Predstava “Želim da živim” umetnika iz Rusije u Pozorištu mladih

Ciklus predstava istaknutih majstora Aleksandrinskog teatra „Monolozi u carskom foajeu“ nastavlja solo predstava narodnog umetnika Rusije, Sergeja Paršina „Želim da živim!“.

Delo se bazira na pričama Stepana Pisahova, dnevnicima Borisa Šergina, odlomku iz romana Mihaila Šolohova „Oni su se borili za otadžbinu“, i odlomku iz romana Vasilija Šukšina „Došao sam da vam dam slobodu“.

Predstavu možete pogledati 24. septembra, od 20 časova, na Maloj sceni Pozorišta mladih.

Rezervacije i prodaja: 021/521-826

Za “Metamorfoze” - dve nagrade PIF-a

Na upravo završenom 56. PIF-u, međunarodnom festivalu pozorišta lutaka koji se ovog septembra održao u Zagrebu, naše “Metamorfoze” dobile su dve nagrade. Prema oceni stručnog žirija imale su najbolju scensku muziku (ekipa predstave) i najbolju scenografiju (Saša Latinović i Milica Grbić Komazec)

“Metamorfoze” su doktorski rad Saše Latinovića, glumca i profesora na AU u Novom Sadu. Nastale su u koprodukciji AU i našeg pozorišta, na čijoj se sceni i izvode. Predstava na intrigantan način pokazuje kako se upotrebom jednog materijala (kanapa) i glasa glumaca u gledaocu stvara osećaj uverljivog scenskog dela. Uz Sašu Latinovića, grčke mitove na sceni oživljavaju Slobodan Ninković, Slavica Vučetić, Marija Radovanov i Neda Danilović.

Već za nekoliko dana “Metamorfoze” putuju u Bugarsku, na još jedan lutkarski festival, onaj u Staroj Zagori koji se zove “Piero”

Šta sve možeš u Zagrebu za 19 sati?

Pod uslovom da si Pozorište mladih - možeš mnogo toga... Na primer, da dođeš u Zagreb ni pet sati pre izvođenja predstave, i da, iako mrtav umoran i od sedmočasovnog putovanja nimalo svoj, s telom koje je – zbog odsustva klime u busu - upamtilo vrućinu i vlagu vreline dana, odigraš predstavu na jednom od najvažnijih festivala lutkarskih pozorišta u regionu.

I to da je odigraš tako da zaslužiš aplauz - ne samo publike, već i kolega i struke, npr. čuvene australijske lutkarke i dizajnerke Karen Smit koja je, inače, i potpredsednica asocijacije UNIMA, potom slovenačkog profesora lutkarstva Edvarda Majarona ili Hrvoja Seršića, profesora na Umjetničkoj akademiji u Osijeku, ali i da odmah po igranju predstave dobiješ ponudu da sa istom produkcijom narednog leta dođeš na festival u Zadar.

O našim “Metamorfozama” je reč, koje su u Zagrebu izvedene na 56. PIF-u, međunarodnom festivalu pozorišta lutaka, u konkurenciji pozorišta iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Češke, Bugarske, Hrvatske, Italije, Izraela, Južne Koreje, Poljske, Slovenije, i Španije.

Utisci su bili nepodeljeni, da se radi o predstavi maštovite vizuelnosti i raskošne maštovitosti u kojoj su glumci ubedljivom i nadahnutom igrom snažno oživeli drevne grčke mitove, čiji eho i danas natapa mnoge međuljudske odnose.

Aplauz je bio namenjen posvećenoj igri ovog glumačkog kvinteta, prevashodno glumačkoj preciznosti Nede Danilović i Slavice Vučetić, scenskoj sveprisutnosti Slobodana Ninkovića, raskošnom glasu Marije Radovanov, te sugestivnom pripovedanju Saše Latinovića koji ih je kao reditelj sve okupio i inspirisao da izvedu ovo scensko delo u kojem su kanap i glas polazište razvoja priče. 

I to nije sve, u tih famoznih, brzopoteznih 19 zagrebačkih sati stalo je i nešto malo gradskog đira, bar onog u ugodnoj noći čuvene pivnice “Medvedgrad”, u kojoj su trganci, štrukle i šalša mogli komotno da pobede sarmu, gulaš i punjenu papriku. Oni ambiciozniji uspeli su da odtabanaju do Griča i Gornjeg grada (koji se renovira), malo i do - u grede zamotane - Zagrebačke katedrale, do Britanca i Zrinjevca, ili da malo prošpartaju Ilicom, u kojoj se još vide ozbiljna oštećenja od poslednjeg zemljotresa. Po povratku u hotel, dok je zagrebačka noć hrlila jutru u pohode, mogao se videti grandiozni HNK, obližnja Akademija scenske umjetnosti, taze umivene zgrade nekoliko muzeja, onog Nikole Tesle, Mimare, ali i Muzeja Dražena Petrovića...

 Uz aplauz posle “Metamorfoza”, novosadska ekipa iz Zagreba nosi utiske o vedrim i nasmejanim ljudima, zgodnim purgerima i predivno obučenim Zagrepčankama - jedna od njih bila je i Jelena Veljača, skockana u 8 ujutro kao za naslovnjak hrvatskog “Elle-a”. U mislima ostaje i miris kave iz gomile ukusno uređenih kafića i diskretno zveckanje čaša u kojima je blistalo nešto - “plavcu malom” - nalik. Ostaju u mislima i – i dalje - plavi tramvaji koji lenjo klize Trgom Ban(et)a Jelačića, pa ovi razni silni “woltovi” što – kao i kod nas – jure kao ludi, plašeći nasmrt pešake. Ostaju upamćene i adrese knjižara - u  VBZ-ovoj, u Ilici 143, iz izloga da ugreju prohladne jesenje dane mame tri ganc nova naslova: Lujanovićeva ”Tvornica Hrvata” (najbolji roman godine po VBZ-u), “Šušanj” Almina Kaplana i “Četiri lakta unutra” Eve Simčić. Dok te ne dođu na red, u busu se, između ostalog, čitao Tripkovićev “Klub istinskih stvaralaca”.

Upravo u jedan takav klub spadaju svi oni koji su na ovom putu brinuli da tačno bude ispričana neobična priča o tome na koje je sve žrtve spremna velika ljubav i za kakve su sve zločine sposobna izneverena očekivanja.

Ista ekipa za koji dan ide u Bugarsku, u Staru Zagoru, na festival “Piero”.

Snežana Miletić

 

Septembar u Pozorištu mladih

Stigao je još jedan septembar.
Svaki septembar podseća na ponedeljke, a ponedeljci ko ponedeljci... A možda samo zavisi od percepcije...
Promeni percepciju ako ti je septembar ponedeljak. Može da bude i sreda, ako odlučiš...
Ponedeljak ili sreda, samo da bude u društvu Pozorišta mladih.
Na početku naše nove sezone...Polećemo 7. septembra našom “Cat Claw”, Letimo i 21. kada izvodimo “Kako je otkriveno letenje”. “Ježić Žožo” i "Veseli muzičari" mogu da olakšaju septembar. Čak i “Revizor” koji sve propituje kroz još jednu “Anđeosku bajku”. I to nije sve. Putujemo u Zagreb sa “Metamorfozama”. Jako se radujemo izvođenju na festivalu PIF. Onda idemo u Bugarsku, s istom predstavom. Cilj nam je Stara Zagora i festival Piero. Na koncu septembra pakujemo malo manji kofer, jer idemo samo do Beograda - na “Zvezdarištu” igramo “Devojčicu sa šibicama”.
A vaš čekamo širom raširenih ruku...

“Geometrija duše”, 15. i 16. septembra u Pozorištu mladih

Čarobno putovanje kroz misli mladog umetnika, magično i uzvišeno, posve nežno, namah duhovito, potpuno poetično, nadasve lekovito i na koncu katarzično. Ukratko: pravi umetnički čin, nepretenciozan, a upečatljiv, kakav se ne viđa često na ovdašnjim scenama. To je ukratko doživljaj koji gledalac ima posle predstave “Geometrija duše”, koja je na majskim Novosadskim pozorišnim igrama osvojila jednu od glavnih nagrada. “Geometrija duše”, to uzbudljivo merenje neizmerljivog i istinsko pripitomljavanje neukrotivog, dolazi ponovo u Novi Sad, na scenu Pozorišta mladih 15. i 16. septembra, od 19.30 sati. Predstava je nastala u susretu umetnika s različitim geometrijskim oblicima: “Tražila se njihova duša, a našla čovekova.”, kaže autor ove predstave, mladi Alek Ćurčić, umetnik ovdašnjih korena koji se školovao u Bugarskoj, a danas živi i radi u Španiji. Režirala ju je Olga Zečeva.

Počele probe predstave "Ksenija i lovac"

Priča ”Ksenija i lovac” novosadske kompozitorke svetske reputacije - Aleksandre Vrebalov, inspirisala je rediteljku Emiliju Mrdaković da u našem teatru otvori probe nove, istoimene predstave. Počele su ovih dana, a u glumačkoj ekipi su: Slobodan Ninković i Ksenija Mitrović. Muziku je napisala sama Vrebalov, a dramaturg je Teodora Marković. Idejno rešenje lutaka, scenografije i kostima biće Andrijane Dobreva. Premijera je planirana za drugu polovinu oktobra.

Dramaturškinja predstave, Teodora Marković: 
 
"Ovo je priča o jednoj neobičnoj devojčici koja se, uz pomoć glinenih, šahovskih figura, bori protiv sopstvenih strahova, nepravde i nerazumevanja u društvu. Ksenija u sebi nosi posebnost i neobičnost, ali i veliku usamljenost zbog situacije u kojoj se našla. Pokušavajući da se suoči s majčinom smrću i nađe odgovore na pitanja, Ksenija uspeva da sagradi svoju unutrašnju slobodu, da ostane svoja, uklopi se u društvo i radi ono što najviše voli - igra šah. U razgovoru sa svojim prijateljima, ali i sa sobom, Ksenija otkriva koliko nesavršenosti svakog od nas mogu ulepšati svet u kojem smo."

U Pozorištu mladih počinju probe mjuzikla “Palo inje, pao sneg”

Počinju probe mjuzikla “Palo inje, pao sneg”

U našem teatru danas, 22. avgusta, počele su probe tamburaškog mjuzikla “Palo inje, pao sneg”, čija bi premijera trebalo da bude 6. oktobra. Predstavu režira Darijan Mihajlović, koji je kod nas s uspehom režirao mjuzikl “Tri musketara”.

Autor teksta “Palo inje, pao sneg” je Vanja Čobanov, adaptirao ga je Steva Koprivica, a kompozitor je Jovan Adamov. Scenografkinja je Vesna Popović, kostimografkinja Milica Grbić Komazec, a koreografkinja Ista Stepanov.

U mjuziklu će igrati Vanja Jovanović, koja je ulogu dobila na audiciji, te glumci Pozorišta mladih: Darko Radojević, Kristina Savkov, Aleksa Ilić, Ivan Đurić i Saša Stojković. U predstavi će svirati tamburaška banda “Belet”.

Biće još nekoliko iznenađenja za publiku, jer - kad tamburom prebereš po stihovima, duša izgrebe žmarce po telu...

Pozorište mladih gostuje u Sloveniji, pa Hrvatskoj, pa Bugarskoj

Pozorište mladih gostovaće 26. avgusta u Sloveniji s jednom od najnagrađivanijih predstava - “Kako je otkriveno letenje”. Igramo je u Kopru, na festivalu „Pri svetilniku“.

„Kako je otkriveno letenje“ nastalo je po motivima priče Margarite Minkove koju su scenski oblikovali rediteljka Emilja Mrdaković i glumac u predstavi Saša Latinović.

Latinović je ulogu pripremio na slovenačkom, te će je pred koparskom decom izvesti na njihovom maternjem jeziku, što je svojevrstan kuriozitet i neuobičajen gest kada su festivali u regionu u pitanju. Glumac koji ovu predstavu igra od 2014. godine već je imao slično iskustvo kada je prilikom gostovanja iste predstave u Rusiji ulogu igrao na ruskom jeziku.

“Kako je otkriveno letenje” je priča o pronalaženju samoga sebe, a cilj predstave je da pokrene dečju maštu i usmeri je u pravcu istraživačkog duha. Autori su pokušali prepoznatljivo školsko gradivo da učine pristupačnijim i zanimljivijim, te su, pored same priče, u dramaturškoj konstrukciji predstave, zastupljeni i delovi gradiva iz geometrije koji se obrađuju u prvim razredima osnovne škole, „začinjeni s malo fizike“.

Nakon gostovanja u Sloveniji, Pozorište mladih tokom septembra učestvuje na Međunarodnom lutkarskom festivalu - PIF u Zagrebu, te Međunarodnom festivalu lutkarskih predstava za odrasle „Piero“ u Staroj Zagori, u Bugarskoj. Na ova dva festivala pozorište ide s predstavom „Metamorfoze“, koja je, kao Latinovićev doktorski rad, nastala u saradnji Pozorišta mladih i Akademije umetnosti u Novom Sadu. Radi se o uzbudljivom scenskom uprizorenju mita o Jasonu i Medeji, uz pomoć impovizovanih lutaka i objekata od kanapa.

Kad jesen zađe u svoje hladnije dane, Pozoritše mladih očekuje banjalučki „Međunarodni festival pozorišta za djecu“, gde će igrati svoju najnoviju predstavu „Koralina“.

"Kako je otkriveno letenje" uskoro na koparskom festivalu "Pri svetilniku"

Glumac Saša Latinović najavljuje u "Dnevniku" gostovanje predstave "Kako je otkriveno letenje" na koparskom festivalu "Pri svetilniku". Pred slovenačkom publikom Latinović će je odigrati na slovenačkom. Glumac otkriva i da će Pozorište mladih početkom naredne sezone gostovati u Zagrebu, Banjaluci i Staroj Zagori u Bugarskoj.

Link

“Bogojavljenska noć” u Čortanovcima, 29. juna premijerno

Šekspirova “Bogojavljenska noć”, u režiji Ivana Vanje Alača, koprodukcija našeg teatra, Šekspir festivala i novosadske Akademije umetnosti, premijerno će biti izvedena 29. juna u Vili Stanković, u Čortanovcima, na otvaranju desetog Šekspir festivala. Od 20 sati. 

Predstava se izvodi kao deo novoustanovljenog programa Šekspir festivala – Moj prvi Šekspir. Svog prvog Šekspira igraju: Andrijana Đorđević (Viola), Miloš Lazić (Ludalo),  Miloš Macura (Grof Orsino), Jelena Lončar (Grofica Olivija),  Aleksandar Milković (Malvolio), Đorđe Mitrović (Vitez Tobi Štucalo), Aleksa Jovčić (Sebastijan), Anica Petrović (Sluškinja Marija), Saša Latinović (Antonio) i Ervin Hadžimurtezić (Vitez Endrju Jezoliki) kome jedinom ovo nije prvi Šekspir.

Muziku u predstavi uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir),  Katarina Badnjar (violina),  Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo). Tekst je adaptirala Divna Stojanov. Scenografkinja je Jovana Stefanović, kostimografkinja - Margareta Marinković, kompozitor - Dimitrije Beljanski, a saradnik za scenski pokret - Igor Greksa.

Nakon prve reprize, koja će biti 3. jula, takođe u Čortanovcima, predstava će od naredne sezone biti na redovnom repertoaru Pozorišta mladih.

Karte za čortanovačku premijeru mogu se kupiti preko svih Tickets prodajnih mesta, već od 14. juna.

U slučaju kiše, predstava će biti izvedena na sceni Pozorišta mladih.

 

 

Reč reditelja Ivana Vanje Alača: “Pozivom mog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića, da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim ukoštac s promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “zar je čitav svet ovde lud?” Kada sam pristao, shvatio sam da jeste. Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao. Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta "Moj prvi Šekspir" osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas „mlad“! „Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor jer joj nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjavanje. Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se - svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja. Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da s ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije.”

 

 

Reč dramaturškinje Divne Stojanov: ”Šekspirova komedija zabune „Bogojavljenska noć“ (Twelfth Night) proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije i najraskošnije obeležava završetak burnih i raskošnih veselja. „Bogojavljenska noć“, Šekspirova poslednja praznična komedija, izvire iz karnevalskog impulsa imanentnog za evropsku narodnu tradiciju gde se na kratko, za vreme slavlja, ukidaju sva pravila. Opijeni slobodom i ljubavlju, junaci ne primećuju niti žele da primete očigledno. Koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima. Ili rečima velikog nemačkog pesnika i prevodioca Šekspirovih dela, Augusta Vilhelma Šlegela, „ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca“. Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“. Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti.”

 

 

Glumac Aleksandar Milković: “Meni je ovo zapravo drugi Šekspir. Prvi je bio “San letnje noći” u Pozorištu “Boško Buha” s našim, sada pokojnim kolegom Nebojšom Glogovcem kao Oberonom. Imao sam tada divnu malu ulogu, pa zato ovu “Bogojavljensku” doživljavam kao “prvog većeg Šekspira”. Mnogo stvari se ovde poklopilo: Šekspir festival pre 10 godina pokrenuo je moj profesor, dobar deo ove naše ekipe su baš njegovi studenti i vidim njegov veliki pečat u svemu tome. Imali smo oko mesec i po dana za stvaranje ove predstave i, naravno, veliko poštovanje za autora teksta, ali i svest o tome da, kako nam je reditelj Alač rekao na početku, ovo mora da bude zaista naš prvi Šekspir, a ne samo da se tako zove. Nema pravila kako se Šekspir igra, sećam se da se pre nekoliko godina na Šekspir festivalu “Romeo i Julija” igrao u dve picerije. Materijal je takav da se s njim treba igrati. U “Bogojavljenskoj” imamo zamenu uloga na koju svi pristaju i niko se ne preispituje. Kada posmatramo tu situaciju, ona nam daje mogućnost da se igra na razne načine, od komedije, slepstika, teatra apsurda, šta god... Sve to Šekspir nudi, samo treba biti dovoljno lud i hrabar da se sve to i pronađe. Ovde imamo mogućnost da se nasmejemo, ali i da vidimo da iza tog smeha postoji još nešto dublje i važnije, samo treba otvoriti oči i dušu, i videti. Pitanje zamene identiteta živimo i mi danas, a sve se to i kod Šekspira može naći”

 

 

Glumac Ervin Hadžimurtezić: “Nije previše značajno radim li prvog, drugog ili trećeg Šekspira, a radio sam do sada “Romea i Juliju”, te sa Nikitom Milivojevićem “Perikla” u Šapcu. “Perikle”, i “Bogojavljenska noć” su Šekspirove komedije koje su specifične po tome što je sve dozvoljeno. Šekspir tu otvara mogućnost beskrajne igre, a ovde - u ovoj našoj “Bogojavljenskoj” imamo mlade s Akademije ljude koji su došli da rade baš to – da se igraju. Oni su izašli iz kraljevstva igre koje akademija pruža. Njima je to sve sveže, a nama, malo starijima, to dođe kao neki podsetnik - da se podsetimo kako je lepo smišljati razne gluposti i igrati se. Šekspir uvek otkriva mnogo toga što je u srži naše civilizacije. Ima toga, kako u  njegovim tragedijama, tako i u njegovima komedijama - isto koliko. Kroz svoje priče, on uvek provlači jako bitne i vanremenske teme. S te je strane dobro raditi Šekspira, jer radeći na njegovim delima čovek može postati pametnijim - moguće je presabrati neke svoje životne stavove, videti aktuelne momente, civilizacijski se uporediti s vremenom kada je Šekspir pisao... I onda možemo da vidimo da se sve zapravo vrti ukrug: da je uvek tako da, ono što je bilo - i biće, i malo toga se zapravo promenilo u ljudskoj prirodi i društvu. Šekspir se bavi i politikom, i nekim društvenim uređenjem, zna da bude jako sarkastičan prema vlastodršcima i mi to možemo da shvatimo kao esenciju i našeg poziva - glumačkog i pozorišnog. Svega ima kod Šekspira i zato je Šekspir veliki, jer je sveobuhvatan, jer se kroz igru, krozu šalu, provlači mnogo toga što može biti i kritika i - na neki način - upozorenje. Jednostavno, Šekspir tera na razmišljanje i preispitivanje - gde smo u ovom trenutku kao društvo i kao pojedinci, kako dalje... Ukratko, daje nam mnogo prostora za razmišljanje.”

 

Fotografije: Marija Erdelji

Učimo s mišicama, putujemo s Koralinom

Kiša pada, trava raste, i u junu
Bar za nas na scenama Pozorišta mladih
Ovog meseca učimo s "Učenim mišicama", odmah na startu
Putujemo s "Koralinom" i "Veselim muzičarima" - posvuda
Pridružite nam se
I na Zmajevim igrama 
"Kako je otkriveno letenje" - otkrivamo
Vaše Pozorište mladih
Mesto gde umeju da porastu veliki ljudi 

Lazar Novkov za SEEcult

Kompozitor Lazar Novkov, koji je čest saradnik našeg teatra, govorio je za SEEcult o stvaranju muzike za "Koralinu", za koju je napisao delikatnu i višeslojnu muziku, ali i tome kako umetnost može da osnaži um.

Link

“39 stepenika” do Labina

Koprodukcijska predstava Pozorišta mladih i Gradskog pozorišta Bečej - „39 stepenika”, koju je režirao Igor Pavlović, učestvovaće na Festivalu umetnosti i tolerancije LABINA u hrvatskom gradu Labinu. Festival se održava od 17. do 20. maja, a ekipa naše predstave pred publiku izlazi poslednjeg dana festivala. Tekst za predstavu napisao je Patrik Barlou, inspirisan istoimenim filmom Alfreda Hičkoka, a sve je počelo od novele Džona Bakana. U furioznom tempu ove predstave, svoje najbolje glumačko lice pokazuju: Ivan Đurić, Aleksandra Pejić, Danilo Milovanović i Igor Greksa.

Festival LABINA kombinuje različite programe i sadržaje iz svih oblasti kulture, a najzastupljenije su scenske umetnosti. Ideja ovog festivala, u čijoj organizaciji učestvuje i novosadski Kulturni centar “Miloš Crnjanski”, je da promoviše evropsko i regionalno kulturno nasleđe, kao i kulturno nasleđe lokalne zajednice i prekograničnu kulturnu saradnju, s posebnim naglaskom na regionalnu saradnju Vojvodine i Istre.

Foto: Danijel Rauški

Makedonska "Ronja" pobednik 2. Novosadskih pozorišnih igara

Druge Novosadske pozorišne igre bile su u proteklih sedam dana sigurno utočište za našu decu i mlade, i njihove roditelje. Hvala svim trupama koje su stigle u Novi Sad i pokazale nam najbolje od onoga što umeju da rade. A sad nagrade, o kojima je odlučivao žiri u kojem su kostomografkinja Milica Grbić Komazec, novinarka Olivera Milošević i glumica Maja Lučič.

 ODLUKE ŽIRIJA

Nakon odgledanih 12 predstava, od 8. do 15. maja 2023.godine, na "Novosadskim pozorišnim igrama", drugom međunarodnom festivalu profesionalnih pozorišta za decu i mlade, stručni žiri u sastavu: Maja Lučić, glumica i predsednica žirija, Olivera Milošević, novinarka i teatrološkinja i Milica Grbić Komazec, kostimografkinja, doneo je odluku o dobitnicima nagrada:

Grand Prix - nagradu za najbolju predstavu u celini žiri dodeljuje predstavi “Ronja, kćerka razbojnika”, u režiji Jakuba Maksimova, Pozorišta za decu i mlade Skopje.

Predstava je u svim segmentima izuzetna i slojevita, u isto vreme arhaična i moderna, i ima sve komponente koje predstavu čine vrhunskom.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Nagradu za najbolju režiju žiri dodeljuje Tamari Kučinović za predstavu “Zamrznute pjesme” Gradskog kazališta lutaka Rijeka. 

Izuzetno precizno i vešto, Tamara Kučinović je povezala sve segmente predstave i kreirala realističnu, ali istovremeno toplu i maštovitu pozorišnu priču.

(Odluka je doneta većinom glasova.)

Nagradu za glumačku bravuru žiri dodeljuje Jeleni Trkulji za više uloga u predstavi “Hajdi”, u režiji Đurđe Tešić, Pozorišta “Boško Buha”.

Jelena Trkulja je u predstavi, koju odlikuje pre svega kolektivna igra, tumačila uverljivo, duhovito i sugestivno tri različita lika.

(Odluka je doneta većinom glasova.)

Nagradu za majstorstvo animacije žiri dodeljuje Matei Jankovskoj za ulogu Ronje u predstavi “Ronja – kćerka razbojnika”, u režiji Jakuba Maksimova, Pozorišta za decu i mlade – Skopje.

Matea vešto animira lutke, energično i srčano igrajući hrabru i odvažnu devojčicu, koristeći širok spektar animatorskih i glumačkih veština.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Specijalnu nagrada za autentičnost i originalnost žiri dodeljuje predstavi “Klovnovske kuće”, pozorišta “Merlin" iz Berlina, autora Dimitrisa Stamua i Demetrie Papade.

Nagrada se dodeljuje za autentičnost i originalnost, za prikaz savremenosti kroz specifičan vizuelni i dramaturški izraz u predstavi koja kroz crni humor i grotesku govori o nama danas.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Specijalnu nagrada za celokupni utisak žiri dodeljuje Aleku Ćurčiću, za izvođenje predstave “Geometrija duše”, u režiji Olge Zečeve, pozorišta “Plus” iz Španije.

Nagrada se dodeljuje za celokupni i zadivljujući utisak pri korišćenju različitih tehnika izvođačkih umetnosti u predstavi “Geometrija duše”, koja je dobar primer savremenog pozorišnog izraza.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Specijalnu nagradu za kolektivnu igru i animaciju ansamblu predstave “Zamrznute pjesme” u režiji Tamare Kučinović, Gradskog kazališta lutaka Rijeka.

Ansambl predstave je pokazao izuzetnu veštinu u izražavanju suptilnih emocija kroz lutke, insistirajući na preciznosti sinhronizovanog, realističnog izraza pokretom.

(Odluka je doneta jednoglasno.)

Maja Lučić, predsednica žirija
Olivera Milošević, članica žirija
Milica Grbić Komazec, članica žirija

Foto: Jovana Berar

Marija Radovanov u emisiji “Dokument"

Naša Marija Radovanov bila je jedna od sagovornica u emisiji "Dokument" RTV Vojvodine u kojoj se, inspirisano nedavnim tragičnim događajima u našoj zemlji, o tome kako propuštamo da vidimo potrebe naših mladih, njihove probleme i patnje i kako smo došli do trenutka u kojem smo... Hvala Eržiki Pap Reljin, urednici ove emisije.

"Dnevnik" hvali našu "Koralinu"

Reči hvale za našu "Koralinu", iz pera "Dnevnikovog" kritičara Igora Burića. Naredno igranje ove predstave biće 18. maja, a potom 6. i 7. juna. 
Link:

“Bogojavljenska noć” nad Novim Sadom

Ovih dana u Pozorištu mladih počele su probe za predstavu “Bogojavljenska noć”. Čuveni Šekspirov naslov nastaje kao koprodukcija našeg teatra, Šekspir festivala i u saradnji s Akademijom umetnosti Novi Sad. Predstavu režira Ivan Vanja Alač.

U ovoj “Bogojavljenskoj noći” igraće: Andrijana Đorđević, Miloš Lazić, Miloš Macura, Jelena Lončar, Aleksandar Milković, Đorđe Mitrović, Ervin Hadžimurtezić, Anica Petrović, Saša Latinović i Aleksa Jovčić.

Premijera će biti 30. juna.

Danas počinju 2. Novosadske pozorišne igre

 

U senci potresnih događaja koji su se ovih dana desili u Beogradu i Mladenovcu, u senci silne patnje onih čiji su najbliži stradali, na ovom mestu, u Pozorištu mladih – i večeras, kao i prethodnih 91 godinu, pokušavamo da uspostavimo neki normalan život za našu decu i mlade - za one zbog kojih smo ovaj festival i osmislili.

Druge novosadske pozorišne igre, festival najboljih evropskih predstava za decu i mlade mesto je na kojem ćemo u narednih sedam dana učiti o dobroti, prepoznavati zlo, razumevati drugog i drugačijeg – onog pored nas, ali i sve one koje srećemo na svim destinacijama ovog sveta, mesto na kojem ćemo učiti o važnosti pomaganja slabijem i onom u nevolji... Grliti se, voleti, paziti se međusobno. Jer otuđili smo se jako, nadajmo se - ne - nepovratno.

To je misija ovih naših Novosadskih pozorišnih igara: da se sretnemo uživo, da razgovaramo, da se vidimo, čujemo i razumemo. To smo s uspehom uradili na prošlim - Prvim novosadskim pozorišnim igrama, na kojima smo videli odlične predstave i sreli neke izuzetne umetnike i ljude, a sve ono što su spremile ovogodišnje Igre, najavljuje da će isto tako biti i na ovim...

Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.