Predstava “Hajduci” našeg teatra dva puta će ovog meseca gostovati na sceni Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz. Od 19 sati. Nušićev tekst u viđenju rediteljke Olje Đorđević istražuje nepremostive razlike između Nušićeve generacije i ove nove. U hajdučkom timu su: Slavica Vučetić, Marija Radovanov, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Ivan Đurić, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Aleksandar Milković i Uroš Lazović.

Povodom premijere ovog teksta na sceni Pozorišta mladih, Đorđević je rekla da je postavljanjem ovakvog Nušića htela da dokuči šta ovaj klasik znači današnjim generacijama koje odrastaju u vremenu u kojm su izazovi mladosti, prijateljstva i morala postavljeni na potpuno drugačijim osnovama.

“Naša priča smeštena je u jednu školu, suočenu s ozbiljnim problemom vršnjačkog nasilja. Sukobi među decom postaju povod za rad na Nušićevom komadu, kao deo pokušaja da se kroz zajednički rad pronađe most između onih koji su bili na suprotnim stranama.”, kaže rediteljka i dodaje da su tokom nastanka predstave razgovarali o tome gde smo kao društvo pogrešili? Da li smo stvorili svet u kojem mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti, i kako će nove generacije pronaći svoj put u ovom haotičnom svetu?

Glumci o radu na predstavi

Glumac Aleksandar Milković: “Već sama sintagma - skibidi “Hajduci” - govori da će se radnja biti malo drugačije nego što je to u klasiku naše (s razlogom) dugogodišnje lektire. Ono što Olja Đorđević pokušava da uradi u ovom (osavremenjenom) tumačenju Nušićevog dela jeste da nam pokaže kako današnji đaci doživljavaju ovo delo. Ne samo da li razumeju likove, radnju, temu i ideju, već da li razumeju šta reči znače? Na kraju krajeva – da li neki od njih uopšte i znaju da tečno čitaju? Tako jezik kao sredstvo postaje jako bitan faktor ove predstave. Tinejdžeri ne znaju šta je zejtin, baš kao što ni “odrasli” ne znaju šta znači “skibidi”. Ali ono što ovde jeste značajno jeste – govorimo li o istim stvarima iako se ne razumemo? Uvek postoje neki hajduci. Neka grupa đaka, školaraca, tinejdžera koja ima svoja pravila, koja govori i ponaša se na određeni način. U Nušićevo ili u “ovo naše” vreme. Rediteljka pokušava da kroz Nušićev tekst ispriča priču o vršnjačkom nasilju. Pored sve veće funkcionalne nepismenosti, još jedan gorući problem našeg obrazovanja. Tako je lik koji ja tumačim, lik Čede Brbe, u našoj varijanti tinejdžer koji svoje mesto vođe u grupi zaslužuje materijalnim statusom svojih roditelja, velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama i trendu da se bude popularan. Iako ovaj opis deluje da nema veze s Nušićem, ovaj lik je - suštinski – isti: on je kukavica koja koristi druge da bi bio glavni. Činjenica da to radi zbog pregleda na TikToku ne čini ga zato manje opasnim. Naša publika treba da prepozna model ponašanja koji je uvek isti, jer se ljudi ne menjaju brzinom kojom se menja jezik. Treba, takođe, da u svom okruženju prepoznaju ko je nasilnik, ko žrtva, a ko saučesnik svojim (ne)činjenjem.”

Glumac Uroš Lazović: “Nušićevi “Hajduci”, ugledajući se na hrabre junake opevane u pesmama, prate razmetljivog i problematičmog vođu Čedu Brbu. Naši savremeni hajduci rade identičnu stvar. Ugledajući se na svoje pesme i uzore, oni prate svog harambašu, Vuka. Uz to, mlade hajduke obe ere povezuje i motiv: svi su vođeni strahom da pred tim društvenim vrednostima ne ispadnu kukavice. Iako je borba protiv ovih strahova svevremena, ključna razlika leži u pitanju koje nam savremeni “Hajduci” postavljaju: koje su to vrednosti i ko su uzori kojima se deca, a i odrasli, danas dive?

Svako od naših hajduka prikazuje tu borbu za pažnju i prihvaćenost. Dečak koga tumačim, Komnen Babić, predstavlja jednog od tih harambašinih sledbenika. Njemu je, kao i većini, glavno uklopiti se, biti “čed, sigma ili čil gaj”, bez obzira na to preko čijih suza će se taj status steći.

“Hajduci” su mi višestruko značajni. Ova predstava je moj prvi pozorišni angažman, koji mi je doneo mnogo smeha i slobode, velikim delom zahvaljujući kolegama koje su mi davale jak vetar u leđa. Imali smo momente kada se gušimo od smeha učeći sleng alfa hajduka i trudeći se da kroz njihove oči čitamo Nušića. U suprotnosti s tim, gledajući svojim očima, već se ozbiljno suočavamo s posledicama odrastanja uz ovakve uzore. Zato najjači utisak ostavlja zapitanost: ko će biti “hajduci” sutrašnjice?”

Glumica Marija Radovanov: “Gradeći lik Staše, morala sam da pobegnem od floskule "ova današnja omladina..." i zavirim ispod Tik-tok trendova i - nama odraslima - neobjašnjivo pogrešno postavljenih prioriteta. Činjenica je da je ovaj period odrastanja strašan i da svako kroz njega prolazi s mehanizmima koji su mu dostupni.

Ako se zgražavamo, hajde da se pogledamo u ogledalo - ovaj svet smo mi za njih napravili. Staša bi jednog dana postala rijaliti zvezda, ali volim da mislim da su dogođaji iz ove predstave pokrenuli neki točkić u toj glavi i da je jedna nastavnica postala novi uzor.”

Glumac Slobodan Ninković: “Izgleda da je imperativ današnje dece da budu popularni ili bar da ne odskaču previše od ostalih svojih vršnjaka. Zato i snimaju različite video snimke, često i ponižavajuće, kače ih po društvenim mrežama, ne bi li stekli neku popularnost, ne vodeći računa o posledicama.

Ili kao lik koji igram - Stanko Jovanović, iliti Žika Dronja, koji se priklanja problematičnoj grupi vršnjaka ne bi li stekao popularnost ili izbegao mogućnost da bude targetiran i maltretiran. Zato i pristaje na sitna poniženja, podsmeh i poneko maltretiranje pa čak i na maltretiranje drugih. Nadam se da će neki Stanko Jovanovići iz publike to videti, prepoznati, uvideti besmisao i okrutnost toga i možda se diskretno udaljiti od takve grupe i stati na onu drugu stranu - stranu slabijih i ugnjetavanih. Možda. Ostaje nam da se nadamo.”

Glumac Ivan Đurić: “Veljko Marić/Mile Vrabac je tinejdžer, koji baulja i ćarlija onako kako ga čopor kome pripada, ponese. Jedini cilj koji imaju pred sobom je da se zabave, bez ikakve odgovornosti i razmišljanja o posledicama. Kajanje, griža savesti se katkad i jave, ali kratko traju i brzo blede, oslobađajući prostor za nove bezglave avanture.”

Glumac Aleksa Ilić: “Lik kog ja igram se zove Novak i sigurno je neko koga ste sreli u životu. Možda je vaš poznanik, brat ili čak i sin. Novak je u duši dobro dete, koje želi da bude prihvaćen jer veruje da možda nije dovoljno zanimljiv. Time se priključuje ekipi "bully"-ja u nadi da će se tako i popeti uz društvenu lestvicu. Deca u tom periodu života uglavnom traže sebe kroz druge ljude. Kradu imidž, ponašanje, stajling, u nadi da će biti "svoji", ali upravo tako gube svoj individualitet.”

Saša Latinović: “Stanoje je lepo vaspitano, mirno i povučeno dete. Vredno uči, uspešan je u izvršavanju školskih zadataka i zato ga nastavnici favorizuju, ali je to smetnja njegovim "poznanicima" iz razreda. Sa svojim vršnjacima on nema mnogo zajedničkog. Svaki njegov potez, pokret ili izgovorena rečenica, povod su im za izrugivanje. On je za njih nadobudni klinac, kamenčić u cipeli i laka meta njihovoj potrebi za dokazivanjem svoje moći. Stanoja je lako zadirkivati, provocirati, ismevati, pa čak i maltretirati. On se povlači, sklanja, izbegava ih. Kada ima priliku, on se i brani, ali svaka njegova ofanziva razbuktava njihov odgovor.

Šta je rešenje? Ne znam. Grupa je uvek dominantnija od pojedinca. Da li je poželjno ukopiti se? Da li je to u ovakvoj situaciji moguće? Stanojevo je da izdrži, da ima "sreće" da ga ne povrede previše i da svoje mesto i svoju grupu pronađe na drugom mestu.”

Glumica Slavica Vučetić: ”Naši "Hajduci" komuniciraju s publikom na dva nivoa: na onom prvom, nušićevskom, oslikavajući ključne delove romana i dogodovština grupe dečaka s kraja 19.veka, i na onom drugom, kroz koji se publika suočava sa slikom i prilikom današnjih "nestašluka".

Igram nastavnicu Biljanu Ogrizović, koja je, sticajem okolnosti, primorana da s grupom đaka napravi predstavu "Hajduci", kao vrstu kazneno-popravne mere zbog nasilja u kojem su đaci učestvovali. Ova pozicija dovodi nastavnicu u niz komičnih situacija koje vremenom postaju sve ozbiljnije. Kroz njen lik, požrtvovanost, strpljenje, kompromise koje je prinuđena da napravi, kao i mnogi prosvetni radnici današnjice, postavljamo pitanje koje su granice ljudske trpeljivosti i dostojanstva. Koliko treba da gaziš jedno čestito i vaspitano ljudsko biće, stručnog i posvećenog čoveka da bi mu smrvio i trunku dostojanstva i naterao ga da digne ruke od svega. Biljana Ogrizović ne diže ruke, to jest, ne odustaje od svojih načela i uverenja, ona odlazi. Kao što odlaze mnogi kvalitetni (mladi) ljudi. I kao što će odlaziti, ukoliko kao društvo ne stanemo na put korupciji, kiču i nemoralu.”

Glumica Neda Danilović (igra direktorku škole): “U okruženju neadekvatnih uzora, deca su prinuđena da se okrenu ličnosti jačeg. U kući ih odgajaju roditelji, uplašeni za sopstvenu egzistenciju, uplašeni figurom direktora, kome niko ništa ne može. U školi ih dočekuju obespravljeni nastavnici, takođe uplašeni nadređenim nivoima, a uplašeni i roditeljskim autoritetima, kojima – takođe - niko ništa ne može.

Naizgled, svima su vezane ruke i svi su u mat poziciji. Deca bivaju ostavljena na milost i nemilost slučajnoj socijalizaciji, realnoj ili virtualnoj. Biraju da budu maltretirani, ili da maltretiraju, a realno, ko će izabrati prvo? Optužujemo društvene mreže i igrice za nedostatak njihove empatije, nespremni da se pogledamo i priznamo koliko smo zarad sopstvenog komfora žrtvovali slobodu. A deca to osete. Tako, lupajući glavu o činjenice, nekako mi je promakla nepoznata o mogućnosti njihovog crvenog šamara. Dobrodošao. Možda nam pomogne i oko umivanja s početka ove moje priče.”

Glumica Jelica Gligorin: “Lektira! Ja mislim da nema generacije koja se nije borila s lektirom, ali mi se čini da je novim generacijama to još veći izazov. Toliko su zatrpani raznim sadržajima koje nudi nova tehnologija, da je sve teže dopreti do njih knjigom, što ne znači da treba i odustati. Rešenje nemam i rešenje nije ni ova predstava. To govorim zbog onih koji su se ponadali da neće morati da čitaju "Hajduke" ako budu gledali našu predstavu. Problem je mnogo dublji, pa time i rešenje teže.

Naši "Hajduci" će neke probleme sigurno osvetliti i staviti znak usklika na stvari za koje znamo da postoje, ali nismo baš svesni njihove težine. Ono što ja znam je da su deca pametna i da ih treba učiti da misle, a se može postići samo ako steknu što više znanja i budu podstaknuta pravim stvarima. Da nisu samo deca problem, jasno pokazuje i lik koji ja tumačim, a to je problematična mama! Rediteljka Olja Đordević je pronašla pravi način da natera i mlađu, i stariju generaciju da još jednom dobro razmisle o svemu.”

Scenografkinja “Hajduka” bila je Marija Kalabić, kostimografkinja Milica Grbić Komazec a kompozitorka Irena Popović Dragović. Scenski pokret osmislila je Andrea Kulešević, a Ratko Jerković je dizajnirao svetlo.

Pozorište mladih, Novi Sad  poziva profesionalna pozorišta i pozorišne trupe da prijave svoje predstave na 5. Novosadske pozorišne igre - međunarodni pozorišni festival za decu i mlade, koji će se održati u Novom Sadu, u drugoj nedelji maja 2026. godine.

Na Novosadske pozorišne igre mogu se prijaviti svi vidovi pozorišnog stvaralaštva za decu i mlade. Festival je takmičarskog karaktera, a o nagradama odlučuje međunarodni stručni žiri.

Organizator festivala - Pozorište mladih, Novi Sad, učesnicima obezbeđuje smeštaj i ishranu, te nadoknadu za troškove puta u ukupnom iznosu do 250.000 RSD.

Rok za prijave je 15. novembar 2025. godine, a finalna selekcija biće objavljena najkasnije do 15. januara 2026. godine.

Ispunjeni prijavni formular i video link predstave treba poslati na e-mail adresu: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Otvoreni poziv >>

Prijavni formular >>

NAPOMENA:

Kratak siže predstave, kao i naziv predstave, treba upisati i na engleskom jeziku.

Ostali materijali, ukoliko ih nema u elektronskom obliku, mogu se poslati poštom, na adresu pozorišta:

Pozorište mladih, Novi Sad
(Prijava za Novosadske pozorišne igre)

Ignjata Pavlasa 4

Srbija

Hrabrošću, koja je porasla na temeljima zajedništva i empatije, lakše je prebroditi iskušenja i strah - tome nas uče mnoge stare priče, a jedna od njih, ona o Ivici i Marici, posebno poučna u tom smislu, stiže nam sredinom oktobra u novom ruhu. Bajka “Ivica i Marica” braće Grim inspirisala je glumca Slobodana Ninkovića da napravi istoimenu predstavu u našem pozorištu, koju ćemo premijerno videti 17. oktobra, na Maloj sceni, od 19 sati.

Biće zabavno i likovno raskošno, s trunčicom neizvesnosti i prstohvat straha, ali i duhovito i poučno, jer nas na put vodi fantastični glumački kvartet u kojem su: Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Saša Latinović i Neda Danilović. Autorka teksta je Teodora Marković, a kompletnog dizajna predstave Milica Grbić Komazec. Kompozitor Petar Bursać a dizajner svetla Ratko Jerković.

Predstava se igra za uzrast pet i više godina.

Pišući priču o Ivici i Marici, Jakob i Vilhelm Grim progovorili su o nemaštini i gladi, glavnom problemu mnogih porodica u 19. veku, kada nije bilo neuobičajeno da roditelji napuste svoju decu, jer nisu mogli da ih izdržavaju. Mnogima je baš zato ova bajka bila veoma strašna, često na žanrovskoj granici između bajke i horora. Iako je ona na prvi pogled priča o dvoje izgubljene dece i zloj veštici, zapravo je ona priča o porodici, ljubavi, strahu, iskušenju i hrabrosti.

U svom rediteljskom prvencu, Slobodan Ninković je izoštrio upravo porodične odnose. Roditelji ovde nisu okrutni, ni hladni, već su siromašni ljudi koji svoju decu uče najvažnijim vrednostima: kako da brinu jedni o drugima, kako da ne odustanu ni kada je teško i kako da u sebi pronađu snagu i kad im se čini da je nemaju.

Predstava kao mogućnost razvoja kritičkog mišljenja kod dece

Reditelj predstave, glumac Slobodan Ninković: “Brat i sestra, Ivica i Marica, na početku su kao dan i noć. Ivica je stariji, tvrdoglaviji i pomalo nadmen, misli da zna više nego što zaista zna. Marica je mlađa, oprezna je, emotivna i često umorna od bratove oholosti. Razlika u godinama i karakterima stvara razmirice, a njihovo nerazumevanje često dovodi do sukoba. Međutim, šuma i događaji koji ih u njoj čekaju, učiniće da shvate koliko su jedno drugom važni. Iz te šume neće izaći ista deca koja su u nju zakoračila. Izaći će brat i sestra koji su naučili da njihova snaga dolazi iz povezanosti. U našoj predstavi šuma ima poseban značaj u ovoj predstavi. Ona je simbol tajanstvenog, nesigurnog i ponekad strašnog puta koji svi moramo da pređemo kada odrastamo. S druge strane, tu su deca, koja vole da se plaše u pričama, jer kroz igru i maštu uče kako da se nose sa svojim strahovima. Šuma je upravo poligon za te male, ali važne bitke. U njoj se kriju nepoznati zvukovi, senke koje pomeraju maštu i tišina koja ponekad govori više od reči. Nasuprot šumi, stoji kuća od slatkiša, primamljiva, svetla, mirišljava. Ona simbolizuje sve ono što na prvi pogled izgleda kao savršeno, a u sebi krije opasnu zamku. Veštica koja u njoj živi nije samo “negativac”, već je personifikacija iluzije i obmane, iskušenja pred kojima lako zaboravimo ono što znamo da je ispravno. U predstavi se pojavljuje se i Crni gavran, misteriozan i zlokoban prilikom prvog susreta, ali zapravo saveznik. Gavran će decu naučiti važnoj životnoj lekciji - da pomoć ponekad stiže s najneočekovanijeg izvora... Originalna verzije bajke “Ivica i Marica” nosi mračnu i zastrašujuću atmosferu, koje nisam hteo u potpunosti da se odreknem. Zato sam kao žanr odabrao da to bude mini horor komedija za decu. Ona podrazumeva i mračnu stranu priče: napetost, neizvesnost i strah, ali i svetlu stranu: humor, igru i trenutke nežnosti. Želja mi je da publika oseti kako se strah i smeh mogu dopunjavati, kako jedno pojačava drugo i kako kroz taj kontrast nastaju trenuci koje pamtimo. Zato predstava “Ivica i Marica” neće biti samo putovanje kroz šumu, već i putovanje kroz sopstvene unutrašnje prostore, kroz naše strahove, nade i želje.”.

Važno verovati u svoje snove, jer neki se ipak i ostvare

Glumac Aleksa Ilić: “Ivica je dečkić pred puberetom koga muči ono što muči svu decu u tim godinama: nije više dete, ali nije ni odrastao. Dosađuju mu klinačke igre i muči ga što je mora da bude zaštitnik svoje sestre Marice. Duboko veruje da ona, kao mlađa sestra, nema šta njemu da ponudi ili šta da ga nauči, ali kroz avanturu sa njom shvata da je Marica veoma bistra, odgovorna i kreativna devojčica, požrtvovana sestra i njegov najveći oslonac u životu. Ivica mora da nauči u praksi ono što mu otac stalno govori: da brat i sestra moraju biti najbolji prijatelji i da čuvaju jedno drugo. Jer ako neće oni, ko će? Ivica iz naše predstave uči decu da je u redu plašiti se, ali i gledati strah u oči zarad onih koje volimo!”

Glumica Neda Danilović: “U kontekstu današnjeg trenutka predstava se referiše na razvoj kritičkog mišljenja kod dece. Njihove godine opravdavaju radoznalost, potrebu za proverom granica i učenje na sopstvenom iskustvu. Likovi poput veštice Grizelde treba da ih podsete da opasnosti nemaju uvek ružnu spoljašnost, da su najčešće opasna baš zbog perfidne zavodljivosti. To je u isto vreme i opomena roditeljima, jer proročanstvo kaže da bezuslovno poslušna deca rastu u ljude kojima je nužno da zadovolje potrebe drugih, čak i na sopstvenu štetu. Zdravo opiruća deca naučiće da je prihvatljivo napraviti grešku i naučiti iz nje, jer i takvi ostaju voljeni i shvaćeni.”

Glumac Saša Latinović: “U predstavi igram dve uloge – oca Ivice i Marice i Gavrana, a pomažem i oko elemenata koji oživljavaju šumu i animacije veštice. Vrlo je izazovno igrati ta čudna, izmišljena stvorenja u šumi, ali i oca, brižnog, posvećenog i blagog, koji čini sve što je u njegovoj moći kako bi porodica mogla da preživi i opstane, a da istovremeno sačuva i sve pozitivne vrednosti kakve su ljubav, pažnja i razumevanje. Drugi lik koga tumačin je Gavran. On je - poput Ivice i Marice - dete izgubljeno u šumi, koje veštica nije pojela, ali ga je začarala i pretvorila u gavrana koji je ostao kao neka vrsta opomene veštici, kao kakav tračak nade, prozorče dobrote koje uvek svetli u crnilu zla i na kraju omogući da dobro pobedi. U trenucima kada Ivica i Marica pomisle da više nema nade i da neće uspeti da se spasu, Gavran uleće i razrešava situaciju, odnosno daje mogućnost Ivici i Marici da pobede. Rad na predstavi bio je i zabavan, i zanimljiv, pomalo je bio i čudan osećaj da režira kolega s kojim igram na sceni već dugo, a Slobodan i ja dugogodišnji smo scenski partneri. No, no nijedan proces nije lak, traži trud, zahteva posvećenost i da se da maksimum kako bismo napravili predstavu koja nosi divnu poruku, a to je da, kada se držimo skupa, kada se volimo, kada mislimo i pazimo jedni na druge, onda nam nijedno zlo neće nauditi. Važno je osvestiti još jednu važnu poruku predstave, a to je da ne treba suditi samo po onome kako se nešto ili neko predstavi, ili kako na prvi pogled nešto izgleda. Sam Gavran kaže u jednom trenutku da su Ivica i Marica mislili da on hoće da im naudi, a on je samo hteo da pomogne. Ispostavlja se, reći će Gavran, da se u njegovom crnilu, iako ga se ljudi prvobitno uplaše, krije mnogo više dobrote nego u nekoj šarenoj kućici od čokolade.”

Glumica Slavica Vučetić: “Marica je radoznala i energična devojčica, čija mašta neobuzdano radi, a pitanja o svetu oko sebe neprestano iskrsavaju... Nije joj jasno zašto njen stariji brat više ne pronalazi radost u dečjim igrama. Radoznalost i neopreznost jesu osobine koje će je dovesti u nevolju, ali će je isto tako, udružene sa domišljatošću i vedrinom, i izvući iz nje. Osim poruke o slozi i ljubavi kao važnim činiocima kojima se pobeđuje zlo, predstava u odnosu na originalnu bajku šalje i dodatnu poruku - da je važno verovati u svoje snove, jer neki se ipak i ostvare.”

Prve reprize su 18. i 19. oktobra, od 11 sati

 Foto: Darko Milosavljević

Povodom izuzetnog prijema zadarske publike na 3. Zadarskom festivala lutaka, gde je izveo svoju monodramu “Zločin i kazna”, glumac Aleksandar Milković je govorio za “Arteriju” RTV Vojvodine. Milković govori o važnosti razgovora o temama koje u ovom svom delu pokreće Dostojevski, a koje su važne za čoveka u svim vremenima i svim geografijama. Prilog o ovoj izvrsnoj predstavi, koju je režirala Emilija Mrdaković, ide od 8.33 minuta.

https://media.rtv.rs/sr_ci/art-erija/103068

Hrabrost, dobrota i ljubav su najsigurniji put do kuće, o tome govori naša najnovija predstava “Ivica i Marica”, večeras - 17. oktobra premijerno, na Maloj sceni našeg teatra. O predstavi je za "Arteriju" RTV-a govorio naš glumac Slobodan Ninković, koji je njen reditelj. Prilog o predstavi počinje od sedmog minuta.

https://media.rtv.rs/sr_ci/art-erija/104009

Nova sezona u našem teatru u znaku je proba lutkarske predstave “Ivica i Marica”, čija će premijera biti u oktobru, a sam septembar kod nas biće u znaku festivala. Najpre monodrama Aleksandra Milkovića - “Zločin i kazna”, koja je ovih dana pobrala aplauze na Zadarskom lutkarskom festivalu, gostuje 17. septembra u Zagrebu, gde će biti izvedena na čuvenom festivalu PIF – Međunarodnom festivalu kazališta lutaka. Predstavu, za koju je glumac Milković do sada pobrao mnogo pohvala, režirala je Emilija Mrdaković.

Samo nekoliko dana kasnije, u Zagreb putuje ekipa predstave “Seks za početnike”, koju je režirala Jana Maričić. Na pozorišnoj reviji “Bolje da o tome (ne) razgovaramo”, 22. septembra, jezikom koji mladi razumeju, progovoriće glumci: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Đorđe Mitrovićem i Vučen Vuk Pećanac.

Ni naša “Crvenkapa” neće mirovati u septembru. Već ionako radoznala, odlučila je da malo odskita s matične Male sceni i to do Subotice, ali ovoga puta ne svojom voljom, već po pozivu selektora Međunarodnog festivala pozorišta za decu. Tamo će biti izvedena 24. septembra. U ovoj predstavi, u režiji Saše Latinovića, igraju: Ksenija Mitrović, Aleksa Ilić i Marija Todorović.

Pri kraju meseca, uslediće odlazak na još jedan važan festival, na prestižni bugarski “Pijero” - Lutkarski festival za odrasle u Staroj Zagori, gde će 26. septembra biti izveden “Zločin i kazna”.

“Neću da modernizujem bajke – hoću da deci vratim čaroliju.”, kaže naš glumac Slobodan Ninković u intervjuu za “Dnevnik”, a povodom svog rediteljskog prvenca, predstave “Ivica i Marica” koju premijerno gledamo 17. oktobra. U razgovoru sa Natašom Pejčić otkrio je, između ostalog i to kako je, režirajući ovu čuvenu bajku kao mini horor komediju, strah pretvorio u igru. Ceo intervju može se pročitati na ovom linku:
https://www.dnevnik.rs/kultura/scena/necu-da-modernizujem-bajke-hocu-da-deci-vratim-caroliju-slobodan-ninkovic-otkriva-kako-je-strah-pretvorio-igru-rezirajuci-ivicu-maricu-kao-mini-horor-komediju-2025-10-15

Treći Zadarski festival monodrame otvoriće 28. avgusta naša predstava “Zločin i kazna”, koju je inspirisana Dostojevskom, režirala Emilija Mrdaković. U ovoj, višenagrađivanoj predstavi, glavnu ulogu igra Aleksandar Milković.

 “Zločin i kazna” propituje odgovornost sagledane kroz reči iz naslova predstave. Šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak nečinjenjem kažnjavaju samo žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? Zašto, ako relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave ove lutkarske predstave.

Inače, glumac Milković je, poput Raskoljnikova, napustio studije prava, jer se, kaže, bojao da će jednog dana morati da bude profesionalac koji će morati da brani zločinca koji je kriv. Zato danas, dodaje glumac, igra zločinca koji traži iskupljenje svoje duše.

“Pristupam ovoj predstavi s mnogo ljubavi i poštovanja prema piscu i publici, a nekad je toliko sasvim dovoljno. Iako okolnosti govore drugačije, iz dana u dan, po odgovore moramo kretati iz neke svoje, indivudualne oaze.“

Predstava se u Zadru igra od 21 sat, u Velikoj dvorani Kazališta lutaka.

Ovogodišnji zadarski Festival monodrame, koji nastaje u saradnji Drame plus i Kazališta lutaka Zadar, traje 11 dana, tokom kojih će biti izvedeno 20 različitih programa.

Foto: S. Doroški

Ovaj oktobar u našem pozorištu biće u znaku premijere predstave “Ivica i Marica”, koja će biti 17. oktobra. Na Maloj sceni pričamo dobro poznatu bajku ali na nov način, u viđenju glumca Slobodana Ninkovića. Reprize su 18. i 19. oktobra.

Na istoj – Maloj sceni - ceo mesec igramo gotovo sve naše predstave za decu, a i one s večernjeg repertoara koje se i inače izvode na ovoj sceni. Zbog nedavnog zatvaranja Velike scene, koja treba da se rekonstruiše, dve naše najnovije produkcije sa te scene igraćemo u gostima, u dva novosadska teatra, koja su nam kolegijalno ustupila svoje scene.

Naše urnebesne “Hajduke” igramo 25. i 26. oktobra u Novosadskom pozorištu/Ujvideki Szinhaz – od 19 sati, dok “Drakona”, za koga publika i kritika ne štede reči hvale, igramo 31. oktobra u Srpskom narodnom pozorišu, na sceni “Pera Dobrinović”, od 20 sati.

PREUZMITE REPERTOAR

U našem pozorištu uskoro počinju probe predstave “Ivica i Marica”, čija je premijera planirana za oktobar. Predstavu režira naš glumac Slobodan Ninković, kome je ovo prvi rediteljski projekat. Na prvoj probi 26. avgusta okupiće glumačku ekipu u kojoj su Saša Latinović, Slavica Vučetić, Neda Danilović i Aleksa Ilić.

Autorka teksta je Teodora Marković, kompletan dizajn predstavie uradiće Milica Grbić Komazec, kompozitor je Petar Bursać a dizajner svetla biće Ratko Jerković.

Prvi izlazak pred publiku “Ivica i Marica” imaće 17. oktobra, na Maloj sceni Pozorišta mladih, što će ujedno biti i prva premijera našeg teatra u novoj sezoni.

O tome zašto ga je baš ova čuvena bajka inspirisala da se okuša i kao reditelj lutkarske predstave, Slobodan Ninković kaže:

“Ivica i Marica” Jakoba i Vilhelma Grima popularna je bajka kojom su pisci hteli da progovore o nemaštini i gladi, glavnom problemu mnogih porodica u 19. veku, kada nije bilo neuobičajeno da roditelji napuste svoju decu, jer nisu mogli da ih izdržavaju. Stoga je ova bajka mnogima bila veoma strašna, često na žanrovskoj granici između bajke i horora. Iako je ona na prvi priča o dvoje izgubljene dece i zloj veštici, u njenom srcu krije se mnogo više od toga: to je priča o porodici, ljubavi, strahu, iskušenju i hrabrosti.”, kaže Slobodan.

U verziji koju će Ninković režirati u Pozorištu mladih, namera mu je da izoštri upravo porodične odnose. tu roditelji nisu okrutni, niti hladni, već su siromašni ljudi koji svoju decu uče najvažnijim vrednostima: kako da brinu jedni o drugima, kako da ne odustanu ni kada je teško i kako da u sebi pronađu snagu onda kada im se čini da je nemaju, objašnjava reditelj i dodaje: 

“Brat i sestra, Ivica i Marica, na početku su kao dan i noć. Ivica je stariji, tvrdoglaviji i pomalo nadmen, misli da zna više nego što zaista zna. Marica je mlađa, oprezna je, emotivna i često umorna od bratove oholosti. Razlika u godinama i karakterima stvara razmirice, a njihovo nerazumevanje često dovodi do sukoba. Međutim, šuma i događaji koji ih u njoj čekaju, učiniće da shvate koliko su jedno drugom važni. Iz te šume neće izaći ista deca koja su u nju zakoračila. Izaći će brat i sestra koji su naučili da njihova snaga dolazi iz povezanosti.”, naglašava Slobodan.

Prema njegovim rečima, šuma ima poseban značaj u ovoj predstavi. Ona je simbol tajanstvenog, nesigurnog i ponekad strašnog puta koji svi moramo da pređemo kada odrastamo.

“Deca vole da se plaše u pričama, jer kroz igru i maštu uče kako da se nose sa svojim strahovima. Šuma je upravo poligon za te male, ali važne bitke. U njoj se kriju nepoznati zvukovi, senke koje pomeraju maštu i tišina koja ponekad govori više od reči.

Nasuprot šumi, stoji kuća od slatkiša, primamljiva, svetla, mirišljava. Ona simbolizuje sve ono što na prvi pogled izgleda kao savršeno, a u sebi krije opasnu zamku. Veštica koja u njoj živi nije samo “negativac”, već je personifikacija iluzije i obmane, iskušenja pred kojima lako zaboravimo ono što znamo da je ispravno.”

U priči koja uskoro počinje da se izmaštava u Pozorištu mladih, pojavljuje se i Crni gavran, misteriozan i zlokoban prilikom prvog susreta, ali zapravo saveznik. Gavran će decu naučiti važnoj životnoj lekciji - da pomoć ponekad stiže s najneočekovanijeg izvora...

“Originalna verzije bajke “Ivica i Marica” nosi mračnu i zastrašujuću atmosferu, koje nisam hteo u potpunosti da se odreknem. Zato sam kao žanr odabrao da to bude mini horor komedija za decu. Ona podrazumeva i mračnu stranu priče: napetost, neizvesnost i strah, ali i svetlu stranu: humor, igru i trenutke nežnosti. Želja mi je da publika oseti kako se strah i smeh mogu dopunjavati, kako jedno pojačava drugo i kako kroz taj kontrast nastaju trenuci koje pamtimo. Zato predstava “Ivica i Marica” neće biti samo putovanje kroz šumu, već i putovanje kroz sopstvene unutrašnje prostore, kroz naše strahove, nade i želje.”, kaže  Slobodan Ninković uoči početka rada na predstavi.

Foto: Promo Pozorište mladih

Septembarsku seriju odlazaka na festivale zatvorićemo putovanjem u Bugarsku, tačnije u Staru Zagoru, na lutkarski festival za odrasle “Piero”, inače jedan od najuglednijih međunarodnih lutkarskih festivala. Ove godine održava se 13. put, od 23. do 29. septembra. Glumac Aleksandar Milković pred publiku Lutkarskog teatra u Staroj Zagori izlazi 28. septembra, od 17.30 sati.

“Zločin i kazna” Pozorišta mladih bavi se pitanjem - šta je zločin danas, sledi li posle svakog zločina kazna, biva li kažnjen svaki počinilac zločina ili se pak samo – nečinjenjem - kažnjavaju žrtve? Zašto se neki zločini relativizuju u zavisnosti od socijalnih i kulturnih okvira u kojima su ljudi situirani? Zašto, ako relativizam nudi najozbiljnije argumente protiv moralne odgovornosti? To su samo neka od pitanja kojima se bavila ekipa predstave "Zločin i kazna".

Povodom rada na predstavi, glumac Milković je rekao: „Iako se, na pitanje, kako se živi u društvu potpuno poremećenih vrednosti, odgovor „teško“ nekako sam nameće, i to ne samo u pozorištu, umetnosti, Novom Sadu ili u Srbiji, zaista bih želeo da probam da zadržim optimizam. Naime, nisu samo neke osnovne moralne vrednosti dovedene u pitanje, stiče se utisak da je postalo nemoguće nekom i skrenuti pažnju da možda greši u svojim stavovima. Glavni problem vidim u sistemskom urušavanju edukacije u svim sferama jednog društva. Ako dozvolite da edukovani profesionalci napuste zemlju zbog malih primanja, a zamenite ih nekompetentnim kadrom, onda ne možete da se uzdate u svoje obrazovanje, svoje lekare, svoje sudije, svoje ljude.”

Uz predstavu Pozorišta mladih, koju je režirala Emilija Mrdaković, u ovogodišnjoj selekciji je još šest predstava, iz Slovačke, Kazahstana, Italije, te zemlje domaćina. Pozorište mladih poslednji put je na ovom festivalu bilo pre dve godine, kada je njihova glumica Marija Radovanov osvojila nagradu za najbolju glumicu, u predstavi “Metamorfoze”.

Uz našu predstavu, koju je režirala Emilija Mrdaković, u ovogodišnjoj selekciji je još šest predstava, iz Slovačke, Kazahstana, Italije, te zemlje domaćina. Pozorište mladih poslednji put je na ovom festivalu bilo pre dve godine, kada je naša Marija Radovanov osvojila nagradu za najbolju glumicu, u predstavi “Metamorfoze”.

Naša predstava “Seks za početnike” dobila je dve nagrade na upravo završenom Festivalu ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci, koji se pod sloganom “Kućico draga, slobodo moja” 31. put održao u ovom gradu, od 20. do 24. avgusta.

Obe nagrade, kako i njihovo ime govori, nose snažnu poetsku i ljudsku poruku. Prvu - “Dobro drvo” - za predstavu najbližu mladima, našoj predstavi dodelio je žiri mladih. Prema mišljenju ovog žirija, “Seks za početnike” u režiji Jane Maričić, po tekstu Jasminke Petrović, važna je priča jer govori o temama koje se retko spominju u školi, a i kada se spomenu, to se čini više kao upozorenje. nego kao dobronameran savet. Žiri mladih smatra da naša predstava ima duhovit jezik, blizak mladima koji oni dobro razumeju. Ona duhovito i uverljivo prikazuje svet tinejdžera, njihove misli, govor, nesigurnosti i sveukupno ponašanje, dok o seksualnim temama priča s lakoćom, kao o nečemu čemu se treba radovati, govoreći istovremeno i o mračnijoj strani te priče - o seksualnom nasilju.

Našoj predstavi, u kojoj igraju Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Đorđe Mitrović i Vučen Vuk Pećanac, pripala je i specijalna nagrada - "Moja kuća-moje telo", koju dodeljuje Stručni žiri. U njemu su ove godine bili: rediteljka i dramaturškinja Julija Dina Hese, dizajner svetla Nikola Marinkov i glumac/lutkar Predrag Grujić.

U njihovom obrazloženju stoji da “Seks za početnike” na vrlo zabavan, prijemčiv način, s lakoćom korespondira s mladom publikom i to o temi koja ni njima, ni njihovim roditeljima često nimalo nije zabavna i prijatna. Time ova predstava, smatra žiri, razbija sve predrasude i tabue koje i dalje imamo u našem društvu. Žiri posebno ističe jedan trenutak u predstavi, kada se “tačna i ritmički dinamična glumačka igra”, koja je - kroz duhovite scenske i verbalne - pasaže uspela da oslobodi i najtvrdokornije da se prepuste temi, prekida da bi se glasno i jasno progovorilo o mračnim stranama seksualnog odnosa, na način kako bi to trebalo da se čini i u javnom životu.

Naš Slobodan Ninković govorio je Za Radio Novi Sad povodom proba za predstavu “Ivica i Marica”, koja će ovom glumcu biti i prvo rediteljsko iskustvo. Deli ih sa kolegama, glumcima: Nedom Danilović, Slavicom Vučetić, Sašom Latinovićem i Aleksom Ilićem. Premijera će biti 17. oktobra, na Maloj sceni Pozorišta mladih. Ninković, između ostalog, kaže da je Pozorištu bilo dragoceno prošlogodišnje iskustvo s drugom bajkom, onom o Crvenkapi, po kojoj je nastala istoimena predstava, zbog koje deca i roditelji hrle u naš teatar. Upravo to ga je navelo da razmišlja o još jednoj bajci, koja će, pozorišno ispričana, biti dragoceno iskustvo u odrastanju najmlađih. Ceo razgovor može se čuti na ovom linku.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/pozoriste-mladih-uskoro-premijera-ivice-i-marice-(audio)_1659151.html

Naša predstava “Seks za početnike” gostuje 23. avgusta u Bačkoj Palanci, na 31. Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade (FEP). Predstava potrebna - koliko mladima, toliko i njihovim roditeljima - da lakše razumeju jedni druge, inspirisana je knjigom Jasminke Petrović, a govori o mladalačkim nesigurnostima i zbunjenostima starijih u kontekstu najdelikatnijeg perioda života njihovih potomaka – tinejdžerstvu. U režiji Jane Maričić igraju: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović,  Vučen Vuk Pećanac i Đorđe Mitrović.

O “Seksu za početnike”, pozorišna kritičarka Divna Stojanov, u tekstu za SeeStage, između ostalog kaže:

“Bez srama i straha, s mnogo utehe, predstava Pozorišta mladih teši tinejdžere i kao da im je poslala zagrljaj i šapnula da nisu usamljeni, da su mnogi pre njih prošli kroz isto, s istim dilemama i pitanjima, i da će i oni prebroditi tinejdžerske muke. Bez omalovažavanja, patroniziranja, glumci i autorska ekipa uspeli su da ohrabre, nasmeju i uvere tinejdžere da nisu usamljeni.”

Ovogodišnji FEP, pod sloganom "Kućico draga, slobodo moja", održaće se od 20. do 24. avgusta. Pored predstava iz Srbije, u selekciji su i predstave iz: Poljske, Slovenije, Francuske, Italije, Češke i Irana.  Više detalje o festivalu na: https://www.fep.org.rs/31fep-selekcija.html

Foto: S. Doroški

Jedna od najnovijih produkcija našeg pozorišta, predstava “Crvenkapa”, u takmičarskoj je selekciji ovogodišnjeg Međunarodnog festivala pozorišta za decu, koji se od 21. do 26. septembra 2025. godine, 32. put održava u Subotici.

Predstava u režiji Saše Latinovića, inspirisana istoimenim bajkama Šarla Peroa i Braće Grim, na programu je 24. septembra. Priču o radoznaloj devojčici razigrano i neodoljivo šarmantno priča izvrsni glumački trio: Aleksa Ilić, Marija Todorović i Ksenija Mitrović.  Za kompletan dizajn predstave zaslužna je Milica Grbić Komazec.

Predstava je namenjena deci od tri i više godina. Izvodi se u Dečjem pozorištu Subotica, od 12 sati.

Tokom ovogodišnjeg festivala, u izboru selektorke Marijane Prpa Fink, publika će videti ukupno 13 predstava iz: Poljske, Slovačke, Španije, Švajcarske, Bugarske, Turske, Meksika, Kolumbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine/Republike Srpske i Srbije.

Ovogodišnji žiri čine: Feng Li (Kina), Zdravko Mićanović (Srbija) i Džeremi Tarner (Velika Britanija)

Na upravo završenom Kotorskom festivalu pozorišta za djecu naša “Crvenkapa” dobila je jdnu od najvažnijih festivalskih nagrada. Naime, nagradu za autorski rad, koju dodeljuje stručni žiri za najbolji dizajn celokupne predstave  - za dizajn lutaka, scenografije i kostima, pripala je Milici Grbić Komazec.

U obrazloženju nagrade stoji: “Osmisliti scenografiju, kostim i kreaciju lutaka, koji - s jedne strane čuvaju autentične pozorišne vrednosti, ali tako da istovremeno korespondiraju sa savremenim trenutkom koji deca žive i uspešno komuniciraju sa njom, je veliki izazov. Vizuelni identitet predstave “Crvenkapa” je u toj misiji potpuno uspeo.”

Neodoljiva priča u režiji Saše Latinovića, u kojoj igraju Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović i Marija Todorović, osvojila je srca kotorskih mališana, toliko da je zbog velikog interesovanja imala i jedno dodatno, neplanirano izvođenje. Za taj izlazak Crvenkape na scenu karte su bile rasprodate za rekordnih osam minuta.

“Crvenkapa” se naredne sezone vraća na svoju matičnu - Malu scenu Pozorišta mladih, a već krajem septembra čeka je novi festival – Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici (24. septembar), potom Međunarodni festival “Luftfest” u Istočnom Sarajevu (2. oktobra), posle čega će uslediti odlazak u Rijeku - na Reviju lutkarkskih kazališta (6. i 7. oktobra), dok je u novembru čekaju Susreti lutkara Srbije u Zrenjaninu.

Naš Aleksandar Milković briljirao je ovih dana u Zagrebu, na 58. Međunarodnom festivalu kazališta lutaka PIF, čiji ga je žiri nagradio za ulogu Raskoljnikova u predstavi “Zločin i kazna”. Predstavu je, inspirisana delom Dostojevskog, režirala Emilija Mrdaković. PIF je jedan od najuglednijih evropskih festivala, njegova selektorka ove godine je bila Lidija Kroflin, a u žiriju: Mario Drmać, Nina Malikova i Olga Vujović. Glavna festivalska nagrada “Milan Čečuk”, za najbolju predstavu u celini, pripala je španskom pozorištu “Trukitrek”, za predstavu “Klik”.

Za ulogu/uloge u “Zločinu i kazni” glumac Milković već je dobio nekoliko nagrada na festivalima na kojima je do sada izvodio svoj glumački rolerkoster po Dostojevskom. Krajem ovog meseca sprema se na još jedan, svetski važan festival - Lutkarski festival za odrasle - “Piero” u Staroj Zagori, u Bugarskoj. Nakon toga, u oktobru, publika će “Zločin i kaznu” ponovo moći da vidi na matičnoj sceni našeg pozorišta.

Foto: S. Doroški

Ona je majušna i radoznala, pametna i mudra. Osvaja jednostavnošću i spontanošću, nadasve hrabrošću. Vole je šumske životinje, boji je se opasni vuk. Svojom je pojavom osvojila i Kotor - na dva izvođenja, na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu.

Naša "Crvenkapa" i glumci Marija Todorović, Ksenija Mitrović i Aleksa Ilić, plus reditelj Saša Latinović, koji ih je smestio u ovu divnu priču što nežnošću srca otvara, briljirali su pred kotorskom publikom, toliko da su deca tražila još. Tako će i biti: dodatno izvođenje biće 9. jula.

Pozorište mladih će se ovog meseca dva puta predstaviti zagrebačkoj publici. Najpre će to biti na prestižnom, 58. Međunarodnom festivalu kazališta lutaka – PIF. Naš “Zločin i kazna” u režiji Emilije Mrdaković u kojoj igra Aleksandar Milković, pred publiku izlazi 17. septembra. Predstava se igra u takmičarskoj selekciji, od 20 sati, u Zagrebačkom kazalištu lutaka.

U ovogodišnjem žiriju su Mario Drmać (Bosna i Hercegovina), Nina Malikova (Češka) i Olga Vujović (Hrvatska).

Drugo gostovanje biće nekoliko dana kasnije, 22. septembra, u Centru kulture na Peščanici - Knap, gde se u organizaciji Teatra “Poco Loco” održava revijalni festival “Bolje da o tome (ne) razgovaramo”. Cilj ove revije je da predstavi pozorišne stvaraoce koji za decu i mlade prave predstave koje ruše tabue.

Naš teatar otvara festival predstavom “Seks za početnike”, koju je režirala Jana Maričić. Tabue svojom duhovitom igrom ruše: Marija Radovanov, Aleksandar Milković, Ksenija Mitrović, Vulčen Vuk Pečanac i Đorđe Mitrović. Predstava počinje u 19 sati, a posle nje sledi razgovor o temi kojom se ovaj tekst i bavi. U razgovoru će učestvovati i autorka knjige “Seks za početnike” Jasminka Petrović.

Naša predstava “Crvenkapa” deo je 33. Kotorskog festivala pozorišta za djecu, koji se ove godine održava od 2 do 10. jula, a Novosađani pred crnogorsku publiku izlaze 8. jula. U režiji Saše Latinovića izvrsni crvenkapični tim čine glumci Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović i Marija Todorović.

“Crvenkapa” je inače jedna od 12 predstava u ovogodišnjoj takmičarskoj selekciji Kotorskog festivala pozorišta za djecu. Od svoje premijere u sezoni za nama ovoj je predstavi, s nesmanjenim žarom, bila privržena najmlađa publika, a i kritika je za nju imala samo reči pohvale.

I ove godine, sav prihod od prodaje karata na Kotorskom festivalu pozorišta za dejcu biće preusmeren u humanitarne svrhe.