Ovih dana u Pozorištu mladih počele su probe za predstavu “Bogojavljenska noć”. Čuveni Šekspirov naslov nastaje kao koprodukcija našeg teatra, Šekspir festivala i u saradnji s Akademijom umetnosti Novi Sad. Predstavu režira Ivan Vanja Alač.
U ovoj “Bogojavljenskoj noći” igraće: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Ervin Hadžimurtezić, Anica Petrović, Saša Latinović i Aleksa Jovčić.
Premijera će biti 30. juna.
U senci potresnih događaja koji su se ovih dana desili u Beogradu i Mladenovcu, u senci silne patnje onih čiji su najbliži stradali, na ovom mestu, u Pozorištu mladih – i večeras, kao i prethodnih 91 godinu, pokušavamo da uspostavimo neki normalan život za našu decu i mlade - za one zbog kojih smo ovaj festival i osmislili.
Druge novosadske pozorišne igre, festival najboljih evropskih predstava za decu i mlade mesto je na kojem ćemo u narednih sedam dana učiti o dobroti, prepoznavati zlo, razumevati drugog i drugačijeg – onog pored nas, ali i sve one koje srećemo na svim destinacijama ovog sveta, mesto na kojem ćemo učiti o važnosti pomaganja slabijem i onom u nevolji... Grliti se, voleti, paziti se međusobno. Jer otuđili smo se jako, nadajmo se - ne - nepovratno.
To je misija ovih naših Novosadskih pozorišnih igara: da se sretnemo uživo, da razgovaramo, da se vidimo, čujemo i razumemo. To smo s uspehom uradili na prošlim - Prvim novosadskim pozorišnim igrama, na kojima smo videli odlične predstave i sreli neke izuzetne umetnike i ljude, a sve ono što su spremile ovogodišnje Igre, najavljuje da će isto tako biti i na ovim...
Naša "Devojčica sa šibicama" otvorila je u Mladenovcu svoju prolećnu sezonu pobeda na festivalima. Sa festivala “Teatar u jednom dejstvu za decu” ekipa se vraća s titulom najboljih među odličnima. Ujedno, zakazuje susret i pred beogradskom publikom, na Zvezdarištu, 24. maja.
Premijera predstave “Koralina”, inspirisane pričom Nila Gejmena, u režiji gosta iz Češke - Jakuba Maksimova, biće 8. maja na Velikoj sceni Pozorišta mladih - od 19.30. Ovom premijerom Pozorište mladih otvara ovogodišnje - 2. Novosadske pozorišne igre, međunarodni pozorišni festival predstava za decu i mlade.
Hrabrost je kad pobediš ono čega se bojiš
Naslovnu ulogu u predstavi igra Kristina Savkov, a celokupnu ekipu predstave koja istražuje strahove iz detinjstva, čine: Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin. Muziku uživo izvode: Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin, dok je hor kompletna glumačka ekipa.
Tekst je dramatizovao sam reditelj, a scenografkinja predstave, autorka dizajna lutaka i kostimografkinja je Olga Žebinska. Za kreaciju i tehnologiju lutaka bili su zaduženi Vjačeslav Zubkov i Marek Šterbak. Muziku je komponovao Lazar Novkov, dok je dizajn svetla osmislio Ratko Jerković. Majstor tona je Filip Gotovac, a saradnik za scenski govor Saša Latinović.
Prva repriza biće 18. maja, od 18 sati.
Kako je nastajala “Koralina”...
Reditelj Jakub Maksimov: „Ideja da adaptiram novelu čuvenog Nila Gejmena “Koralina” došla je u trenutku kada sam ciljano tražio knjige za decu s jakim ženskim junacima. Pre nekoliko godina sam shvatio da je većina mojih predstava veoma dečački nastrojena i da zaboravljam na drugu polovinu svoje publike. Izvanredna priča o Koralini me je privukla od prve stranice. Opasnosti koja čekaju Koralinu su podmukle i nejasne - i kao u svakoj dobroj horor priči, one oslikavaju strahove koje potiskujemo. Čvrsto verujem da je estetika lutkarskog pozorišta posebno pogodna za stvaranje takve atmosfere. Upotreba lutaka omogućava određeni natprirodni kvalitet koji čini da se priča oseća udaljenijom, a opet opipljivijom u isto vreme. Predstavu prati i živa muzika, koja u interakciji s ostalim komponentama pomaže u stvaranju ukupne atmosfere drugog sveta.”
Kompozitor Lazar Novkov: “Veći deo muzike bio je gotov pre početka proba. Komponovao sam je na osnovu emocija koje sam imao dok sam čitao Gejmenovu knjigu, instrukcija reditelja i njegove vizije adaptiranog teksta. Ovo je, inače, već deseta predstava koju Jakub i ja radimo zajedno. Sreli smo se upravo u Pozorištu mladih, dok smo radili “Na vukovom tragu”. U “Koralini” se muzika uživo izvodi, što je dodatno čini važnim gradivnim delom atmosfere predstave. Pričamo ovde o strahovima, koji - nekad mogu da motivišu, a nekad i budu prepreka napretku. Lično gledam da ih uvek kanališem ka pozitivnom, da me ne sputavaju u tome što radim. Čak i kad nešto nije najbolje, kako sam očekivao, nastojim da napravim rezervnu opciju u vidu nekog keca iz rukava i promenim situaciju u dobrom pravcu.”
Čelistkinja Aleksandra Lazin:
Glumački neustrašivih osam...
Kristina Savkov (Koralina): “U detinjstvu često pomislimo da druga deca imaju bolje igračke, lepšu garderobu, pa i bolje roditelje. Koralina sazreva kroz svoje avanture, nauči da bude zahvalna i zadovoljna onim što ima, i zaključi da je njen život, baš takav kakav je: dragocen i poseban.”
Aleksa Ilić: “Koralina” je meni važna priča jer govori o tome da često stvari nisu onakve kako izgledaju na prvi pogled. I da se zlo nekad krije u najslađim pakovanjima. Kada to zlo uočimo, treba biti hrabar i boriti se protiv njega. Jer prava hrabrost je upravo kad radimo nešto, iako se toga plašimo.”
Jelica Gligorin: “Deca će kod Koraline prepoznati neke svoje strahove i strepnje, ali će otkriti i gde u njima samima leži snaga. Koralina će ih podsetiti da se prava ljubav ne kupuje, niti dobija ucenama i zastrašivanjima.”
Neda Danilović: “Priča “Koralina” nastala je iz jednog piščevog devetogodišnjačkog razmišljanja u školi o tome šta bi se desilo kada bi se vratio kući iz koje su roditelji nestali. Poigravši se tim iracionalnim dečjim strahom, on svoju heroinu gura u tinejdžersko osamostaljivanje težim putem. Opasnost koja je čeliči je neopipljiva, bez zakonitosti ponašanja - i nepoštena, ali i zavodljiva i zabavna.”
Slavica Vučetić: ”Kada sam bila dete, obožavala sam filmove o potrazi za blagom, pune zamki, zagonetki, opasnosti i tajnih prolaza... Priča o Koralini je za mene kombinacija Alisinog tumaranja kroz svet s one strane ogledala i avanturističke potrage za skrivenim gusarskim blagom, samo što ovoga pata, na kraju priče, glavna junakinja neće naći kovčeg pun dijamanata, već svoju porodicu - nesavršenu, kao što je svaka, ali ipak njenu, koja je voli.”
Slobodan Ninković: ”Koralina nas uči da volimo, poštujemo i cenimo ono što imamo, upravo onako kako je viđeno očima deteta. Koralinina borba da joj se na oči ne prišiju dugmad jeste borba da se ne izgubi sposobnost spoznavanja istina, kao i podsećanje da se promenama u životu mora ići u susret, i da ih treba prihvatiti širom otvorenih očiju.
Darko Radojević: “Koralina” je horor priča za decu i zato na probama kreiramo atmosferu pripadajuću tom žanru - pletemo atmosferu straha, ali onog straha koji će biti edukativan, čiji je cilj zapravo da decu ohrabri, da im pokaže da ne treba da se plaše problema koji ih čekaju u životu, nego da se suoče s njima, uhvate ukoštac i pobede rešenjima. Naša predstava biće prilično akustična. Na sceni sviramo klavir, violončelo i deo bubnja, a i naši glasovi su izvor neke muzike. To su samo neki od elemenata koji pokazuju da je i u teatru moguće ostvariti horor kao žanr. Za mene lično, pravi je izazov da muziku izvedemo tako da ona ne naruši tok priče, već da je podupre i podrži. Ima tu dosta matematike u smislu preciznosti, ali u nju su duboko učitane i emocije, jer bez njih - čemu pusta matematika?”
Saša Latinović: ”Koralina je dete kao i svako drugo: razgirana, aktivna, uvek željna igre i zabave, da vidi, istraži, sazna. Nikad zadovoljna onim što ima. Njena znatiželja odvešće je u svet koji nudi zabavu i senzacije, samo što taj svet nije realnost i ima svoju cenu. Njena hrabrost će se pokazati i većom kada shvati da treba da se bori za spas onih koje voli. Svaka uspešno savladana avantura daje novu boju našem životu, i što su prepreke teže - boje koje stičemo su jarkije i dragocenije. Samo je važno istrajati i imati prijatelje koji će pomoći.”
U mesecu u kojem buja priroda i budi se sve što zemljom hoda,
Mesecu u kojem slavimo i praznik rada – neradno,
I pozorište izoštrava sve svoje boje...
Kod nas u Pozorištu mladih ovaj maj je u znaku premijere
Fantazmagorične horor priče za decu - “Koraline” - 8. maja
Njome otvaramo ovogodišnje “Novosadske pozorišne igre”.
Koje dovode najbolje evropske predstave za decu i mlade
Od 8. do 15. maja, samo u Pozorištu mladih
Čekamo vam i posle toga
Jer celog meseca igramo i sve predstave s redovnog repertoara.
Zamajimo se maštovito, u Ignjata Pavlasa 4.
Pozorište mladih nastavlja audiciju za izbor glumice za mjuzikl “Palo inje, pao sneg”. Drugi deo audicije biće 4. maja u 12 sati, na Maloj sceni Pozorišta mladih (Ignjata Pavlasa 4).
Audicija se raspisuje za ulogu Ive, devetnaestogodišnje devojke, u mjuziklu „Palo inje, pao sneg“ koji će režirati Darijan Mihajlović. Dramaturg na ovoj predstavi je Stevan Koprivica, a muziku komponuje Jovan Adamov.
Pravo učešća na audiciji imaju studentkinje glume, kao i diplomirane glumice, do 25 godina starosti. Predstava će biti pripremana u periodu od maja do septembra 2023. godine.
Za audiciju je potrebno pripremiti: starogradsku pesmu - po izboru, te kratak monolog.
Takođe, treba poneti biografiju i nekoliko fotografija.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti na imejl adresi
Naš Darko Radojević proglašen je najboljim mladim glumcem na upravo završenom 72. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Nagradu, koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Vojvodine, na osnovu jednoglasne odluke žirija, dobio je za ulogu Bote u predstavi „Što na podu spavaš“ po tekstu Darka Cvijetića, i u režiji Kokana Mladenovića, te izvedbi glumaca iz Novog Sada, Zagreba i Sarajeva.
U obrazloženju žirija stoji: "U kolektivni izraz i emocionalnu atmosferu predstave „Što na podu spavaš“, Darko Radojević unosi, na začuđujuće zreo način prepletene, dve dragocene komponente: dirljivu nonšalantnost žrtvenog jagnjeta koje užase rata prihvata kao vrstu igre, i idealističku otvorenost šarmera kome je igra ljubavi namenila samo užase."
Foto: Marija Erdelji / SNP
Reditelj naše "Koraline" govorio je u intervjuu "Dnevniku" kako nastaje predstava čija će premijera biti 8. maja. Hvala novinarki Nataši Pejčić i Kulturi "Dnevnika".
Pozorište mladih iz Novog Sada raspisuje otvorenu audiciju za ulogu Ive, devetnaestogodišnje devojke, u mjuziklu „Palo inje, pao sneg“ koji će režirati Darijan Mihajlović. Dramaturg u ovoj predstavi biće Stevan Koprivica, a muziku komponuje Jovan Adamov.
Audicija će se održati 25. aprila u 11.00 časova, na Maloj sceni Pozorišta mladih (Ignjata Pavlasa 4).
Pravo učešća na audiciji imaju studentkinje glume, kao i diplomirane glumice, do 25 godina starosti. Predstava će biti pripremana u periodu od maja do septembra 2023. godine.
Za audiciju treba pripremiti starogradsku pesmu - po izboru. Takođe, treba poneti biografiju i nekoliko fotografija.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti od producenta, na imejl adresi
Teatar nudi unikatno iskustvo, nema ga nigde drugde, kaže u intervjuu za SEEcult češki reditelj Jakub Maksimov koji u našem teatru sprema "Koralinu".
Glumci našeg "Revizora" gostovali su u emisiji "Dokument", baš na Gogoljev rođendan - 1. aprila. Govorili su o fenomenu revizorštine. Hvala urednici emisije Eržiki Pap Reljin i njenim saradnicima: snimatelju Goranu Velemiru, majstoru svetla Nemanji Ojkiću, montažerima Urošu Jandriću i Bojanu Hrašćanecu, reditelju Neši Budaku i kamermanu Milanu Mijalčiću.
Samiha Ajub, Egipat
SVIM MOJIM PRIJATELJIMA, POZORIŠNIM UMETNICIMA SVETA
Pišem vam ovu poruku za Svetski dan pozorišta i, ma koliko bila ispunjena srećom što vam se obraćam, svaki deo moga tela drhti pod težinom onoga zbog čega svi mi – umetnici u pozorištu i van njega – patimo, odnosno zbog ogromnog pritiska i pomešanih osećanja povodom stanja u kojem se svet danas nalazi. Nestabilnost je direktan proizvod onoga kroz šta naš svet prolazi na planu konflikta, ratova i prirodnih katastrofa koje su imale razarajuće efekte, ne samo na naš materijalni svet, već i na naš duhovni svet i naš unutrašnji mir.
Obraćam vam se danas sa osećanjem da je ceo svet postao grupa izolovanih ostrva, ili kao brodovi koji plove po horizontu punom magle, dok svaki od njih diže jedra i plovi bez navođenja, ne videvši ništa na horizontu što bi moglo da ga navodi, ali, uprkos tome, nastavlja da plovi, nadajući se da će pronaći sigurnu luku u kojoj će se moći skrasiti nakon dugog lutanja usred zaglušujućeg mora.
Mi nikada nismo bili bolje povezani no što smo danas, ali, u isto vreme, nikada nismo bili nesložniji i udaljeniji no što smo danas. Tu leži dramski paradoks koji nam nameće savremeni svet. Uprkos tome, čemu svi svedočimo, na polju pripajanja u protoku informacija i modernoj komunikaciji koja je srušile sve barijere geografskih granica, konflikti i tenzije kojima svet svedoči, prelaze granicu logičke percepcije i stvaraju, unutar tog prividnog pripajanja, fundamentalno odstupanje koje nas udaljava da istinske suštine ljudskosti u svom najjednostavnijem obliku.
U svojoj prvobitnoj suštini, pozorište je čisto ljudski čin koji se zasniva na istinskoj suštini ljudskosti, a to je sam život. Kao što je rekao Konstantin Stanislavski, veliki pionir pozorišta, „nikada nemoj dolaziti u pozorište u prljavim cipelama. Skinite prašinu i blato napolju. Ostavite sve svoje male brige, razmirice, sitne teškoće – sve stvari koje uništavaju vaš život i odvlače vam pažnju od umetnosti – zajedno sa svojom odećom, na ulazu u pozorište“. Kada se popnemo na binu, penjemo se živeći samo jedan život, život jednog živog bića, ali taj život može da se podeli i umnoži u mnogo drugih života koje iznosimo u svet tako da i on oživi, napreduje i širi svoj miris drugima.
To što radimo u svetu pozorišta kao dramaturzi, reditelji, glumci, scenografi, pevači, muzičari, koreografi i tehnička podrška, odnosno to što svi mi radimo bez izuzetka, čin je stvaranja života koji nije postojao pre no što smo mi stupili na scenu. Taj život zaslužuje da ga vodi brižna ruka, da ga zagrle grudi pune ljubavi, da ga razume toplo srce, i da mu zdrav razum da razloge zbog kojih treba da nastavi napred i da preživi.
Ne preterujem kada kažem da je to što mi radimo na bini čin samog života i stvaranja života ni iz čega, kao sjaj u tami koji obasjava mrak noći i daje mu toplinu. Mi smo ti koji dajemo životu raskoš. Mi smo ti koji ga oličavamo. Mi smo ti koji ga činimo životnim i smislenim. I mi smo ti koji mu dajemo razloge da ga razumemo. Mi smo ti koji koristimo svetlost umetnosti da bismo se suprotstavili tami neznanja i ekstremizma. Mi smo ti koji prihvatamo doktrinu života kako bi se taj život širio po svetu. Zbog toga, mi ulažemo trud, vreme, znoj, suze, krv i lepotu, iskreno verujući da je život vredan življenja.
Obraćam vam se danas ne samo da bih govorila ili slavila oca svih umetnosti, „pozorište“, na ovaj Svetski dan pozorišta. Umesto toga, pozivam vam da se ujedinimo, svi mi, držeći se za ruke, rame uz rame, i da viknemo iz sveg glasa, kao što smo navikli na scenama svojih pozorišnih kuća, da naše reči probude savest celog svega i da potraže izgubljenu suštinu čoveka unutar nas samih. Čoveka koji je slobodan, tolerantan, ljubazan, saosećajan, nežan i otvoren. I da naše reči odbace gnusnu sliku brutalnosti, rasizma, krvavih sukoba, jednoumlja i ekstremizma. Čovek hoda zemljom i živi pod nebom hiljadama godina i nastaviće to da radi i u budućnosti. Izvadite ga iz mulja ratova i krvavih sukoba i zamolite ga da ih ostavi pred vratima pozorišta. Možda će naša ljudskost, koja se zamaglila u sumnji, jednom opet postati kategorička sigurnost koja nas sve čini uistinu sposobnima da budemo ponosni na to što smo ljudi i što smo svi zajedno u prostoru ljudskosti.
Misija nas dramaturga, čuvara vatre prosvetiteljstva, još od pojavljivanja prvog glumca na prvoj bini, jeste da budemo u prvim redovima suprotstavljanja svemu što je ružno, krvavo i neljudsko. Mi se borimo protiv toga sa svime što je lepo, čisto i ljudsko. Mi, i niko drugi, imamo mogućnost da širimo život.
Hajde da ga širimo zajedno zarad jednog sveta i jednog čovečanstva.
Gradsko pozorište “Semberija “iz Bijeljine gostovaće na sceni Pozorišta mladih 4. aprila, kada će izvesti predstavu “Najstariji zanat”. Tekst Pole Vogel, koji se prvi put izvodi na srpskom jeziku, režirao je slovenački reditelj Peter Srpčič, inače direktor Mestnog gledališča Ptuj.
U predstavi igraju: Vanja Кrtolina, Dušan Ranković, Mirna Jovanović, Mihailo Maksimović i Nenad Blagojević.
Sintagma „najstariji zanat“ jasno asocira na prostituciju, ali u delu Pole Vogel pet starih dama, od 72 do 83 godine, pripadnica „stare škole“, svoj poziv obavljaju sa stilom kakav se danas u “modernoj prostituciji” ne može naći, jer one, iako dame s društvene margine, imaju svoj etički kodeks. U međuvremenu, društvo se toliko izvitoperilo da se ono što je nekada bilo sablažnjivo danas čini čak ružičastim i bezazleno arhaičnim, te ove stare prijateljice deluju dobroćudno i posve nevino.
Reditelj Peter Srpčič o predstavi:
“Svi mi se prodajemo, na sve moguće načine. Sada, u vreme liberalnog kapitalizma, baš sve je na prodaju. Prodajemo svoje vreme, svoje uverenje, svoju slobodu, a i svoje telo, možda ne baš za seksualni akt, ali je tada barem situacija jasna. Kod nas, koji često mislimo da nismo na prodaju, granice su izbrisane, ali transakcije i prodaja su sve vreme prisutne. U vremenu socijalnih medija oni koje slušamo su postali najveće budale koje postoje. Baš ti, koji prodaju svoju dušu i telo da bi bili slavni, oni su najjadniji i najveće prostitutke, a mi ih uzimamo za uzor i sledimo. Koji idiotizam. U tu grupu se već dugo svrstaju i političari – i oni su na prodaju. Ali, njima bar ne verujemo, mada ih na kraju biramo, da odlučuju o svemu. Ko je sad tu onaj koji daje, ko je taj koji dobija i koji oblik sado-mazo relacije se uspostavio između naroda i politike. Naših pet dama su radnička klasa, pošteni soj kurvi koje daju svoje telo za pare, ali zadržavaju svoja uverenja i poglede na život. Njihovo mišljenje nikog ne interesuje, jer se kod njih kupuje samo meso za seksualnu razonodu. Ali, mi ćemo da ih i gledamo i slušamo, i na kraju probamo da nađemo odgovor na pitanje – ko je tu u stvari kurva, ko se prodaje i na kakav način.
Predstava se igra na Maloj sceni, od 20 sati.
Cena karte je 800 dinara.
U našem pozorištu ovih dana počele su probe predstave “Koralina”, koju, inspirisan istoimenom novelom Nila Gejmena, režira Jakub Maksimov. Ovaj reditelj kod nas je već radio, zapravo, pod našim krovom napravio je jednu od naših najuspešnijih predstava - “Na vukovom tragu”, koja je obišla mnoge festivale i donela pozorištu niz nagrada.
Najveličanstvenije putovanje nakon Alisinog
Naslovnu ulogu u predstavi igraće Kristina Savkov, a celokupnu ekipu predstave čine: Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin. Muziku će uživo izvoditi: Aleksa Ilić, Darko Radojević i Aleksandra Lazin, dok će hor biti kompletna glumačka ekipa.
Tekst je dramatizovao sam reditelj, scenografkinja predstave, autorka dizajna lutaka i kostimografkinja je Olga Žebinska, dok su za kreaciju i tehnologiju lutaka zaduženi Vjačeslav Zubkov i Marek Šterbak. Kompozitor je Lazar Novkov, dizajn svetla osmišljava Ratko Jerković, dok je ton majstor Filip Gotovac. Saradnik za scenski govor je Saša Latinović.
Premijera predstave “Koralina” planirana je za 8. maj, kada će biti otvaranje ovogodišnjih Novosadskih pozorišnih igara.
O čemu govori “Koralina”
Za knjigu Nila Gejmana “USA Today” svojevremeno je je napisao da “još od vremena kada se Alisa stropoštala kroz zečiju rupu nije bilo putovanja tako veličanstveno neobičnog i zastrašujućeg” kao u ovoj knjizi, dok sam pisac o svom delu kaže:
“Iskonski strahovi su oni koje nosimo iz detinjstva, a pojedini su u potpunosti iracionalni. “Koralina” se u meni začela u vreme kad sam imao devet godina i kad sam sedeo u školskoj učionici razmišljajući šta bi se desilo ako bih se vratio kući, a moji roditelji nisu tamo? Šta bi se desilo da je druga porodica zauzela mesto moje? I šta ako bi ta porodica ličila na moju? Dopustio sam tom strahu da se proširi na knjigu...”
Povodom svetskog Dana pozorišta za decu i mlade prenosimo poruku Su Đajls, predsednice međunarodnog ASSITEŽ-a i poruku srpskog ogranka ove asocijacije:
Odvedite dete u pozorište ILI dovedite pozorište do deteta
Na današnji dan, 20. mart 2023, spoznajemo koliki je značaj umetnika u pozorištu i izvođačkim umetnostima za mladu publiku: koristeći temeljno strukovno poznavanje svoje publike, oni mogu da donesu velike promene u živote dece. Pristup publici u pozorištu i performansu za mladu publiku je specifičan – deca i mladi se uvažavaju kao mudra i pronicljiva publika koja učestvuje i doprinosi kulturi, i koja ima pravo da iskusi umetnost uz svu slobodu izražavanja. Kada damo prostor i i kada uvažavamo maštu mladih ljudi, dajemo im temelje na kojima mogu da izgrade čvrstinu i samopouzdanje. Jedan od primarnih ciljeva ASSITEJ-a je da ujedini stvaraoce širom sveta i pruži mladoj publici mogućnost da iskusi ono što pozorište i performans nude – da kroz umetnost izraze emocije, prikažu neopipljivo, tumače kompleksnost sveta. Da bismo to uradili, moramo da budemo otvoreni za svu raznolikost umetničkog stvaralaštva koje naša globalna mreža nudi i da pozdravimo inovacije koje dolaze iz ograničenja, izazova i specifičnih okolnosti. Nekada nismo u mogućnosti da odvedemo decu u pozorišne zgrade. Ponekad takvo mesto ne postoji. Ponekad to onemogućavaju fizičke, ekonomske, geografske ili društvene barijere. Ipak, svaki put kada se naša svetska zajednica okupi radi razgovora i razmene, bilo onlajn ili lično, postajemo svesniji različitih načina na koje umetnici i kreativci, svako u svom kontekstu, omogućavaju doživljaj pozorišta i performansa mladoj publici. Kako je divno čuti i videti toliko primera širom sveta kada pozorišta i performansi odlaze tamo gde su deca i mladi: u njihove škole i vrtiće, na ulice, opštinske prostorije, bolnice, na sportske terene, u zatvore, u njihove kuće, u javne prostore, na ekrane njihovih kompjutera, telefona ili im se obraća kroz radio aparate. Zahvaljujući povezanosti naše svestke zajednice na mreži i susretima na našim skupovima, videli smo i čuli izvanredne priče o borbi, hrabrosti i odlučnosti, i pozdravljamo različite načine na koje naša kreativna zajednica pokušava da se razvija, da bi otvorila veći pristup publici i zadovoljila njene potrebe. Pozorište i performans menjaju život: omogućavaju ljudski kontakt, širenje ideja, deljenje nade, donose eksploziju radosti. Bez obzira da li u zgradi pozorišta ili na neki drugi način, stvaranje čuda, zajednički trenutak ili intrigantan ritual je nešto što može da promeni dan ili život, čak i trenutno. Kroz pozorište i scensku umetnost prepoznajemo ono što nam je svima zajedničko i naši vidici postaju širi. Na ovaj Svetski dan pozorišta i performansa za decu i mlade pozivam sve nas koji radimo u ovom sektoru da potražimo put do nove mlade publike koju ne poznajemo i sa kojom se još nismo susreli. Pristup pozorištu i predstavama nije uvek moguć, pa je na nama, stručnjacima u ovoj oblasti, da to omogućimo, gde god i kako god možemo. Neophodno je, u kakvim god da se okolnostima nalazimo, da našim različitim praksama premostimo jaz između stvarnosti i mašte i otvorimo mogućnosti za svu decu i mlade, svuda na svetu.
Su Džajls, predsednica ASSITEJ-a
Poruka povodom Svetskog dana pozorišta da decu i mlade 20. mart 2023.godine
Kada razmišljamo o pozorištu i izvođačkim umetnostima za decu i mlade, neizbežno razmišljamo o tome u kakvim se vremenima, u kakvim društvenim okolnostima njime bavimo. I onda razmišljamo o ratovima, podelama, epidemijama, ekološkim krizama. Da – na žalost je tako. A onda se okrećemo i spasonosnoj misli da sve to ne može zauvek da traje. A istini za volju, još uvek se ne vidi ni svetlo na kraju tunela. Nalazimo se, dakle, u liminalnom prostoru – tranzicionom, bezgraničnom prostoru koji se nalazi negde na granici prelaska iz jednog stanja u drugo. To je prostor neznanja, konfuzije i nesigurnosti, gde su napuštene neke stare istine, a nove se još uvek nisu pojavile. Ova tranzicija često počinje osećanjem gubitka, krize, straha, besmisla, ali sa svešću da više nema povratka u staro. U tom procesu napuštamo stara uverenja i ulazimo u granični prostor gde još uvek nismo našli nova.
Zato smo danas svi zajedno na PREKRETNICI.
I zato želimo da sve vas, naše kolege i saborce iz zemlje, regiona i sveta, pozovemo da zajedno promislimo kako ta PREKRETNICA može da se dogodi u prostoru mašte, umetnosti i kreativnosti. Dakle, na pozorišnoj sceni. Ili učionici. Ili zelenoj livadi. Ili na bilo kom mestu gde se susreću izvođači i publika, i doživljavaju dragoceno iskustvo razmene i zajedništva. Pozivamo vas da zajedno krenemo ka novim idejama. Mogli bismo naše zajedničko putovanje da
nazovemo pohodom, maršem ili jurišem. Ali ono bi moglo da bude i vožnja bicikla ili lagana šetnja. Važno je da krenemo zajedno. Ka nečemu novom i uzbudljivom. Novim pričama, idejama, formama. Predvođeni novim generacijama. Zborno mesto za početak puta je Svetska konferencija pozorišta za decu i mlade, koja se održava u novembru 2023. u Beogradu i Novom Sadu, pod sloganom PREKRETNICA.
Ponosni smo što se ovogodišnja Konferencija dešava u Srbiji, jer ovo je posebna godina za ASSITEJ Srbije. Ove godine naš savez obeležava jubilej – 20 godina od osnivanja, i ne postoji bolji način da se ovaj važan datum obeleži nego najavom ovako velikog događaja.
U ime jubileja našeg saveza i u ime zajedništva koje kontinuirano promovišemo, ovo pismo potpisuju zajednočlanice IO ASSITEJ-a Srbije
Diana Kržanić Tepavac
Jovana Rakić Kiselčić
Milena Depolo
Sonja Petrović
Tatjana Nikolić
Zorica Filipović
U Beogradu, 20. marta 2023.g.
Povodom iznenadne smrti našeg kolege glumca Zorana Andrejina, glumac Saša Stojković prisetio se zajedničkih trenutaka sa scene Pozorišta mladih i oko nje...
“Upoznali smo se, Zoki i ja 1988 godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kada sam počeo da studiram, a on taman načeo drugu godinu istih studija. Nismo se tada družili, nije bilo vremena, jer je svaka glumačka klasa kao mala porodica - zatvorena u sebe, svoje lepote i probleme.
Počeli smo da se družimo tek kad sam se, nakon završenih studija, i ja, kao i on, zaposlio u Pozorištu mladih, opet godinu i nešto kasnije. Pozorište mladih je tada postalo naša zajednička, nova, druga porodica. I tu je krenulo prijateljstvo koje je trajalo od leta 1994. do 8. marta ove godine. Sa usponima i padovima, u srećnim i tužnim trenucima, u neimaštini, bombardovanjima, štrajkovima...
Radovali smo se zajedno svakom novom životu u toj porodici Pozorišta mladih, svakoj ulozi, svakoj premijeri, odigranoj predstavi... Lutke smo grlili i voleli kao sopstvenu decu. A tek što smo pevali!! U kafani uglavnom. Na sceni - mene su retko puštali - njega nikako!
Zoran je uvek bio s osmehom na licu. Bio je borac, fajter! Optimista. Takvog ću da ga pamtim. Uvek spreman svakom da pomogne, nekad i da odmogne, al' nema veze, jer svako od nas ima loše i "minus" faze, ali to nije suština! Suština je da je Zoran bio dobar čovek. I takvog ću da ga pamtim! Sve ono drugo, što je bilo iz: "lako ćemo", ili neke boemske budalaštine - "puštam niz vodu", jer nije vredno pažnje.
I nema sad smisla da nabrajam predstave u kojima je igrao, krivo mi je samo što toga nije bilo više, jer je Zorana pre nekoliko godina telo počelo da izdaje... Znam samo da će mnoge knjige od sada imati jednog čitaoca manje, filmovi - gledaoca manje, “Arsenal” navijača manje, a Pozorište mladih jednog blentavog - a dragog - glumca manje.
Putuj Zoka, sa Če Gevarom i drugim revolucionarima, u neke druge, nove, snove i pobede!
Foto: Arhiva Pozorišta mladih
