Nedeljnik "Nin" donosi prikaz naših "Hajduka". Urednica kulturne rubrike tog lista Tanja Nježić ističe razigrani ritam predstave, duhovite valere između kojih se prepliću očaj i bespomoćnost profesora - s jedne strane, a istovremeno i surovost i izgubljenost đaka i njihovih roditelja - s druge. Rečenica koja bolno tačno opisuje - ne samo - ono što gledamo u ovoj predstavi, već i ono što dugo živimo u stvarnom životu...

https://www.nin.rs/kultura/vesti/64755/predstava-hajduci-u-novosadskom-pozoristu-mladih

Svaki naš napor, trud i rad, svaka naša nada, traže neko vreme i posvećenost. Razgovor, prijateljstvo, stvaranje predstave, takođe zahtevaju određeno vreme. I susret s drugim čovekom – traži isto – vreme i posvećenost. Mi smo u januaru pomno isplanirali 12 razloga za susrete sa vama, kao simbol svakog od predstojećih 12 meseci. Prvi konkretan pozorišni korak u novoj, 2025. godini, načinićemo 18. januara. I to odmah udarnički: ujutro igramo “Kako je otkriveno letenje”, a uveče “Dok te ja hranim i oblačim”. Do kraja meseca igraćemo sve naše najnovije predstave, od “Hajduka”, i “Crvenkape” do “Ksenije i Lovca” i “Zločina i kazne”, a igraćemo, takođe, i neke stare - “Na vukovom tragu”, “Ježića Žožoa”, “Mačka u čizmama”, “Uspavanu lepoticu”.

PREUZMITE JANUARSKI REPERTOAR

“Svet za nas”, specijalizovnai sajt za roditeljstvo, objavio je intervju sa Oljom Đorđević, rediteljkom naših “Hajduka”. U razgovoru sa novinarkom Jelenom Anušić sagledani su svi važni segmenti predstave koji se temelje na ključnim temama koje su bile u fokusu ekipe predstave - vršnjačkom nasilju i raskoraku između generacija. Da li smo kao društvo napravili grešku u odgajanju novih generacija, pitanje je koje često i sami sebi postavljamo, a neki od obrisa odgovora na to pitanje svakako se kriju u stalnom preispitivanju sopstvenih stavova i limita. Evo jednog takvog koji vredi da se pročita:

https://svetzanas.rs/skibidi-hajduci-rediteljke-olje-dordevic-danas-hajduci-nisu-na-planini-vec-na-fakultetima/

U prvoj polovini ove sezone bili smo jako vredni: imali smo uspešne premijere i pune sale, dirljive susrete s kolegama po celom regionu, odakle smo doneli priličan broj nagrada s festivala. Ali ipak najveći uspeh kojim se dičimo na kraju i ove godine je to što smo ostali ljudi.

Igrajući za vas, draga publiko, pokušavamo da razumemo, i vas, i nas, i ovaj današnji svet. Pokušavamo da proniknemo u ljudsku dušu, u čoveka, njegove potrebe i dela, u svu njegovu kompleksnost u svakom smislu. O tome razmišljamo i na izmaku stare i pragu Nove godine.

Hvala što se i u ovoj koja ističe, u svakom trenutku, bili uz nas. Hvala studentima, srednjoškolcima, majušnoj deci, i uopšte svoj našoj publici, koja redovno dolazi na naše predstave i tako čini da naše Pozorište mladih bude mera pristojnosti i bolje budućnosti za sve nas.

Srećni vam božićni i novogodišnji praznici.

Kolektiv Pozorišta mladih

Zbog kvara na broju telefona, na koji su se do sada mogle rezervisati karte, otvorili smo drugu telefonsku liniju na koju će publika narednih dana moći da ih rezerviše. Novi broj telefona za rezervacije je: 064 6592079. Takođe iznimno, blagajna našeg pozorišta će 19. decembra, umesto uobičajenog vremena, radiće od 14 do 20 sati. Hvala na razumevanju.

I ove godine u drugoj polovini decembra počinjemo serijal naših novogodišnjih predstava. Otvaramo ga 21. decembra, a do kraja poslednjeg ovogodišnjeg meseca, gotovo svakodnevno će se naši glumci uveseljavati najmlađe. Posle svake predstave rezervisano je vreme za najvažniju decembarsku ličnost svih vremena - Deda Mraza. Ne samo da će deca uživati u novogodišnjoj atmosferi, koju će im prirediti naši izvanredni glumci, već će nakon svake novogodišnje predstave moći i da se fotografišu sa zajedničkim dekom sve dece sveta. Svi detalji o igranjima nalaze se na sajtu našeg pozorišta, u delu - repertoar.

Naša Neda Danilović prava je hajdučica, Čučuk Stana bi bila ponosna na nju, baš kao što smo i mi. Ne samo da je maestralna u ulozi direktorice škole u našoj najnovijoj predstavi – dibidus skibidi “Hajducima” - po Branislavu Nušiću i u režiji Olje Đorđević, već je bila maestralna i na RTV Vojvodine, gde je precizno govorila o tome gde smo kao društvo pogrešili da se danas toliko ne razumemo, da ne razumemo šta bi pristojan život morao da podrazumeva, zbog čega temeljno, ali brzim korakom, moramo da rešavamo razne rebuse, između ostalih i enigme silnog vršnjačkog nasilja po školama. Danilović je gostovala u emisiji “Vreme je za RTV”, a evo šta je rekla u razgovoru sa novinarkom Eržikom Pap Reljin:

https://www.youtube.com/watch?v=jCa8up08IDk

Naša Slavica Vučetić igra nastavnicu u Nušićevim “Hajducima”, čiju smo premijeru, u režiji Olje Đorđević, imali ovih dana. Srca su nam stajala uz nju – tu Slavičinu nastavnicu i na momente smo hteli iz sveg glasa da viknemo: “Pravda za nastavnicu!” Čini nam se da sada nekako bolje razumemo prosvetne radnike, razumemo kroz šta prolaze i da nije lako boriti se s tekovinama urušenog školskog sistema. O premijeri naših skibidi “Hajduka”, tome ko su hajduci danas, kako ih prepoznajemo, te kakvim jezikom govore, Slavica je govorila u “Jutru” Euro Newsa. Evo šta je rekla u razgovoru sa novinarkom Lanom Nanovski:

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/149314/nusicevi-hajduci-za-tiktok-generaciju-zasto-ce-publika-nove-predstave-pozorista-mladih-uz-kartu-dobijati-i-recnik/vest

Neki novi, potpuno drugačiji - skibidi “Hajduci”, po motivima istoimenog romana Branislava Nušića, premijerno će biti izvedeni na Velikoj sceni našeg pozorišta 13. decembra, od 19 sati. Predstava istražuje nepremostive razlike između Nušićeve generacije i ove nove, uz pitanje - gde smo kao društvo pogrešili? U hajdučkom timu rediteljke Olje Đorđević, koja je i adaptirala roman, su glumci: Slavica Vučetić, Marija Radovanov, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Ivan Đurić, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Aleksandar Milković i Uroš Lazović. Scenografkinja je bila Marija Kalabić, kostimografkinja Milica Grbić Komazec a kompozitorka Irena Popović Dragović. Scenski pokret osmislila je Andrea Kulešević, a Ratko Jerković je dizajnirao svetlo.

“Vi ćete se potpisivati prstom, deco...”

Reč rediteljke Olje Đorđević: “Kada smo se odlučili za postavljanje “Hajduka” Branislava Nušića, želeli smo da istražimo šta ovaj klasik može da znači današnjim generacijama, posebno onima koje odrastaju u vremenu gde su izazovi mladosti, prijateljstva i morala postavljeni na potpuno drugačijim osnovama. Naša priča smeštena je u jednu školu, suočenu sa ozbiljnim problemom vršnjačkog nasilja. Sukobi među decom postaju povod za rad na ovom komadu, kao deo pokušaja da se kroz zajednički rad pronađe most između onih koji su bili na suprotnim stranama.

Rad na predstavi postavlja pitanje: šta znači biti "hajduk" u današnjem svetu? Nušićevi hajduci su bili nestašni dečaci, simbol bezbrižnosti, drugarstva i mladalačkog prkosa. S druge strane, današnja deca često žive pod pritiskom društva, tehnologije, pa čak i sopstvenih vršnjaka. Njihova „hajdučija“ često se ispoljava kroz bes, otuđenost ili nasilje, a ponekad i kroz borbu za mesto u svetu koji im nije pružio sigurne temelje.

Predstava istražuje nepremostive razlike između Nušićeve generacije i ove nove, uz pitanje: gde smo kao društvo pogrešili? Da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti? Pozivamo vas da pogledate ovu priču kroz oči današnje dece i zapitate se – kuda idu nove generacije? Hoće li pronaći svoj put u ovom haotičnom svetu? Na nama odraslima je da im ponudimo odgovore, ili makar podršku u traženju.”

P. S. Ovu „reč reditelja“ je, kao i mnoštvo školskih zadataka, u celosti napisao - ChatGPT.

Džaba se krstite...

Glumac Aleksandar Milković: “Već sama sintagma - skibidi “Hajduci” - govori da će se radnja biti malo drugačije nego što je to u klasiku naše (s razlogom) dugogodišnje lektire. Ono što Olja Đorđević pokušava da uradi u ovom (osavremenjenom) tumačenju Nušićevog dela jeste da nam pokaže kako današnji đaci doživljavaju ovo delo. Ne samo da li razumeju likove, radnju, temu i ideju, već da li razumeju šta reči znače? Na kraju krajeva – da li neki od njih uopšte i znaju da tečno čitaju? Tako jezik kao sredstvo postaje jako bitan faktor ove predstave. Tinejdžeri ne znaju šta je zejtin, baš kao što ni “odrasli” ne znaju šta znači “skibidi”. Ali ono što ovde jeste značajno jeste – govorimo li o istim stvarima iako se ne razumemo?

Uvek postoje neki hajduci. Neka grupa đaka, školaraca, tinejdžera koja ima svoja pravila, koja govori i ponaša se na određeni način. U Nušićevo ili u “ovo naše” vreme. Rediteljka pokušava da kroz Nušićev tekst ispriča priču o vršnjačkom nasilju. Pored sve veće funkcionalne nepismenosti, još jedan gorući problem našeg obrazovanja. Tako je lik koji ja tumačim, lik Čede Brbe, u našoj varijanti tinejdžer koji svoje mesto vođe u grupi zaslužuje materijalnim statusom svojih roditelja, velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama i trendu da se bude popularan. Iako ovaj opis deluje da nema veze s Nušićem, ovaj lik je - suštinski – isti: on je kukavica koja koristi druge da bi bio glavni. Činjenica da to radi zbog pregleda na TikToku ne čini ga zato manje opasnim. Naša publika treba da prepozna model ponašanja koji je uvek isti, jer se ljudi ne menjaju brzinom kojom se menja jezik. Treba, takođe, da u svom okruženju prepoznaju ko je nasilnik, ko žrtva, a ko saučesnik svojim (ne)činjenjem.”

Glumac Uroš Lazović: “Nušićevi “Hajduci”, ugledajući se na hrabre junake opevane u pesmama, prate razmetljivog i problematičmog vođu Čedu Brbu. Naši savremeni hajduci rade identičnu stvar. Ugledajući se na svoje pesme i uzore, oni prate svog harambašu, Vuka. Uz to, mlade hajduke obe ere povezuje i motiv: svi su vođeni strahom da pred tim društvenim vrednostima ne ispadnu kukavice. Iako je borba protiv ovih strahova svevremena, ključna razlika leži u pitanju koje nam savremeni “Hajduci” postavljaju: koje su to vrednosti i ko su uzori kojima se deca, a i odrasli, danas dive?

Svako od naših hajduka prikazuje tu borbu za pažnju i prihvaćenost. Dečak koga tumačim, Komnen Babić, predstavlja jednog od tih harambašinih sledbenika. Njemu je, kao i većini, glavno uklopiti se, biti “čed, sigma ili čil gaj”, bez obzira na to preko čijih suza će se taj status steći.

“Hajduci” su mi višestruko značajni. Ova predstava je moj prvi pozorišni angažman, koji mi je doneo mnogo smeha i slobode, velikim delom zahvaljujući kolegama koje su mi davale jak vetar u leđa. Imali smo momente kada se gušimo od smeha učeći sleng alfa hajduka i trudeći se da kroz njihove oči čitamo Nušića. U suprotnosti s tim, gledajući svojim očima, već se ozbiljno suočavamo s posledicama odrastanja uz ovakve uzore. Zato najjači utisak ostavlja zapitanost: ko će biti “hajduci” sutrašnjice?”

Glumica Marija Radovanov: “Gradeći lik Staše, morala sam da pobegnem od floskule "ova današnja omladina..." i zavirim ispod Tik-tok trendova i - nama odraslima - neobjašnjivo pogrešno postavljenih prioriteta. Činjenica je da je ovaj period odrastanja strašan i da svako kroz njega prolazi s mehanizmima koji su mu dostupni.

Ako se zgražavamo, hajde da se pogledamo u ogledalo - ovaj svet smo mi za njih napravili. Staša bi jednog dana postala rijaliti zvezda, ali volim da mislim da su dogođaji iz ove predstave pokrenuli neki točkić u toj glavi i da je jedna nastavnica postala novi uzor.”

Glumac Slobodan Ninković: “Izgleda da je imperativ današnje dece da budu popularni ili bar da ne odskaču previše od ostalih svojih vršnjaka. Zato i snimaju različite video snimke, često i ponižavajuće, kače ih po društvenim mrežama, ne bi li stekli neku popularnost, ne vodeći računa o posledicama.

Ili kao lik koji igram - Stanko Jovanović, iliti Žika Dronja, koji se priklanja problematičnoj grupi vršnjaka ne bi li stekao popularnost ili izbegao mogućnost da bude targetiran i maltretiran. Zato i pristaje na sitna poniženja, podsmeh i poneko maltretiranje pa čak i na maltretiranje drugih. Nadam se da će neki Stanko Jovanovići iz publike to videti, prepoznati, uvideti besmisao i okrutnost toga i možda se diskretno udaljiti od takve grupe i stati na onu drugu stranu - stranu slabijih i ugnjetavanih. Možda. Ostaje nam da se nadamo.”

Glumac Ivan Đurić: “Veljko Marić/Mile Vrabac je tinejdžer, koji baulja i ćarlija onako kako ga čopor kome pripada, ponese. Jedini cilj koji imaju pred sobom je da se zabave, bez ikakve odgovornosti i razmišljanja o posledicama. Kajanje, griža savesti se katkad i jave, ali kratko traju i brzo blede, oslobađajući prostor za nove bezglave avanture.”

Glumac Aleksa Ilić: “Lik kog ja igram se zove Novak i sigurno je neko koga ste sreli u životu. Možda je vaš poznanik, brat ili čak i sin. Novak je u duši dobro dete, koje želi da bude prihvaćen jer veruje da možda nije dovoljno zanimljiv. Time se priključuje ekipi "bully"-ja u nadi da će se tako i popeti uz društvenu lestvicu. Deca u tom periodu života uglavnom traže sebe kroz druge ljude. Kradu imidž, ponašanje, stajling, u nadi da će biti "svoji", ali upravo tako gube svoj individualitet.”

Saša Latinović: “Stanoje je lepo vaspitano, mirno i povučeno dete. Vredno uči, uspešan je u izvršavanju školskih zadataka i zato ga nastavnici favorizuju, ali je to smetnja njegovim "poznanicima" iz razreda. Sa svojim vršnjacima on nema mnogo zajedničkog. Svaki njegov potez, pokret ili izgovorena rečenica, povod su im za izrugivanje. On je za njih nadobudni klinac, kamenčić u cipeli i laka meta njihovoj potrebi za dokazivanjem svoje moći. Stanoja je lako zadirkivati, provocirati, ismevati, pa čak i maltretirati. On se povlači, sklanja, izbegava ih. Kada ima priliku, on se i brani, ali svaka njegova ofanziva razbuktava njihov odgovor.

Šta je rešenje? Ne znam. Grupa je uvek dominantnija od pojedinca. Da li je poželjno ukopiti se? Da li je to u ovakvoj situaciji moguće? Stanojevo je da izdrži, da ima "sreće" da ga ne povrede previše i da svoje mesto i svoju grupu pronađe na drugom mestu.”

Pravda za nastavnike...

Glumica Slavica Vučetić: ”Naši "Hajduci" komuniciraju s publikom na dva nivoa: na onom prvom, nušićevskom, oslikavajući ključne delove romana i dogodovština grupe dečaka s kraja 19.veka, i na onom drugom, kroz koji se publika suočava sa slikom i prilikom današnjih "nestašluka".

Igram nastavnicu Biljanu Ogrizović, koja je, sticajem okolnosti, primorana da s grupom đaka napravi predstavu "Hajduci", kao vrstu kazneno-popravne mere zbog nasilja u kojem su đaci učestvovali. Ova pozicija dovodi nastavnicu u niz komičnih situacija koje vremenom postaju sve ozbiljnije. Kroz njen lik, požrtvovanost, strpljenje, kompromise koje je prinuđena da napravi, kao i mnogi prosvetni radnici današnjice, postavljamo pitanje koje su granice ljudske trpeljivosti i dostojanstva. Koliko treba da gaziš jedno čestito i vaspitano ljudsko biće, stručnog i posvećenog čoveka da bi mu smrvio i trunku dostojanstva i naterao ga da digne ruke od svega. Biljana Ogrizović ne diže ruke, to jest, ne odustaje od svojih načela i uverenja, ona odlazi. Kao što odlaze mnogi kvalitetni (mladi) ljudi. I kao što će odlaziti, ukoliko kao društvo ne stanemo na put korupciji, kiču i nemoralu.”

Glumica Neda Danilović (igra direktorku škole): “U okruženju neadekvatnih uzora, deca su prinuđena da se okrenu ličnosti jačeg. U kući ih odgajaju roditelji, uplašeni za sopstvenu egzistenciju, uplašeni figurom direktora, kome niko ništa ne može. U školi ih dočekuju obespravljeni nastavnici, takođe uplašeni nadređenim nivoima, a uplašeni i roditeljskim autoritetima, kojima – takođe - niko ništa ne može.

Naizgled, svima su vezane ruke i svi su u mat poziciji. Deca bivaju ostavljena na milost i nemilost slučajnoj socijalizaciji, realnoj ili virtualnoj. Biraju da budu maltretirani, ili da maltretiraju, a realno, ko će izabrati prvo? Optužujemo društvene mreže i igrice za nedostatak njihove empatije, nespremni da se pogledamo i priznamo koliko smo zarad sopstvenog komfora žrtvovali slobodu. A deca to osete. Tako, lupajući glavu o činjenice, nekako mi je promakla nepoznata o mogućnosti njihovog crvenog šamara. Dobrodošao. Možda nam pomogne i oko umivanja s početka ove moje priče.”

Glumica Jelica Gligorin: “Lektira! Ja mislim da nema generacije koja se nije borila s lektirom, ali mi se čini da je novim generacijama to još veći izazov. Toliko su zatrpani raznim sadržajima koje nudi nova tehnologija, da je sve teže dopreti do njih knjigom, što ne znači da treba i odustati. Rešenje nemam i rešenje nije ni ova predstava. To govorim zbog onih koji su se ponadali da neće morati da čitaju "Hajduke" ako budu gledali našu predstavu. Problem je mnogo dublji, pa time i rešenje teže.

Naši "Hajduci" će neke probleme sigurno osvetliti i staviti znak usklika na stvari za koje znamo da postoje, ali nismo baš svesni njihove težine. Ono što ja znam je da su deca pametna i da ih treba učiti da misle, a se može postići samo ako steknu što više znanja i budu podstaknuta pravim stvarima. Da nisu samo deca problem, jasno pokazuje i lik koji ja tumačim, a to je problematična mama! Rediteljka Olja Đordević je pronašla pravi način da natera i mlađu, i stariju generaciju da još jednom dobro razmisle o svemu.”

REČNIK SKIBIDI HAJDUKA

Skibidi – već prva reč u ovom rečniku nema precizno značenje. Može da znači glup, loš ili lažan, zavisno od konteksta. Reč je prvi upotrebio Aleksej Gerasimov u seriji video animacija na svom Jutjub kanalu.
Brejnrotovan (eng. brainrot) - žargonski izraz za opisivanje efekta konzumiranja velikih količina internet sadržaja, u bukvalnom prevodu „trulež mozga“
Sigma – žargonski izraz kojim se označava neko ko je dominantni vođa u društvu ili neko ko je popularan i poštovan među vršnjacima
Gjat – (eng.gyatt) Reč koja se koristi kao uzvik kad se vidi ženska osoba sa izraženom zadnjicom.

Fleksati se (eng. flex) – praviti se važan, folirati se
Krindž– (eng.cringe) sramota, blam, kada je ponašanje tako neuobičajeno i neprihvatljivo da je posmatrača zbog toga sramota i oseća se neprijatno.
Aura – gubiti ili dobijati “aura poene” označava rangiranje nečije popularnosti, uglavnom na društvenim mrežama.
Fort – skraćenica od Fortnajt (eng. Fortnite), popularna video igra
WTF – skraćeni oblik izraza What the fuck?! kojim se izražava čuđenje, zapanjenost
Tićulica Džouns – izraz nastao igrom reči „ti“ i „ćutiš“, značenje reči Džouns još uvek je nejasno. Izraz se koristi za ućutkavanje sagovornika.
Najjače - ne odnosi se na nešto dobro i pohvalno, kako bi se u prvi mah pomislilo. Kad tinejdžer jedan drugom kaže „Najjače!“, to često znači da mu ne veruje u neku priču.
Nou kep (eng. no cap) - "bez laži" ili "zaista". Poreklo termina je neizvesno, ali se veruje da je nastao u hip-hop kulturi.
Riz (eng. rizz) – skraćenica od „harizma“, izgovara se „Riiiiiiiiiz“. Termin je pronašao put u tinejdžerskom slengu preko TikToka i drugih društvenih medija.
Delulu (eng. Delusional) – označava nekog ko je u zabludi
Brol Stars (eng. Brawl Stars) – naziv popularne video igrice
Kidare (eng. kid) – mlađi tinejdžeri, klinci
Giga čed (eng. Giga Chad) – pojam atraktivnog, pravog muškarca
Pes (eng. pass) – proći, odbiti nešto
Targetovati (eng. target) – ciljati, nameračiti se na neku osobu
NPC - skraćeni oblik engleskog izraza non-playable character koji označava lika u video igrici koji nije pod kontrolom igrača.
Rešiti nekog – ostaviti bez teksta, pobediti
Vibaksi (eng. V-Bucks) – virtuelna valuta u video igri Fortnajt kojom se kupuju predmeti i oružje

Skem (eng. scam) - prevara
Kilati (eng. kill) – ubiti
Sponati se(eng.to spawn) – pojaviti se negde u igrici
Kempati se (eng. Camp) – zadržati se ili sakriti negde u igrici
Pikeks (eng. pickaxe) – pijuk, popularno oružje u Fortnajtu
Mjuing (eng.mewing) – Tehnika držanja jezika pomoću koje vilica izgleda zategnutije, popularna na društvenim mrežama
Bajtati (eng. bite) - ugristi
Asistovati (eng. to assist) - pomoći
AFK – skraćeni oblik engleskog izraza away from keyboard koji označava da je izgrač privremeno napustio igru i da će biti udaljen od svog računara ili konzole
Dogvoter (eng. Dogwater) -je žargonski izraz koji znači „izuzetno loš“ ili „smeće“. Koristi se da se kaže da je neko (ili nešto) loš, obično u vezi sa video igrama.
Nik (eng. nick) - nadimak
Skipati (eng. skip) - preskočiti
Tretovati (eng. threat)- pretiti
Banovati (eng. ban) - zabraniti
Kikati (eng. kick) - udariti
Baket (eng. bucket) - kofa
Protektati (eng. protect) – zaštititi
Mjuing (eng.mewing) – Tehnika držanja jezika pomoću koje vilica izgleda zategnutije, popularna na društvenim mrežama

Tigar Oskar (eng. Tiger Oscar) – popularni lik iz video igre Fortnajt
Ritritovati se (eng. retreat) – povući se, odstupiti
Džampnuti (eng. jump) – skočiti
Manga kerektr (eng. Manga Character) – lik iz popularnih japanskih stripova
Trovati (eng. throw) - baciti
Invajtati (eng. invite) – pozvati
Speksovi (eng. spectators) – posmatrači, gledaoci
Beta (eng. beta) – žargonska uvreda koja se odnosi na nekoga ko je pasivan, podređen, slabiji od drugih.
Čelendžovati (eng. challenge) – izazvati
Forgotati (eng. forgot) - zaboraviti
Betl (eng. battle) -boj, bitka, sukob, obračun.
Driftati (eng. drift) – pomerati se ili pomeriti nekoga, nešto
Drop šotovati (eng. drop shot) – brzo se spustiti na zemlju ili čučnuti tokom igre kako bi se izbegao udarac protivnika ili da bi se iznenadio promenom položaja. To je popularan potez u borbenim igrama.
Klač (eng. clutch) – žargonski izraz za nešto izuzetno dobro i korisno ili upravo ono što je potrebno u nekoj situaciji. U industriji igara izraz opisuje sposobnost igrača da prevazilazi izazovne situacije i izlazi kao pobednik.
Kenselovati (eng. cancel) – otkazati, odložiti za kasnije.
Nodati (eng. nod) – potvrdno klimati glavom
Ounovati (eng. own) – postati vlasnik nečega

Fotografije iz predstave: S. Doroški
Portret Olje Đorđević: S. Miletić

Dugogodišnja saradnja novinara kulturne rubrike "Dnevnika" i našeg pozorišta ozvaničena je danas sporazumom o nastavku te saradnje i u budućnosti. Sporazum su između naše dve kuće potpisali v. d. direktora Pozorišta mladih Aleksandar Ćurčić i izvršna direktorka “Dnevnika” Snežana Milanović.

„Posebno nam je zadovoljstvo što proširujemo partnerstvo sa Pozorištem mladih, insistucijom koja duže od devet decenija posvećeno brine o kulturnom obrazovanju najmlađih generacija, i rad”, stoji u “Dnevnikovom” saopštenju.

Ovaj sporazum, koji je potopisan u prostorijama “Dnevnika”, predviđa međusobnu promociju i podršku, a ideja mu je da se pažnja javnosti još više usmeri na vidljivost onoga što se radi u Pozorištu mladih.

“Dnevnik” je u svim svojim rubrikama primernim za to, od kulture, nedeljnog broja, TV dodatka do Novosadske hronike godinama unazad tematizovao sve ono što se dešava u našoj pozorišnoj kući. U tome posebno hvala novinarki kulturne rubrike Nataši Pejčić, potom nekadašnjoj urednici Novosadske hronike Saški Brzak, uredniku kulture i nedeljnog izdanja “Dnevnika” Miroslavu Stajiću i nekadašnjoj urednici “TV dodatka” - a danas izvršnoj urednici “Dnevnika” Snežani Milanović.

Publika koja je kupila karte za predstave, koje su zbog tragičnog događaja od 1. novembra, bile otkazane, može ih vratiti na blagajni našeg pozorišta u Ignjata Pavlasa 4, gde će joj biti vraćen novac. Karte je moguće vratiti - najkasnije - do 16. decembra

Blagajna radi:
Radnim danima od 10 do 20 sati
Vikendom od 10 do 13 sati
Ponedeljak je neradni dan za naše pozorište.

Glumica u penziji, naša Vidosava Vida Jovanović, dobitnica je nagrade “Boško Zeković", koja se dodeljuje za doprinos lutkarstvu. Nagrada joj je uručena 4. decembra u Subotici, na kraju 55. Susreta lutkarskih pozorišta Srbije.

U obrazloženju za nagradu, za koju su je nominovala dva njena teatra - Pozorište mladih i Dečje pozorište Subotica, između ostalog stoji da je glumica Jovanović svoju profesionalnu karijeru počela sedamdesetih godina prošlog veka u Dečjem pozorištu/ Gyermekszinhaz u Subotici.

“Talentovana kao dramska glumica, prelepog glasa i pokreta na sceni, bivša atletičarka, zavolela je lutku kao savršeno izražajno sredstvo.”, navodi se u obrazloženju.

Neke od predstava u kojima je Jovanović igrala su: “Klikeraši”, “Điha, điha”, “Kurirska bajka”, “Susret”, “Kuckava bajka”, “Tetka Magda”, “Ne okreći se, sine”, “Baja i drugovi”, “Dva vedra vode”, “Nevidljiva ptica”, “Plavi Petar”, “Nasmejani snovi”, “Divojke sa šora”, “Trapavi zmaj”, “Cvet oluje”, “Pametnjakovica”, “Izlozi velegrada”, “Guliver u zemlji lutaka”, “Bukvar grad”, “Nema leba bez motike”...

Od nagrada koje je dobila, izdvajaju se ona sa Šibenskog festivala i nagrada za izuzetan doprinos kulturi, koju joj dodelila Kulturno-prosvetna zajednica Subotice.

Svoju glumačku karijeru, Jovanovič je od 1988. godine nastavila u Novom Sadu, u Pozorištu mladih. Igrala je u predstavama “Hamlet”, “Bombardovali smo Nju Hejven”, “Smrtonosna motoristika”, “Leva guska”, “Radoznalo slonče”, “More - more”, “Zlatna Ribica”, “Snežana i sedam patuljaka”, “Ružne reči” i drugima.

Pamtimo je i kao sjajnog Gonza u crtanom filmu "Mapet bebe", potom kao Vilmu u "Flinstonsima", te kao Kaspera u istoimenom crtaću, ali i iz lutkarske TV serije "Lutkomendija".

Za Vidosavu kolege kažu da je kao glumica bila stroga, posvećena i profesionalna. Svih njih se setila na dodeli nagrade, pomenuvši ih poimence. Govor je, umesto, nje pročitala njena kćerka Lola Živanov, a zašto - može se saznati u priči koju je nedavno ispričala za portal Moj Novi Sad.

https://www.mojnovisad.com/moj-grad/novosadjani/novosadjani-vida-je-glumica-u-penziji-ciji-optimizam-celici-veru-u-zivot-id65196.html

Autor fotografija sa uručenja nagade: Marko Vujević, glumac Dečjeg pozorišta Subotica,

Naš “Zločin i kazna” gostuje 4. decembra u Subotici, gde će biti izveden u okviru 55. Susreta lutkarskih pozorišta Srbije. U predstavi koju je, inspirisana delom Fjodora M. Dostojevskog, režirala Emilija Mrdaković, igra Aleksandar Milković.

Izvaredni novosadski Dostojevski sastanak sa subotičkog publikom zakazuje u 11 sati u Dečjem pozorištu.

Ovogodišnji festival održava se od 1. do 4. decembra na scenama Dečjeg pozorišta i teatra „Deže Kostolanji”, a u žiriju festivala su: Predrag Momčilović (glumac i redovni profesor glume na AU u Novom Sadu), Dijana Kržanić Tepavac (predsednica srpskog ogranka Udruženja ASITEŽ) i Branislava Ilić (dramaturg).

Aleksandar Ćurčić govorio je ovih dana za “Dnevnik”. U intervjuu je, između ostalog, bilo reči o uspesima pozorišta na čijem je čelu, nagradama koje su u protekla dva meseca stigle sa niza festivala, potom o predstojećoj premijeri “Hajduka” i u tom kontekstu nastojanja našeg pozorišta da se pozabavi pozorišnim potrebama tinejdžera - publike koja je prilično zapostavljena kod nas. Ćurčić je najavio i predstavu “Vreme sporta i razonode” koja će, u režiji Žanka Tomića, početi da se sprema krajem januara.

Najveseliji mesec za decu - decembar, u Pozorištu mladih rezervisan je za novogodišnje radosti: predstave i Deda Mraza. U ovom decembru biće ih napretek. Od “Palčice” do “Crvenkape”, od “Veselih muzičara” do “Ksenije i Lovca”, sve do “Ko je rekao mjau”, ”Potrage za plavim zecom”, “Na vukovom tragu” - npr.

Decembar ćemo začiniti i jednom premijerom - predstavom “Hajduci”, namenjenoj malo većoj deci, zvanoj tinejdžeri. Ona će biti 13. decembra. U režiji Olje Đorđević, gledaćemo glumce Pozorišta mladih u izvrsnoj komediji koja ima vrlo snažnu poruku.

A onda, od druge polovine meseca, tačnije od 21. njegovog dana, kreću novogodišnje predstave. Ne znamo hoće li biti i snega, o tome još pregovaramo sa severnim delom naše planete, onim iz kojeg dolazi i Deda Mraz. Dotični sigurno dolazi kod nas, i to skoro svakog od poslednjih 10 decembarskih dana - pozdravlja publiku “Novogodišnjeg rokenrola za decu” i još nekih divnih predstava. Neće zakasniti ni časa da podeli sve poklone deci. Zna se i kojoj, onoj koja su 355 prethodnih dana u godini bila briljantna.

P.S. Saznajemo da je poklona baš mnogo, mnogo...

https://prodaja.pozoristemladih.co.rs/sr/site/index

Biti čovek znači biti iskren, odnosno truditi se da svaki put sve uradiš maksimalno dobro koliko možeš u datom trenutku. Biti iskren prema sebi, i drugima. I biti fer, a to podrazumeva reći - ja mogu, ne mogu želim, ne želim, neću - ako mi se ne sviđa... Ukratko, treba uvek davati sve od sebe, ispuniti određeni trenutak jer se možda neki takav neće opet ukazati, mada, ko zna - možda i bude neke nove prilike za popravni, što ne znamo i zato je - za svaki slučaj - dobro biti dobar, najbolji...

Tako kroz život ide Saša Latinović, glumac, lutkar i pedagog, koji je svojom karijerom zaintrigirao novinarku RTV Vojvodine - Kseniju Jovanović da ga pozove u svoju emisiju. Hvala celoj ekipi emisije "Moja priča": snimatelju Srđanu Đuriću, toncu Nikoli Lončaru, rasvetljivaču Nemanji Tmušiću, snimateljki Viktoriji Armbruster i rediteljki Vesni Topalov.

POGLEDAJTE VIDEO

U znak sećanja na žrtve velike nesreće, koja se 1. novembra dogodila u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici stradalo 14 ljudi, večeras su u Pozorištu mladih, posle predstave “Sladoled”, pročitana njihova imena: Nemanja Komar, Anđela Ruman, Đorđe Firić, Valentina Firić, Sara Firić, Milica Adamović, Mileva Karanović, Sanja Ćirić Arbutina, Stefan Hrka, Miloš Milosavljević, Đuro Švonja, Vukašin Raković, Vasko Sazdovski i Goranka Raca.

Imena je pročitala glumica Bojana Milanović koja, sa Kristinom Savkov, igra u ovoj duo drami. U pročitanom saopštenju dve glumice su rekle da su večerašnju predstavu odigrale u spomen na stradale, kao i u znak sećanja na, ovih dana preminulog, Zorana Đerića dugogodišnjeg upravnika Pozorišta mladih.

Nakon toga, publika je minutom ćutanja odala poštu preminulima.

Link

Zoran Đerić, zamenik upravnika Srpskog narodnog pozorišta, preminuo je jutros, 8. novembra, u Novom Sadu. Đerić je rođen 1960. u Bačkom Dobrom Polju. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pisao je poeziju i eseje, naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma. Prevodio je sa slovenskih jezika. Tokom svog života bio je na više funkcija u novosadskim institucijama kulture. U tri mandata rukovodio je i Pozorištem mladih. Celokupan kolektiv naše kuće saučestvuje u bolu njegove porodice.  

Zoran Đerić je bio, između ostalog: član UO Društva književnika Vojvodine, član Odeljenja za scensku umetnost i muziku Matice srpske, član uredništva Zbornika Matice srpske za scensku umetnost i muziku, kao i uredništva Zbornika Matice srpske za slavistiku. Bio je i član Saveta Evropskog filmskog festivala Palić, član uredništva časopisa “Zlatna greda”, te član redakcije časopisa za lutkarsku umetnost “Niti”, kao i časopisa za pozorišnu i vizuelnu umetnost “Agon”. Takođe, bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Scena” te pomoćnik direktora Sterijinog pozorja, kao i glavni i odgovorni urednik časopisa “Polja. Radio je i u Kulturnom centru Novog Sada, kao urednik književnih programa, a potom i kao urednik izdavačke delatnosti. Bio lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Lođu/Poljska, kao i gostujući profesor na univerzitetima u Pragu, Gdanjsku, Krakovu i Novom Sadu. Predavao je na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, u svim zvanjima.

Za života je objavio 65 knjiga (autorskih i prevodilačkih) iz oblasti pozorišta i filma. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, ruski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, bugarski, slovenački i makedonski jezik. Objavljivana je u antologijama u zemlji i inostranstvu. Učestvovao na međunarodnim književnim (pesničkim) festivalima u Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Srbiji. Dobitnik je više nagrada za književnost i prevodilaštvo.

Đerić je tri puta tokom života bio profesionalno vezan za Pozorište mladih: od 1988. do 1990. godine bio je upravnik, potom 2007. godine v.d. direktora, a iste godine postao je direktor, što je i ostao do 2012. godine. Koautor je monografije o Pozorištu mladih povodom 90. godina postojanja. Naš celokupan kolektiv izražava najdublje saučešće porodici. 

Udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade ASSITEJ Srbija šesti put organizuje FAS - pozorišni festival svojih članova, koji će od 6. do 10. novembra trajati u Beogradu. Pod sloganom “Moćna putovanja”, ove godine publika će imati priliku da vidi devet najreprezentativnijih predstava članova ovog Udruženja.

Među njima je i naš “Seks za početnike”, koji će biti izveden 7. novembra, od 19 sati, u Malom pozorištu “Duško Radović”. Predstavu inspirisanu knjigom Jasminke Petrović režirala je Jana Maričić, a u njoj igraju: Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Vučen Vuk Pećanac, Aleksandar Milković i Đorđe Mitrović.

Predstava “Evgenije Onjegin”, koja je trebala da se igra danas i sutra (5. i 6. novembra) - otkazuje se zbog tragedije koja se 1. novembra desila u Novom Sadu. Saosećamo se sa porodicama nastradalih.