Poverenje - ključ za bezbedno kretanje pubertetom

Knjiga Jasminke Petrović “Seks za početnike” bila je inspiracija za nastanak istoimene prestave u našem pozorištu, čija će premijera biti 27. aprila u 19 sati, na Velikoj sceni. Predstavu je, prema dramatizaciji Jelene Mijović, režirala Jana Maričić, a glumačku ekipu predstave čine: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Vučen Vuk Pećanac i Đorđe Mitrović. Scenografkinja je Milica Surutka, kostime je dizajnirala Biljana Grgur, kompozitor je Boža Obradinović, dok je za scenski pokret zadužen Igor Greksa, a za scenski govor Saša Latinović.

Prve reprize su 28. i 30. aprila.

Rediteljka Jana Maričić: “Imam utisak da u sve konzervativnijem društvu tinejdžeri imaju sve manje prilika da od odraslih, stručnih, pažljivih i iskusnih ljudi saznaju važne informacije o seksu. Uglavnom su prepušteni sami sebi, vršnjačkom okruženju i nefiltriranim sadržajima sa interneta. Bez obzira na to što je u njihovom uzrastu vršnjačko okruženje najvažnije, potrebno je da se o seksu govori slobodno, ali i stručno, kako bi se oni na najzdraviji mogući način uveli u taj deo odrastanja. Retrogradnost vladajuće ideologije još uvek odlaže uvođenje seksualnog vaspitanja u škole, jer se teško prihvataju već odavno stečena prava i slobode. O tom aspektu naša deca već mnogo znaju i s lakoćom sve prihvataju, ali, paradoksalno, ostaju uskraćeni za osnovne informacije koje se tiču bioloških, fizioloških, emocionalnih komponenti, kao i bezbednosti…

Veoma smo svesni specifičnosti teme i zato smo izuzetno ozbiljno pristupili svakoj rečenici koja se izgovori na sceni, kao i svakom postupku. Jedva čekamo da vidimo koliko naše čitanje rezonira sa tinejdžerima, koji su nam sve vreme bili na pameti. Namera cele naše ekipe je da slobodno, toplo i podržavajuće utešimo i ohrabrimo sve tinejdžere koji su zbunjeni pred rađanjem sopstvene seksualnosti, ma kakva ona bila. Želeli bismo da naša predstava podstakne slobodniju zainteresovanost za seksualno obrazovanje kod tinejdžera, kao i da njihove roditelje i nastavnike ohrabri za otvoreniju komunikaciju. Što više deca pitaju i istražuju, to će više znati. Znanje će im pružiti slobodu, sloboda ljubav, a onda nek uživaju u bezbednom seksu.”

Glumica Marija Radovanov: “Divna knjiga Jasminke Petrović sa standardno blesavim ilustracijama Dobrosava Boba Živkovića je bila jako popularna u mom društvu, "u moje vreme". Čini mi se zbog svog potpuno drugačijeg pristupa tako ozbiljnoj temi kao što su seks i seksualno vaspitanje. A ako ćemo iskreno, verovatno zbog bilo kakvog pristupa uopšte! Danas su, eto, kao, informacije nadohvat ruke. Ali i dalje je nekako baš bitno imati nekog opuštenog, kul odraslog pored sebe. Da se stvari preispitaju, provere, prokomentarišu, da se razbiju tabui, ali i da se malo nasmejemo svom stidu i strahovima. Da te neko potapše po ramenu i kaže: "Svi smo kroz to prošli. Put će biti negde malo kvrgav, ali, uz određene opreze, samo hrabro i uživaj u vožnji!".“

Glumac Aleksandar Milković: “Jako je značajno da se postavlja tekst koji je namenjen prvenstveno tinejdžerima, jer je za taj uzrast, možda, najmanje kulturnih sadržaja. U ovoj predstavi igram lik Teče, koji zajedno sa Tetkom, čini svet "odraslih", naspram Nećaka i njegovih drugara, koji se prvi put susreću sa seksom i svim što njega – seks - okružuje. I predstava, iako primarno ima edukativni karakter, zapravo pokušava kroz humor, iskrenost i brigu da razvije odnos poverenja između tetke, teče i njihovog nećaka. Upravo to poverenje je ključ za "prolazak" kroz taj čudni period puberteta i adolescencije (bar koliko se sećam iz svog iskustva, a tek ću videti na primeru svoje dece za par godina). I jako je zanimljivo koliko je internet danas zastupljen i koliko se svaka informacija može naći u roku od nekoliko sekundi, ali isto tako tema seksa ostaje tabu ili, naprotiv, do adolescenata dolaze vrlo pogrešne slike o njemu koje ih samo dodatno zbunjuju i zatvaraju. Zato ova predstava treba da nas vrati jedne drugima i da obnovi i učvrsti odnos s našim najbližima, s kojima bi trebalo da možemo da pričamo o svemu, pa i o seksu.”

Glumica Ksenija Mitrović: “Kada sam ja ulazila u pubertet, sećam se čitanja knjige "Seks za početnike", koliko mi je bila zabavna i uzbudljiva, pre svega zbog teme i osećaja "aha, ja sada polako odrastam", a zatim, naravno, i zbog ilustracija i duhovitog teksta. Mislim da su Jana Maričić i Igor Greksa uspeli u predstavi da, kroz režiju i scenski pokret, prikažu tu ljupku nezgrapnost koja je neizostavni deo tinejdžerskog sveta. S druge strane, čitajući knjigu, sećam se i svoje zbunjenosti, srama i straha zbog svih promena koje mi se dešavaju i brige da li će me vršnjaci prihvatiti takvu kakva jesam. Čini mi se da je ta mešavina pozitivnih i stresnih stvari, vezanih za odrastanje, univerzalna za tinejdžere bilo kog vremena - kako mog, tako i ovog sadašnjeg. Danas mladima jeste dostupno brdo informacija, ali ova tema ipak iziskuje intimniji i ljudskiji pristup. Mislim da će deci, pre svega, značiti da kroz nas, tinejdžere u predstavi, osete da neko vidi i uvažava njihove strahove, razmišljanja, nedoumice, fantazije... a da, kroz likove tetke i teče, shvate da mogu i te kako dobiti razumevanje i podršku svojih najbližih.”

Glumac Đorđe Mitrović: “Ova predstava je veoma važna, pogotovo za tinejdžere koji počinju da otkrivaju neke promene u sebi, svom okruženju i kada počinju seksualno da se osvešćuju. Ovo je vrlo bitan period u odrastanju svakog tinejdžera i važno je da se prema njima pristupi s velikom dozom razumevanja. Stoga ćemo se truditi da ih ohrabrimo da razgovaraju sa svojim roditeljima i bliskim osobama - o svom izgledu, osećanjima, bilo kojim promenama koje primete. Nadam se da ćemo uspeti da ih uverimo da su promene kroz koje prolaze sasvim normalne i nešto čega se ne treba stideti, jer je ovo samo jedan mali deo u velikom procesu odrastanja.”

Glumac Vučen Vuk Pećanac: “Junak kog igram je dečak koji je došao do onog momenta sazrevanja koje sa sobom vuče i to pitanje seksualnosti. On je neko kome je ceo taj svet nov i jako zbunjujuć. On pokušava da se snađe u njemu i pronađe neki smisao i, između ostalog, da otkrije šta se to u njemu dešava i kakve su to drastične promene u njegovom telu. Smatram da je ova tema dosta aktuelna danas, samim tim i bitna, a značajno je zanemarena u školama. Mislim da je tim adolescentima, kažem adolescentima jer predstava nije namenjena mlađima od 13 godina, potrebna neka ozbiljnija edukacija o tome, što će im ova predstava - bez sumnje - pružiti. Njima u tim godinama je veoma neprijatno da o tome pričaju i razgovaraju jedni s drugima i samim tim su zatvoreni po tom pitanju i nesigurni, a to je dodatni razlog da vide predstavu koja od njih ne iziskuje aktivno učestovanje. Humor igra važnu ulogu u celom procesu nastanka ove predstave, bez njega se ne mođe kada je ova tema u pitanju. Neophodno je da se kroz komične likove i situacije cela atmosfera opusti i približi gledaocima. Ja se najiskrenije nadam da će se tinejdžerima, našoj ciljnoj grupi, dopasti ova predstava, da će se saživeti s njom, jer može da im olakša period kroz koji prolaze ili koji će uskoro uslediti, i da će se, pre svega, uveriti da seks nije nešto čega treba da se boje.”

Jasminka Petrović
SEKS ZA POČETNIKE

Režija: Jana Maričić
Dramatizacija: Jelena Mijović
Scenografija: Milica Surutka
Dizajn kostima: Biljana Grgur
Kompozitor: Boža Obradinović
Scenski pokret: Igor Greksa
Scenski govor: Saša Latinović

Igraju:
Marija Radovanov
Ksenija Mitrović
Aleksandar Milković
Đorđe Mitrović
Vučen Vuk Pećanac

Inspicijent: Anđelija Petrevski
Sufler: Svjetlana Vukomanović
Ton majstor: Branko Andrej Živković
Svetlo majstor: Ratko Jerković
Dekorateri: Boban Toroman, Vukašin Marić
Garderober: Dragica Vuksanović
Šminka: Dragana Došlov
Izrada scenografije: Nikola Komazec
Izrada kostima: Nikodinka Folić

Producenti: Sava Stefanović i Ivana Todorović
Nabavka: Gordana Ilić
Šef tehnike: Olga Živanov
Šef scene: Nemanja Zorić

Promocija i PR: Snežana Miletić i Miloš Savin
Marketing i prodaja: Radmila Simeunović i Ruža Roganović

Prva proba: 15.03.2024.
Premijera: 27.04.2024.

V.d. direktora:
Aleksandar Ćurčić

Foto: Pozorište mladih

Jedna od najomiljenijih predstava publike Pozorišta mladih - “39 stepenika”, ovog aprila tri je puta na našem repertoaru. Igramo je 16, 17. i 19. aprila, od 20 sati, na Maloj sceni. Predstavu je režirao Igor Pavlović, a Aleksandra Pejić, Ivan Đurić, Igor Greksa i Danilo Milovanović u njoj tumače preko 30 likova. Ovaj urnebesni četverac, svojom maštovitom igrom, uvlači publiku u lavirint otkačenog montipajtonovskog humora.

U centru zbivanja je slučajni junak, čovek koji sticajem neobičnih okolnosti biva upleten u neverovatnu avanturu, tokom koje pokušava da razotkrije međunarodnu špijunsku organizaciju, a istovremeno i da dokaže da je nevin povodom optužbe za ubistvo koje nije počinio.

Foto: Danijel Rauški

S dva koraka u proleću - logičan je “Sladoled” na početku aprila. Ali ipak i “Krznena Venera”, jer priroda u aprilu katkad ume da prevari... I “Puk”, jer se uvek mora tragati za kakvim čarobnim biserom. Traganje, kao i radoznalost, dobro je vežbati, zato traganje treba nastaviti, evo, recimo, za Plavim Zecom... Posle, kad se odraste, lakše se prepoznaju zločini i ima se jasnija vizija kakvu je kaznu za njih nužno propisati... U aprilu bi bilo dobro i malo provežbati, npr. tri puta po “39 stepenika”. Nagrada sledi – u vidu premijere: “Seks za početnike” – 27. aprila... A možda i mi ponavljači ponešto naučimo. 

Naš Aleksandar Milković briljira u "Zločinu i kazni", zapao je zato za oko i "Arteriji" RTV Vojvodine. "Zločin i kazna" nije samo lektira, ovaj roman, kao i naša predstava, je nauk za sve generacije kakav se mrak krije u svima nama i kako je važno biti svestan ga i zauzdavati ga. 

Link

Danas je naš dan. Svih glumaca sveta. Svetski dan pozorišta. Ali mi smo glumci i svih preostalih 364 dana u godini. Svakog dana, u nekom delu sveta, neki od nas uče novi tekst, ponavljaju stare, imaju probe, premijere, igraju predstave, briljiraju, ili misle da nisu bili dovoljno dobri... Svake večeri ili jutra na scenu izlazimo sa svešću da pred nama stoje ljudi koji od nas očekuju nešto drugo: drugi ugao, drugu perspektivu, mogućnost, promenu, razumevanje, parče slobode i prostor za razmišljanja, i nadu... Čekamo vas u pozorištu - danas i svih narednih dana, meseci i godina...

Poruka za Svetski dan pozorišta (27. mart 2024. godine)

Autor poruke
Jun Fose, Norveška
pisac, dramski pisac

Umetnost je mir

Svaka osoba je jedinstvena, posebna a opet ista kao i svi ostali. Naš vidljivi, spoljašnji izgled drugačiji je od svih ostalih, naravno, i sve je to dobro i lepo, ali u svakom čoveku postoji našto što pripada samo njemu ‒ ono što je on sam po sebi. To nešto možemo nazvati njegovim duhom ili njegovom dušom. Ili možemo odlučiti da to uopšte ne označimo rečima, već da prosto ostavimo stvar na miru.
Ali, premda smo svi različiti, ipak smo i slični. Ljudi iz različitih delova sveta suštinski su slični, bez obzira na jezik koji govore, na boju njihove kože ili kose.
Ovo može da deluje kao neka vrsta paradoksa: da smo potpuno isti, a ujedno apsolutno različiti. Možda mi predstavljamo paradoks spajajući telo i dušu ‒ tako obuhvatamo i najprizemnije, opipljivo postojanje, ali i nešto što prevazilazi materijalne, zemaljske granice.
Umetnost, dobra umetnost, uspeva da na svoj predivni način poveže nešto potpuno jedinstveno sa univerzalnim. Omogućava nam da drugačije – strano, moglo bi se reći – razumemo kao univerzalno. Time umetnost ruši granice između jezika, geografskih regiona i zemalja. Na taj način spaja ne samo ono što je karakteristično za svakog od nas, već i karakteristike grupa, svake nacije, na primer.
Umetnost ne čini to izjednačavajući naše razlike i čineći nas sve istima, već, naprotiv, pokazujući nam nešto što je drugačije od nas, neobično ili strano. Sva dobra umetnost sadrži upravo to: nešto strano, što ne možemo u potpunosti da razumemo, a u neku ruku, ipak i razumemo. Ona sadrži, da tako kažemo, tajnu. Nešto što nas fascinira i gura preko naših granica, stvarajući pri tome izvrsnost koju sva umetnost mora da sadrži u sebi, ali i do koje mora da nas dovede.
Ne znam bolji način da se suprotnosti spoje. Ovaj pristup je potpuno obrnut od nasilnih sukoba koje često viđamo u svetu, a koji se prepuštaju destruktivnoj težnji da unište sve što je strano, sve što je jedinstveno i drugačije, često koristeći najnemoralnije izume koje nam je tehnologija stavila na raspolaganje. U svetu postoji terorizam. Postoji rat. Jer ljudi takođe imaju životinjsku stranu, vođeni instinktom da vide nekog drugog, stranog, kao pretnju svom sopstvenom postojanju, umesto kao fascinirajuću misteriju.
Na ovaj način, jedinstvenost – razlike koje svi možemo da vidimo – nestaju, ostavljajući za sobom kolektivnu sličnost u kojoj je sve što je drugačije pretnja koju treba istrebiti. Ono što se spolja vidi kao razlika, u, na primer, religiji ili političkoj ideologiji, postaje nešto što treba pobediti i uništiti.
Rat je borba protiv onoga što leži duboko u svima nama: nečega jedinstvenog. Ali, to je takođe i borba protiv umetnosti, protiv onoga što leži duboko u svakoj umetnosti.
Govorio sam ovde o umetnosti uopšteno, ne samo o pozorišnoj ili dramskoj umetnosti, ali to je zato što se, kao što sam rekao, sva dobra umetnost, u suštini, vrti oko istog: uzeti potpuno posebne i jedinstvene stvari i učiniti ih univerzalnim. Spajajući posebno i univerzalno i izražavajući to u umetnosti: ne eliminišući njenu specifičnost već je naglašavajući, dopušta da ono što je strano i nepoznato jasno zasija.
Rat i umetnost su suprotnosti, baš kao što su rat i mir suprotnosti – jednostavno je. Umetnost je mir.

Prevod sa engleskog: Dragan Babić

Današnji Svetski dan lutkarstva, 21. mart, u Pozorištu mladih obeležavamo izvođenjem naše predstave “Ksenija i Lovac”. Maštovitu i poetičnu priču o borbi protiv nasilja i jačanju samopouzdanja, režirala je Emilija Mrdaković. Predstavu izvode dva sjajna glumca - veteran lutkarske scene Slobodan Ninković i mlada snaga Ksenija Mitrović. “Kseniju i Lovca” igramo od 18 sati, na Maloj sceni.

Povodom Svetskog dana lutkarstva, tradicionalnu poruku koju šalje UNIMA – Međunarodna lutkarska asocijacija, ove godine napisala je Ines Pašić, mostarska lutkarka i rediteljka. Njenu poruku će pre početka izvođenja predstave pročitati v.d. direktora Pozorišta mladih Aleksandar Ćurčić.

– Svaki put kad neka drvena glava oživi u našim rukama ili konci koji pokreću lutku ponovno potvrde povezanost svih živih bića, iznova otkrivamo sami sebe kao protagoniste priče koju prikazujemo. Svaki put kad neki predmet kojem udahnemo život probudi sećanja što počivaju u nama ili kada se u igri svetlosti i senke utelotvore nepronicljive misterije, naše istorijsko vreme zaručuje se s bezvremenskim. Kada likovi što žive na površini naše kože zaposednu delove našeg tela, otkrivamo da čovek u sebi nosi čitavo čovečanstvo - ističe Pašić.

“Seks za početnike”, a možda i ponavljače

U našem pozorištu počele su probe predstave “Seks za početnike”, koju po knjizi Jasminke Petrović režira Jana Maričić. Tekst je dramatizovala Jelena Mijović, a u predstavi će igrati: Marija Radovanov, Ksenija Mitrović, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović i Vučen Vuk Pećanac

Duhovita knjiga čuvenog autorskog tandema Jasminka Petrović – Dobrosav Bob Živković (ilustrator) namenjena je mladima koji više nisu deca, ali još uvek nisu ni odrasli. Napisana je s idejom da se otvori prostor za razgovor o seksualnosti, najpre u porodici, a zatim i među vršnjacima. O njenom uspehu govori više od 10 izdanja u Srbiji te to što je prevedena na više od 25 svetskih jezika.

“Seks za početnike” izdavač “Kreativni centar” reklamira kao knjigu za one koji su od svojih roditelja o seksu čuli nedovoljno, od nastavnika još manje, a od vršnjaka – previše.

Premijera je planirana za 27. april.

“... Oči u oči sa svetom - kompjutera i robota, slušamo sve same laži i prazninu svih iluzija...”

Kako li samo proročki odzvanjaju ovi stihovi iz najpoznatije pesme mjuzikla “Kosa”, nastali krajem šezdesetih godina prošlog veka, koji se i danas mogu čuti na mnogim scenama sveta, pa i na novosadskoj, u Pozorištu mladih.

I naša “Kosa” odjekuje kao raskošna poema slobodnom i dostojanstvenom svetu. Ona nije samo opominjujući krik protiv besmislenih ratova koji se i danas vode u svetu. Ona je poziv na rušenje svih nesloboda, na borbu protiv odsustva logike, koja nam sve više izmiče, ona je poziv na zbijanje redova u borbi protiv svakog straha i nepravde.

I ne samo to, ona je simbol promena koje neminovno dolaze. Na svim poljima. U nama, i oko nas.

Jesmo li spremni za njih?

Mi u Pozorištu mladih jesmo. Na put promena 17. i 19 marta, od 19 sati, dižući ruke ka nebu, publiku vode naši izuzetni glumci.

Zajedno izgovaramo “Daj nam sunca”!

Lutkarstvo je važan segment pozorišta koji edukuje decu. Predstave za decu su spona između pozorišnog gledaoca - deteta i pozorišnog gledaoca - odraslog čoveka. O tome, ali i o svom glumačkom poslu, za portal Moj Novi Sad govorio je Saša Latinović.

VEST - Portal "Moj Novi Sad"

Foto: Arhiva Pozorišta mladih

Nije lako nositi se s Dostojevskim, govoriti njegove - kao brda - snažne rečenice. Nije lako biti s njim na sceni sam, ni okružen bilo kime, a ponajteže biti njegov Raskoljnikov ili biti svi drugi - koji u njemu - i oko njega – jesu i nisu. Sve to - uspelo je Aleksandru Milkoviću, na premijeri “Zločina i kazne” sinoć u Pozorištu mladih, dok je koncentrisano, predano i odano gazio gustim štivom velikog ruskog cara pisane reči.

I zato je na kraju stigao buran aplauz. I njemu i rediteljki Emiliji Mrdaković, likovnosti koju je osmislila Milica Grbić Komazec, te Alekseju Mrdakoviću za odličnu muziku.

Milkoviću, vidimo se ponovo 15. i 22. marta!

Fotografije: Srđan Doroški

Mart počinjemo musketarski: predstava za svako dete, za svakog odraslog čoveka. I za jedne, i za druge – na obe naše scene.

U martu imamo prvu ovogodišnju premijeru - “Zločin i kazna” ozbiljan je pozorišni zalogaj. Emilija Mrdaković i Aleksandar Milković najavljuju interaktivnu lutkarsku monodramu za srednjoškolce i sve one koji vole Dostojevskog.

Mart koji smo počeli tim preispitivanjem čovekove moralne vertikale i horizontale, završavamo još jednom otkrivajući letenje. Između toga, preko 30 predstava, uključujući mjuzikle “Palo inje, pao sneg” i “Kosa” - oba po dva puta. 

Mi smo spremni, samo čekamo vas....

Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak samo – nečinjenjem - kažnjavaju žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? Zašto, ako relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave "Zločin i kazna", čija će premijera biti 10. marta na sceni našeg teatra.

Predstava, inspirisana romanom F. M. Dostojevskog, u režiji Emilije Mrdaković, lutkarska je, interaktivna, monodrama za srednjoškolce. Igraće se na Maloj sceni, od 20 sati. Prve reprize su 15. i 22. marta.

Raskoljnikova igra Aleksandar Milković, a Sonju (putem videa) - Dragana Ilić. Autorka dramatizacije je Teodora Marković. Scenografkinje su Emilija Mrdaković i Milica Grbić Komazec, koja je dizajnirala kostime i lutke. Aleksej Mrdaković je komponovao muziku, a scenski pokret osmislila je Ista Stepanov.

Dajdžestiranje...

Autorski dvojac Emilija Mrdaković i Aleksandar Milković upustili su se u ovu vrstu pozorišnog istraživanja inspirisani zaokupljenošću srednjoškolaca internetom, koja ih je dovela do lakog pristupa raznim informacijama i temama, čime ih je istovremeno udaljila od čitanja knjiga. Srednjoškolci lektiru čitaju mahom na netu, prepričanu i skraćenu, retko pročitaju celu knjigu. Imajući u vidu da pozorište ima, pre svega, edukativni karakter, Mrdaković i Milković odlučili su da, kroz interaktivnu pozorišnu formu, srednjoškolcima približe jednu od najtežih lektira, učine je zanimljivom i pomognu im da shvate slojevitost dela  F. M. Dostojevskog.

Raskoljnikove šeme svuda oko nas

Polazeći od toga da naša deca danas, nažalost, žive u vremenu u kojem je zločin postao svakodnevica, u kojem nas mediji, nemilosrdno, gotovo bukvalno, dave informacijama o raznim užasnim događajima iz celog sveta i slikama ljudskog beznađa i besa, autorski dvojac  je, pokušao da dokuči da li je svaki zločin praćen kaznom, a nastojao je i da rasplete sve tragove Raskoljnikovih „šema“ u savremenom društvu. Na koncu, pokušao je da otkrije, ima li moralnog preobražaja danas, ima li pokajanja?

Kakav primer dajemo deci?

Rediteljka Emilija Mrdaković: «Svako mentalno sposobno ljudsko biće, bilo kada i bilo gde, ima dužnost da shvati kako je povređivanje drugog ljudskog bića moralna činjenica. Međutim, stvari nisu ovako jednostavne ni danas u vremenu u kom živimo, a verujem da nisu bile ni u prošlosti, što nam dokazuje i istorija. Naravno, svi ćemo mi, kao ljudska bića, prihvatiti da su ubijanje i drugi oblici fizičkog, moralnog i materijalnog povređivanja nevinih ljudi nesumnjivo pogrešni. Ipak, često smo svedoci relativizovanja koje prevlada u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani. Relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti. Mislim da je važno da ozbiljno razmislimo, zašto je danas ovo pitanje toliko bolno i nerešivo sagledavajući našu realnost na globalnom nivou. Roman “Zločin i kazna “ je genijalno književno delo jer daje na neki - čak i “intiman“ - način odgovor na pitanje - Šta uopšte danas znači zločin? Ali u svakom slučaju danas je zločin, pored izvršenog zločina, i nekažnjavanje.

Zanimljivo je, takođe, kako danas učimo decu i kakav primer im dajemo. Često im nesvesno pokazujemo kako da sebi olakšaju život u svakom smislu, da što manje daju od sebe, da se ne troše previše za druge, da što manje razmišljaju, a da istovremeno očekuju i dobijaju stalno ono što žele... To većinu njih čini površnim, nezainteresovanim preme svemu u životu, uz stalno očekivanje da ono što zamisle - mora da se stvori sad i odmah. Oni, ili rastu pod staklenim zvonom, ili su prepušteni sami sebi. U realnosti se to reflektuje tako što se izgubi odgovornost i odnos prema moralnim vrednostima, te osvešćeno ponašanje u društvu. Težnja za još materijalnih stvari može da postane nezasita, da liši osobu svake radosti i svesti, ali, s druge strane, mladi ljudi imaju veliki potencijal i sposobnosti koji treba da razvijaju, da se što više edukuju, da stvore naviku da čitaju.

Radeći na romanu i predstavi “Zločin i kazna“ želela bih da zainteresujem mlade da uzmu posle toga roman i da ga pročitaju u celosti. Iako je napisan pre više od 200 godina, u romanu se mogu pronaći moderni elementi. Glavni problem koji Raskoljnikov oseća je potraga za sopstvom, identitetom. U toj potrazi, junak se otuđuje od sveta. On je presekao sve veze sa porodicom, prijateljima i okruženjem. Takođe, Raskoljnikov ne zna koliko je tačno vremena prošlo otkako je upao u bunilo, a ne zna ni čitalac, što znači da se uvodi kategorija subjektivnog vremena. To znači da se vreme više ne sagledava objektivno, nego onako kako ga vidi junak. Još jedan od bitnijih elemenata modernizma je prikazivanje unutrašnjeg sveta junaka. Halucinacije, bunilo, anksioznost, griža savesti, strah, sveukupne nesvesne čovekove radnje se opisuju i stavljaju u književno delo. Dostojevski nas zaista dovodi do toga, i pušta nas, da osetimo zločin svim porama našeg bića. On izražava svoje viđenje prirode čoveka, njegove svrhe i zakona kojima je on kao ličnost potčinjen. Da li živimo u nadrealnom svetu? Ne mislim tako, ali ga često tako doživljavamo. Predstava «Zločin i kazna» je u tom smislu naš autorski prikaz romana.»

S ljubavlju i pažnjom - iz individualne oaze...

Glumac Aleksandar Milković kao Raskoljnikov: „Iako se, na pitanje kako se živi u društvo potpuno poremećenih vrednosti, odgovor „teško“ nekako sam nameće, i to ne samo u pozorištu, umetnosti, Novom Sadu ili u Srbiji, zaista bih želeo da probam da zadržim optimizam. Naime, nisu samo neke osnovne moralne vrednosti dovedene u pitanje, stiče se utisak da je postalo nemoguće nekom i skrenuti pažnju da možda greši u svojim stavovima. Lično, glavni problem vidim u sistemskom urušavanju edukacije u svim sferama jednog društva. Ako dozvolite da edukovani profesionalci napuste zemlju zbog malih primanja, a zamenite ih nekompetentnim kadrom, onda ne možete da se uzdate u svoje obrazovanje, svoje lekare, svoje sudije, svoje ljude.

Deca i mladi to uviđaju i njihovi uzori nisu više oni koji bi trebalo da budu, već naprotiv – ljudi čija se zanimanja vezuju isključivo za prisustvo na društvenim mrežama i rijalitijima, koji često nemaju nikakvu stručnost, ni znanje, ni veštinu. I tu današnji mladi imaju jednu sličnost sa Raskoljnikovim, glavnim junakom romana Fjodora Dostojevskog. On, student prava, vrlo brzo shvata da sistem ne funkcioniše na vrednostima i moralnim načelima i napušta fakultet. Okreće se „većoj ideji“. Međutim, kod Dostojevskog je vrlo jasno od početka do kraja romana šta je moralno i ispravno, iako Raskoljnikov to pokušava svojim intelektom da relativizuje. I nakon počinjenog zločina, vera je njegovo spasenje i roman se završava „preporodom ljudske duše“, zbog čega i želim da ostanem pozitivan u odgovoru na pitanje, kako se uopšte živi danas u ovakvom svetu? Ako je Raskoljnikov uspeo da pronađe utočište za svoju dušu, želim da verujem da možemo i svi mi. Za početak – možemo predstavom da otvorimo ovu temu i postavimo pitanje.

A kako se obraćati današnjoj deci i mladima, kako ih privoleti da biraju znanje, ljubav i odgovornost, s tim pitanjima, kao otac dvoje dece, živim iz dana u dan. I nažalost, nemam drugog odgovora do onog najočiglednijeg: ljubav i pažnja kreću od nas, odraslih, koje zbog surovosti kapitalističkog (skoro apokaliptičnog) društva nemamo kad, ni kako da sprovedemo. Šteta je što nema mnogo sistemske podrške za bavljenje decom i mladima. S druge strane, ja sam, poput Raskoljnikova, napustio studije prava, jer sam se bojao da ću jednog dana morati da budem profesionalac i da branim zločinca koji je kriv. Zato danas igram zločinca koji traži iskupljenje svoje duše. I pristupam ovoj predstavi s mnogo ljubavi i poštovanja prema piscu i prema publici, a nekad je toliko sasvim dovoljno. Iako okolnosti govore drugačije iz dana u dan, moramo krenuti od neke svoje, indivudualne oaze.“

Tajna je u motivima zločina

Kompozitor Aleksej Mrdaković: „Roman sam pročitao u srednjoj školi. Nisam očekivao da je tako zanimljiv. Na maturi sam dobio temu “Može li zločin ispraviti društvene nepravde”. Kada sam dobio zadatak da pišem muziku za predstavu “ Zločin i kazna”, setio sam se rečenica kojima smo ga komentarisali na času: “Raskoljnikov nije običan, siromašan student, već izvanredna ličnost velikih razmera. On je osoba koja, poput Hamleta, pokušava preuzeti zastrašujući zadatak prekrajanja sveta. Tajna romana ne leži u zločinu, već u motivima zločina…“.

To me je do izvesne mere pokrenulo da odaberem stil muzike i forme koje bi odgovarale samoj predstavi. Izabrao sam kvartet i hor, kao dve glavne kompozicije i odlučio da koristim atonalan i tonalan način komponovanja, jer u atonalnoj muzici je odsutna funkcionalna harmonija kao glavni strukturalni  element, a kasnije se, kroz kompozicije, javljaju i tonalni elementi. Učinilo mi se to adekvatnim za predstavljanje glavnog junaka romana  - Raskoljnikova, u kome nema sklada u harmoniji njegove ličnosti. Jedan deo njega je mračan, teskoban, a drugi ranjiv, emotivan, saosećajan. Probao sam sve to da prikažem kroz muziku, razne zvukove i efekte. Videćemo već na premijeri u kojoj sam meri u tome uspeo.”

Da li ste spremni za još jednu Bogojavljensku noć? Šekspirovsku, a našu, s izvrsnim glumcima, lucidno našpanovanim da raspše sve muke, dvojbe i dileme.

Mudra luda i vitez kukavica, pohotna grofica u crnini i sujeverni puritanac, muškarac koji je žena i sve druge  duše iz Šekspirove Ilirije prohodaće još jednom na sceni Pozorišta mladih u vrcavoj “Bogojavljenskoj noći “, koja je leta za nama, na svom premijerskom izvođenju u Čoranovcima, bukvalno na noge digla publiku Šekspir festivala... U njoj svi pristaju na zamenu uloga i niko se ne pita – zašto... Poznato, zar ne? Ali na sceni, sve je mnogo duhovitije i bezbolnije nego u životu: smeh grohotom, iako se smejemo sebi...

U režiji Ivana Vanje Alača, u stampedo ritmu, igraju: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Aleksa Jovčić, Anica Petrović, Saša Latinović i Ervin Hadžimurtezić.

Nebo se 21. februara otvara u 19.30, samo na sceni Pozorišta mladih. 

Igranje predstave “Palo inje, pao sneg” zakazano za večeras, 13.02.2024. u 19.30 časova, otkazuje se zbog bolesti glumice. Karte možete vratiti na blagajni Pozorišta mladih, gde ćete dobiti svoj novac nazad. Za sva dodatna pitanja možete pozvati: 021/521-826.

Hvala na razumevanju. 

Vaše Pozorište mladih Novi Sad

Glumica Kristina Savkov, garderoberka Marina Perić, organizatorka promotivnih aktivnosti Ruža Roganović i inspicijentkinja Snežana Velimirović dobitnice su godišnjih nagrada Pozorišta mladih, jer su tokom prethodne godine zablistale na svojim pozorišnim zadacima.

Nagrade im je na proslavi 92. rođendana uručio v. d. direktora Aleksandar Ćurčić. Tom prilikom istakao je još dve svoje saradnice - šeficu tehnike Olgicu Lolu Živanov, te producentkinju Ivanu Todorović, podsetivši da su njih dve bile ne samo odlične radnice, već da su odigrale ključnu ulogu u spasavanju od požara koji je ansambl preživeo na gostovanju u Banjaluci.

Slavlje je nastavljeno uz tortu i proseko, a onda je na scenu stupio “Šlagvort”. Bend sastavljen od glumaca Pozorišta mladih, koji je sinonim za dobar provod, slavljeničku atmosferu podigao je na vatrometni nivo.

Ređajući pesme iz svetskih i domaćih filmskih hitova Danilo Milovanović, Kristina Savkov, Aleksa Ilić i Darko Radojević, uz svesrdnu podršku dva muzičara - Jelene Radić i Sava Kostića, napravili su provod za pamćenje.

Ceremoniju proslave rođendana vodila je glumica Jelica Gligorin.

Fotografije: Srđan Doroški

Pune 92 godine slavimo 12. februara. Tokom prethodnih godina i decenija naša kuća u Ignjata Pavlasa 4 otvorila je vrata za mnogo generacija novosadske dece. Nije to bilo tek puko, obično gledanje predstava... Deca su tu slušala važne životne priče koje su im pripovedali glumci. Učila su o dobru i zlu, o pravdi i laži, kroz te priče su bolje razumevala svet u koji će tek kročiti.

Mi glumci Pozorišta mladih, ceo ansambl, zajedno s tehnikom, trudili smo se da te priče budu inspirativne: da decu hrabre, jačaju im samopouzdanje, da u njima neguju dobro vaspitanje, da ih uče da vole, paze na sebe, ali i na druge, da razmišljaju svojom glavom, da znaju da prepoznaju šta hoće, a šta neće... Da sutra budu odgovorni ljudi.

Samo u decembru za nama, naše predstave videlo je preko 15.000 mališana. Odgovornost za takvo poverenje vrlo brižno negujemo - i prema deci i prema njihovim roditeljima. Zahvaljujući tom poverenju možemo se otisnuti u nove pripovedačke avanture, projekte... i na festivale.

U prvom delu sezone posetili smo ih priličan broj i sa njih doneli isto toliko nagrada. Stara Zagora – u Bugarskoj, Zagreb, Rijeka, Ptuj, Celje, Labin, Koper, Banjaluka, Beograd, Kragujevac, Niš, Mladenovac... samo su neki gradovi u kojima smo igrali “Devojčicu sa šibicama”, “Na vukovom tragu”, “Metamorfoze”, “39 stepenika”, “Kseniju i Lovca”...

U svim tim predstavama blistali su neki ljudi: glumci, tehnika, administracija, svaki šrafić naše kuće morao je biti dobro postavljen da bismo predstave igrali onako kako ih vi vidite. To su izazovi koje volimo, a stanje šrafića u našoj umetničkoj mašineriji lako je proverljivo - pogledom na repertoar, uz koji tokom februara važe i ozbiljni popusti...

Vidimo se...