Autorski projekat
Reditelj: Olja Đorđević
Dramaturgija: Danica Nikolić Nikolić
Scenograf: Diana Radosavljević Milović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Kompozitor: Irena Popović
Koreografija: Ista Stepanov
Korepetitor: Aleksandra Lazin
Igraju:
Kristina Savkov
Slavica Vučetić
Neda Danilović
Marija Radovanov
Jelica Gligorin
Aleksa Ilić
Saša Stojković
Slobodan Ninković
Saša Latinović
Danilo Milovanović
Aleksandar Milković
PREMIJERA: 24.10.2019.
O predstavi “Zaljubljivanje”, Pozorišta mladih u Novom Sadu
“Zaljubljena žena ne može biti razumna. Ako jeste razumna, verovatno nije zaljubljena.”
Mae Vest
Zaljubljivanje, taj hemijski proces u organizmu koji te dovodi do stanja bezumlja i ludila. Na koji imaš psihosomatske reakcije. Stanje u kome ne možeš da jedeš, da spavaš. Stanje u kojem se boriš sa hordama podivljalih leptira koji ti buraze stomak I izvrću tvoju nutrinu na naličje. Stanje apsolutne krhkosti i nadljudske snage. Stanje u kome sagledavaš život kroz ružičaste naočari, čak iako je perspektiva crna da ne može biti crnja. Drogiran si, a da psihoaktivnu supstancu nisi ni pomirisao. Veći si od života, sve možeš, sve smeš, ničega se ne bojiš.
Naravno, nijedan čovek nije dovoljno lucidan ili razuman u stanju zaljubljenosti, te svoje stanje pripisuje ili božjem proviđenju, ili sudbinskoj zadatosti, ili Amorovim strelama, ili zaslugama za istrajnost kojima ga je Univerzum nagradio.
“Bolja polovina”, “jedna duša u drugom telu, “karika koja nedostaje”, “idealan partner”, “odgovor na molitve”; samo su neki od naziva kojima “krstimo” osobu u koju smo se zaljubili. Pošto smo omađijani, bezumni, ludi od ljubavi…, nismo u stanju da shvatimo da je atrakcija kojoj smo izloženi samo skup hormonalnih impakata koji remete naš biohemijski balans. Navale feromona, dopamina, oksitocina, te muških i ženskih polnih hormona, čine od nas bića apsolutno nesvesna sveta oko sebe. Nesvesna vremena, nesvesna mesta na kome se nalaze. Organizam luči hormone koji na nas deluju kao droga, stoga ne postoji čovek na svetu koji ne poželi da ostane zauvek zaglavljen, zarobljen u stanju zaljubljenosti.
A šta se dešava posle, kada dejstvo “droge” počinje da jenjava?
Šta se desi kada spadnu ružičaste naočari?
Kada shvatimo da se ponašamo smešno, ludo, nerazumno i potpuno izmešteno iz realnosti.
Koliko traje šetnja po oblacima?
Kako izgleda pad sa oblaka na zemlju?
Šta se dešava sa svetom oko nas, koji nema prava da očekuje, ali svejedno ne deli našu fascinaciju osobom u koju smo zaljubljeni?
Gde smo tu mi, a gde je ta osoba?
Hoćemo li opstati? Hoćemo li izdržati udar stvarnosti?
Hoćemo li uspeti da se prilagodimo jedno drugom, uprkost spoljnim remetilačkim faktorima?
Da li ćemo imati snage, ako sve to ne uspemo (u nekom drugom pokušaju, sa nekim drugim), kada opet osetimo udar unutrašnjih opijata, da počnemo sve iz početka, i budemo pametniji?
Ovo je predstava o tome.
Ukratko, ovo je predstava o svakome od nas.
Danica Nikolić Nikolić
dramaturg
