.

Za života je objavio 65 knjiga (autorskih i prevodilačkih) iz oblasti pozorišta i filma. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, ruski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, bugarski, slovenački i makedonski jezik. Objavljivana je u antologijama u zemlji i inostranstvu. Učestvovao na međunarodnim književnim (pesničkim) festivalima u Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Srbiji. Dobitnik je više nagrada za književnost i prevodilaštvo.

Đerić je tri puta tokom života bio profesionalno vezan za Pozorište mladih: od 1988. do 1990. godine bio je upravnik, potom 2007. godine v.d. direktora, a iste godine postao je direktor, što je i ostao do 2012. godine. Koautor je monografije o Pozorištu mladih povodom 90. godina postojanja. Naš celokupan kolektiv izražava najdublje saučešće porodici. 

Udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade ASSITEJ Srbija šesti put organizuje FAS - pozorišni festival svojih članova, koji će od 6. do 10. novembra trajati u Beogradu. Pod sloganom “Moćna putovanja”, ove godine publika će imati priliku da vidi devet najreprezentativnijih predstava članova ovog Udruženja.

Među njima je i naš “Seks za početnike”, koji će biti izveden 7. novembra, od 19 sati, u Malom pozorištu “Duško Radović”. Predstavu inspirisanu knjigom Jasminke Petrović režirala je Jana Maričić, a u njoj igraju: Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Vučen Vuk Pećanac, Aleksandar Milković i Đorđe Mitrović.

Predstava “Evgenije Onjegin”, koja je trebala da se igra danas i sutra (5. i 6. novembra) - otkazuje se zbog tragedije koja se 1. novembra desila u Novom Sadu. Saosećamo se sa porodicama nastradalih.

Gostovanje predstave “Astroklikeri”, koja je trebalo da bude izvedena na sceni našeg pozorišta 10. novembra, zbog tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, odlaže se za decembar. Predstava će biti izvedena 28. decembra, od 20 sati.

Zbog teške tragedije, koja se danas dogodila u Novom Sadu, otkazujemo večerašnju predstavu "Na vukovom tragu", kao i sve predstave koje su bile planirane narednih dana. Do daljeg. Pozorište mladih izražava najdublje saučešće porodicama stradalih sugrađana.

Vodolije su atraktivni i zanimljivi ljudi, i po tome ih je lako prepoznati. Nije drugačije ni sa pozorištima – s našom pozorišnom Vodolijom u Ignjata Pavlasa 4. Novembar u Pozorištu mladih donosi značajne prilike za jačanje emotivne stabilnosti (“Seks za početnike”). Mlad Mesec na samom startu novembra otvara novi period u sferi zajedničkih resursa (”Kako je otkriveno letenje”), ali i ulaganja u dugoročne projekte (Traju probe “Hajduka”). Budite spremni na moguće konflikte s autoritetima ili članovima porodice.(“Dok te ja hranim i oblačim”). Sredinom meseca Venera donosi priliku za napredak u karijeri i jačanje profesionalnog ugleda (“Na vukovom tragu”). Ako ste dugo ulagali trud u neki projekat, napokon ćete dobiti priznanje ili podršku koju zaslužujete (“Crvenkapa”). Iskoristite ovo vreme za fokusiranje na dugoročne ciljeve i planiranje (“Evgenije Onjegin”). Kako Saturnov uticaj ponovo kreće sredinom novembra, stiže olakšanje od emotivnih opterećenja i problema koji su vas iscrpljivali (“Zločin i kazna”). Ovo je mesec kada možete očekivati razrešenje starih briga i strahova (“Ksenija i Lovac”). S obzirom na to da Merkur aktivira sektor povezan s profesionalnim ambicijama, bićete veoma uspešni u tome da drugima prenesete svoje ideje i napredujete ka svojim ciljevima (“Seks za početnike” gostuje u Beogradu).

PREUZMITE REPERTOAR (pdf, 844KB)

Na upravo završenoj „Vršačkoj pozorišnoj jeseni“, “Bogojavljenska noć” Pozorišta mladih osvojila je dve nagrade. Nagrada ’’Tomislav Pejčić’’ za najboljeg mladog glumca ili glumicu dodeljena je ovoga puta kao kolektivna – celoj glumačkoj ekipi ove predstave u kojoj furiozno igraju: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Aleksa Jovčić, Anica Petrović, Saša Latinović i Ervin Hadžimurtezić.

U obrazloženju žirija, u kojem su bili Gordana Đurđević Dimić (predsednica), Jelena Janković i Vladimir Đuričić, stoji da je ansambl Pozorišta mladih nagrađen “za razigranu pučku igru i oživljeni duh Šekspirove renesansne komedije.”

“Bogojavljenska noć”, u režiji Ivana Vanje Alača, nastala u koprodukciji AU Novi Sad, Šekspir festivala i Pozorišta mladih, iste večeri osvojila je još jednu nagradu, možda i najvažniju - nagradu publike, koja je dugotrajnim ovacijama ispratila predstavu.

Ovogodišnji, 31. Međunarodni festival klasike „Vršačka pozorišna jesen“ održao se od 25. do 30. oktobra u NP “Sterija u Vršcu.

Neka se pripremi vršačka publika, jer pred njom se 29. oktobra, tačno u 20 sati, otvara “Bogojavljenska noć”! Naša predstava, nastala u koprodukciji sa AU Novi Sad, i u režiji Ivana Vanje Alača, deo je takmičarksog programa 31. međunarodnog festivala klasike “Vršačka pozorišna jesen”.

Mudra luda i vitez kukavica, pohotna grofica u crnini i sujeverni puritanac, muškarac koji je žena i sve druge duše iz Šekspirove Ilirije prohodaće pred publikom u vrcavoj “Bogojavljenskoj noći. U njoj svi pristaju na zamenu uloga i niko se ne pita – zašto... Poznato, zar ne? Ali na sceni je sve mnogo duhovitije i bezbolnije nego u životu: smeh grohotom, iako se smejemo sebi...

Izuzetnu glumačku čine mladi glumci kojima su vetar u leđa iskusne kolege iz Pozorišta mladih. Ekipu čine: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Aleksa Jovčić, Anica Petrović, Saša Latinović i Ervin Hadžimurtezić.

Roman Branislava Nušića “Hajduci” bio je inspiracija rediteljki Olji Đorđević za predstavu koju će režirati u Pozorištu mladih. Prva proba bila je danas, kada se okupila cela glumačka postava u kojoj su: Slavica Vučetić, Marija Radovanov, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Ivan Đurić, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Aleksandar Milković i mladi Uroš Lazović.

Scenografkinja predstave biće Marija Kalabić, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, dok će kompozitorka Irena Popović Dragović muzički dati ton predstavi. Za scenski pokret zadužena je Andrea Kulešević, a dizajn svetla Ratko Jerković.

Premijera predstava planirana je za 13. decembar.

Rediteljka Đorđević, koja je u Pozorištu mladih napravila niz uspešnih i rado gledanih predstava, od kultnih “Momaka iz benda” do, recimo, “Dok te ja hranim i oblačim”, povodom početka rada na “Hajducima”, rekla je da joj je početna tačka za rad na tom tekstu bila činjenica da je današnjim tinejdžerima teško da se identifikuju sa svetom svojih pradeda.

“Način života, jezik kojim se govori, igre, nadanja, maštanja - sve je drugačije. Zbog toga sam mislila da bi bilo zanimljivo gledati Nušićeve "Hajduke" kao predstavu koju izvode upravo današnji tinejdžeri. Radnja komada je smeštena u školu, u kojoj se desilo vršnjačko nasilje. Umesto uobičajenih kazni, uprava škole dolazi na ideju da decu kazni - kulturom, odnosno pozorištem. Kao zamenu za društveno korisni rad, učenici moraju da pripreme predstavu "Hajduci" - za mlađe razrede. Ta ideja ne nailazi na oduševljenje, ni kod učenika, a ni kod nastavnice srpskog jezika, koja je prinuđena da to radi s njima. I tu sve počinje...”

Monodrama “Zločin i kazna” Pozorišta mladih i izvođenju Aleksandra Milkovića dobila je Grand Prix 12. Be:femona – bečejskog festivala monodrame, koji se od 16. do 20. oktobra održao u Bečeju. O najboljoj monodrami odlučivao je žiri u kojem su bile tri izuzetne umetničke ličnosti: glumice Dušanka Stojanović Glid (prvakinja Drame NP Beograd) i Hermina Erdelji (glumica NP Subotica), te rediteljka Sonja Petrović.

U obrazloženju žirija stoji: “Uzimajući se u koštac sa klasičnim delom, autorski tim uspeva da stavi Raskoljnjikova u mrežu pozorišnih mogućnosti, koristeći moderna, savremena i raznolika sredstva. U psihološkom raskolu rastrzanog uma na rubu razuma i dileme o dobru i zlu, Aleksandar Milković suptilno i nepretenciozno uspeva da izazove snažnu, ekspresivnu, strastvenu, emotivnu i krhku dramsku radnju, što ga na ovom festivalu pozicionira u centar pažnje dometa i mogućnosti monodrame koja stvara utisak celovitog dela.“

U konkurenciji su bile monodrame Zijaha Sokolovića, Nikole Rakočevića, Sare Simović, Danijela Tota, Milene Predić i Jelene Bosanac.

Za predstavu, koju je inspirisana delom Flodora M Dostojevskog, režirala Emilija Mrdaković, žiri je imao samo reči hvale. Dušanka Stojanović Glid je istakla da je to “kompleksno i kompletno umetničko delo”, hrabro odabrano, dobro dramaturški uređeno, spretno izvedeno, poetski uzdignuto na vrhunski umetnički nivo. Naglasila je uzbudljivu likovnost predstave, za koju je rekla da je “izuzetno likovno pismena”, zbog čega je za dizajn kostima i lutaka naročito pohvalila Milicu Grbić Komazec,

Glumica Hermina Erdelji bila je vidno potresena nakon predstave. Rekla je da je pod snažnim utiskom umetničkog dela koje je videla, koje ju je podsetilo na halucinatorne slike koje je dugo imala u detinjstvu, kao vrlo bolešljivo dete. Glumica je, naglasila je, bila oduševljena aritističkom notom, predstave, ocenivši je izuzetnom.

Rediteljka Sonja Petrović, koja je ovu monodramu gledala drugi put, rekla je da baš zbog toga može da proceni kako se ona razvijala od premijere do danas. To koliko je predstava “narasla”, odnosno koliko se Aleksandar Milković sada suvereno kreće tekstom, koji je dramaturški izvrsno obradila Teodora Marković, istakla je kao izuzetnu vrednost rada na ovoj predstavi. Posebno je pohvalila glumca Milkovića, koji se do sada nije sretao s ovakvom vrstom rada, teksta i teme, kao i to što je izašao iz svoje zone konfora i predao se teskobi, na koju sve miriše u ovoj monodrami. Petrović je dodala da ova vrsta predstave na odličan, posebno za mlade ljude koji se tek susreću s Dostojevskim - vrlo prijemčiv način afirmiše lutkarstvo na nivou koji nije uobičajen kod nas.

Predstava “Crvenkapa”, po tekstu i u režiji Saše Latinovića, inspirisanog istoimenim bajkama Šarla Peroa i Braće Grim, biće premijerno izvedena 18. oktobra od 19 sati, na Maloj sceni Pozorišta mladih. Oktobarske reprize su 19, 20, 24 i 27. oktobra.

Predstava se igra za decu od tri i više godina.

Svima poznata bajka biće ispričana u maštovitoj viziji Milice Grbić Komazec, koja je autorka total dizajna predstave: kostima, scenografije i lutaka. Duhoviti songovi Mirjane Rastović obučeni su u odličnu muziku Danila Mihnjevića, a da svi koraci glumačke ekipe budu osvetljeni pravim svetlima, pobrinuo se Ratko Jerković.

Glumački trio, koji čine Marija Todorović, Aleksa Ilić i Ksenija Mitrović, poznatu priču pripovedaju nam krajnje duhovito i nežno. Između ostalog, saznaćemo šta sve mama mora da uradi da bi bila mama, ali i zašto uopšte nije lako biti dete. Čuće se i ko je dopustio da se kornjače kreću autoputem, kao i zašto se mora jesti šargarepa svakog dana - a to je prosto zato što tada vidu neće biti mana....

Crvenkapa Pozorišta mladih susreće u šumi razne likove: muzički nadarenog, malo plašljivog i brzog, i baš parmantnog zeku, potom odgovornog i opreznog šumara,  mudricu ježicu, drugara slavuja koji pomalo voli i da se šepuri... Od svakog od njih naučiće ponešto što će biti važno za buduće odrastanje...

A poruka je snažna: ne odustaj nikad, niti jednog dana, jer, hrabrost se vežba, navežbava, svakog bogovetnog dana...

Reč reditelja Saše Latinovića:

“Dete je dete, po meri svojoj
I kada luta, pravca se drži.
Odraslog sebe želi da pita,
Kako se postaje od misli brži?

Škola za život još ne postoji,
Znanje se to iskustvom stiče,
Sve mame brižne i deca prava,
Jedna na drugu čarobno liče.

Ima li išta slađe i bolje,
Da dete raste iz svoje volje?

Ima li išta lepše i veće,
Da raste dete iz kruga sreće?”

(Autorka songa: Mirjana Rastović)

Glumac Aleksa Ilić: “U predstavi “Crvenkapa” imam čast da igram svima omiljenog, ozloglašenog Vuka, ali istovremeno igram i Crvenkapinu baku, njenog drugara Slavuja i brzog i ludog zeca Zekana Zverkana! Svi oni su suštinski različiti karakteri i daju mi veliku kreativnost u igri. Priča o Crvenkapi je svima opštepoznata, ali je naša verzija drugačija po tome što se na savremen način bavi temom hrabrosti pojedinca, ali i temom brzopletosti mladosti. Ona govori o tome kako nekada ne mislimo o svojim postupcima, iako imamo najbolju nameru. Nadam se da će deca pronaći sebe u liku Crvenkape, radoznale i energične devojčice koja želi da pomogne svojoj mami i baki, i zbog toga malo "zezne" stvar. Na kraju ipak uspe da ispravi svoju grešku i nauči nešto važno iz toga.”

Glumica Marija Todorović: “Naša predstava “Crvenkapa” uvodi decu u svet maštovitih avantura koje ona sama proživljava na putu do bakine kuće. Moje uloge u predstavi su: mama/šumar i ježica. Mama je brižna, ima mnogo posla i u svojoj žurbi da stigne sve da uradi zaboravlja na detetovu stalnu potrebu da kroz igru uči i istražuje. Dete u želji da pomogne mami odlučuje da samo ode kod bake, ne razmišljajući šta ga čeka na tom putu kroz šumu... Šumar je dobronameran, poznavalac je šumskog sveta koji stanovnike šume, baku, a i Crvenkapu upozorava na vuka. Šumar sadi drveće i razgovara sa životinjama... Ježica je mudrica, brbljivica koja, kroz svoje iskustvo, nagoveštava Crvenkapi da je u opasnosti. Naša “Crvenkapa” pomoći će deci da se suoče sa strahovima koje  glavni lik proživljava. Moći će da spoznaju emocije, da nauče da izraze svoja osećanja i da prepoznaju hrabrost, prijateljstvo i sve što je važno na putu odrastanja.”

Glumica Ksenija Mitrović: “O “Crvenkapi” sam uvek razmišljala kao o nekoj staroj bajci, s čijim sam se nekim delovima mogla poistovetiti, a s drugima ne. Sada sam, međutim, bila u prilici da budem deo ekipe koja je napravila savremeniju verziju te priče. U našem viđenju, Crvenkapa je radoznala devojčica, koja sama odluči da ode kod bake, da bi pomogla majci, koja nema vremena za to, jer mnogo radi. Crvenkapu sve zanima, uživa u svim aktivnostima. Ona je, što si današnji roditelji rekli, hiperkativna. To je startna pozicija iz koje mi krećemo i koja se razlikuje od originalne priče. Na putu do bake, na kojem nailazi na razne drugare - znane i neke koje će tek upoznati, saznaje mnogo toga, između ostalog i za osećanje straha, za koji do tada nije znala. Upravo takav način upoznavanja dece i s emocijama s kojima će se tek susresti u životu, važan je za zdravo odrastanje. Oni polako razumevaju da su takve emocije normalan deo života, da ih svi imamo i da se one daju prebroditi. Ova predstava uči ih kada treba da budu oprezni, kada da kuca nije kuca, nego može da bude i vuk, odnosno da nešto što izgleda naivno ne mora tako i da bude. Mislim da ovakve, jednostavne priče, mogu i danas da budu jako dobre smernice, koje svojim jednostavnim zapletima, i jasnim porukama, pomažu deci da bezbednije odrastu. Još ako ih gledaju sa svojim roditeljima, pa o tome kasnije i porazgovaraju - tako stvaramo bezbednu klimu za njihovo odrastanje.”

"Zločin i kazna" na Be:femon-u

Izuzetna monodrama "Zločin i kazna" našeg Aleksandra Milkovića deo je takmičarskog programa 12. Bečejskog festivala monodrame Be:femon, koji će se od 16. do 19. oktobra održati u Gradskom pozorištu Bečej. Dostojevskog u režiji Emilije Mrdaković glumac će izvesti 19. oktobra, od 17 sati. Na scenu izlazi kao Raskoljnikov, ali i u telu još dvadesetak likova.

Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave "Zločin i kazna".

Bečejski festival monodrame (BE:FEMON) okuplja najznačajnije pozorišne umetnike iz Srbije i regiona. Festival traje četiri dana tokom kojih se odigra od pet do sedam monodrama koje bira Organizacioni odbor festivala. Festival je takmičarskog i regionalnog karaktera, a o pobedniku odlučuje stručni žiri koji čine eminentni pozorišni umetnici. Cilj Be:femona jeste afirmisanje monodramske forme kao posebnog vida teatarskog izraza koji podrazumeva vrhunsko glumačko umeće.

Pored takmičarskog dela, festival ima i propratne programe: promocije monografija o našim velikim glumcima, izložbe u saradnji sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, okrugle stolove i radionice.

Predstava "Pinokio" zakazana za 12.10. otkazuje se zbog bolesti glumca.

Karte se mogu vratiti na blagajni Pozorišta mladih od sledeće nedelje.

Oko nas je ovih dana pljuštala kiša, ali kod nas u Pozorištu mladih pljuštale su, bogme, samo nagrade! Posle Mostara i Skoplja, stigla je nagrada i iz Beograda za našu predstavu “Ksenija i Lovac”. Na “Zvezdarištu” je, naime, za tekst ove predstave nagrađena Teodora Marković.

“Ksenija i Lovac” nastali su po motivima istoimene priče Aleksandre Vrebalov i u režiji Emilije Mrdaković. To je priča o devojčici, drugačijoj od svih njenih vršnjaka, koja je zbog toga patila, sve do trenutka kada je otkrila da je njena posebnost njena snaga. Kada se oslonila na ono u čemu je najbolja, pred njom su se otvorila prostranstva i život koji se diše punim plućima.
Ova snažna priča govori o tome da vredi boriti se za svoje snove, da vredi biti uporan, da i u ovom surovom svetu uspevaju uporni i hrabri, oni koji svet čine drugačijim, boljim mestom za život. Bez takvih nema ni lepote, ni umetnosti.

Zahvaljujući posvećenoj glumačkoj igri Ksenije Mitrović i Slobodana Ninkovića ova divna priča ne ostavlja mesta ranodošnosti.