Književnica Jasminka Petrović bila je gošća “Novosadskih pozorišnih igara - međunarodnog pozorišnog festivala za decu i mlade, koji se od 7. do 11. maja održava u Pozorištu mladih. Tamo se u okviru pratećeg programa, susrela sa svojim najmlađim čitaocima.
Svi prisutni znali su kako Jasminka dobro piše, ali do ovog susreta nisu znali kakva je svetska carica omiljena književnica naših mališana. Čitalački performans, koji je priredila deci, bio je uistinu mali master klas mašte, nežnosti i ljupkosti, ali i znanja i duhovitosti.
Odmah na početku - čuli smo publiku, koja je žarko želela da njihova omiljena književnica – odmah - sazna koje njene knjige obožavaju. Neki su na sam pomen naslova naizust izgovarali neke delove iz tih knjiga, a na sva postavljena pitanja o junacima i zavrzlamama, koje su se dešavale u Jasminkinim knjigama, odgovarali su brzinski - snokta.
“Od čitanja se raste”, “Riba ribi grize rep”, “Bonton”, “O dugmetu i sreći”, “Da li ste vi žaba”, “Hajde s nama”, Imam nešto važno da ti kažem”, “Škola”, samo su nek knjige koje su deca pročitala...
Nije na ovom druženju bilo nikakvog izmotavanja, pa smo vrlo brzo saznali da se od čitanja raste, a neka su deca potvrdila i to da, ko više čita – više raste, dok sporije raste onaj ko manje čita. Oni ne samo da vole da čitaju, nego prosto obožavaju, ustvrdili.
Potom je usledio mali čas glume. Prema uputstvima spisateljice, i uz instrukcije glumice Danice Rajković, koja je bila moderatorka susreta, odigrali su scene iz nekih Jasminkinih knjiga. Usput su naučili kako se brzo uči tekst, da li je gluma teška, ko je glavni kada se pravi predstava – a to je reditelj, jer on sve zna o pozorištu, čulo se.
U dva navrata Jasminka je iz publike izvukla dve male književne kritičarke - koje su vispreno procenile ono o čemu u pojedinim Jasminkinim knjigama i slikovnicama čitamo. Za razliku od mnogih odraslih književnih kritičara, ove dve kritičarke su za svoja razmišljanja o knjigama dobile aplauz na otvorenoj sceni.
Čulo se tokom ovog susreta ponešto i o ljubavi, koja često, primetila je književnica, izgleda ovako: Jovan je zaljubljen u Milicu, a Milica u Dušana. Jasminka je potom htela da čuje , da li među prisutnima ima uzvraćenih ljubavi, te je zaljubljene zamolila da trepnu. Nakon toga, pitala je da li možda ima i odljubljenih - jer se i to živom čoveku dešava. Takvi je trebalo da se potrude malo više i da trepnu nekoliko puta.
Jedno od važnih pitanja, koja su postavljena tog divnog popodneva, bilo je i šta je to samopouzdanje i kako se stiče. Jedna izvanredna devojčica je rekla da je to kad znaš da nešto znaš, tj. kad si baš jako siguran da nešto možeš da uradiš, a na pitanje kako se ono stiče, stigao je odgovor da je oko toga podrška jako važna. Klinci su znali i odgovor na pitanje - šta je to podrška. To je kad si uz nekog ko nešto želi da uradi i postigne, kad ga voliš i ohrabruješ. Npr. ako neko hoće da napiše pesmu, neko ga ohrabri da on to zna i ume i onda je on brže i dobro napiše, saznali smo. U nastavku se pričalo i o tremi, o tome da li je ona dobra ili loša. Postignut je konsenzus da je trema znak da nam je do nečega jako stalo, jer je imamo kad radimo nešto važno.
Usledila je još jedan važna tema, a to je škola. Školu svi, nedvojbeno, jako vole. Voli je i Jasminka, koja kaže da sve što radi - radi sa željom da poboljša školu, da sva deca budu što bolja i pametnija, i da podrži nastavnike. Baš zato predlaže da se uvedu i sledeći predmeti: gledanje u daljinu, slušanje pucketanja vatre, branje lekovitog bilja, gledanje u zvezde i sređivanje sopstvenih misli, što je jako važno, jer misli su kao bašta, koju treba sređivati i redovno obrađivati, zaključeno je.
Jedan od najlepših trenutak ovog - po svemu - izuzetnog druženja, desio se nakon što je počelo propitivanje o planetama. Jasminka je iz publike izvukla svih osam: Merkur, Veneru, Zemlju, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun a zadatak da bude Sunce dobila je moderatorka. U maštivitom igrokazu pokazali su nam kako funkcioniše sunčev sistem: ko se oko koga vrti, ko je mali, a ko veliki, pa i ko je glavni među planetama.
Na kraju susreta, Jasminka je priznala deci da i ona, kao i svi prisutni, mora mnogo da uči ako želi dobro da piše. To joj uopšte nije teško, jer voli da piše i istražuje. Istraživanje je, takođe, mnogo važno za pisanje, rekla je. Pre nego što počne da piše knjigu, ako želi dobro i tačno da dočara neku zanimljivu stvar, koja se dešava u svetu, ili svima nama, potrebno je da istražuje i po nekoliko godina. Isto toliko joj je nekad potrebno da napiše knjigu.
Otkrila je ovom prilikom da njeni junaci, uostalom kao i junaci nekih drugih pisaca, mogu da se kreću kroz prošlost, sadašnjost, ali i budućnost, što je jedna od divota književnosti. Za književnost je mnogo važno i da se mnogo posmatra i promatra. Pisac mora dobro da promatra ljude, a Jasminka kaže da najviše voli da ih posmatra u autobusu, tada mnogo sazna o njima.
Na kraju ovog izuzetnog druženja usledilo je potpisivanje knjige. Red je tom prilikom bio nekoliko desetina puta duži od spiska knjiga, koje je napisala draga gošća “Novosadskih pozorišnih igara” - Jasminka Petrović.
