"Novogodišnji rock and roll za decu" u Pozorištu mladih 28.12.2019. u 11.00 časova

Novogodišnju atmosferu u Pozorištu mladih upotpuniće nova predstava "Novogodišnji rock and roll za decu", koja će igrati 28.12.2019. u 11.00 časova za našu najmlađu publiku. 
"Novogodišnji rock and roll za decu" je muzičko-scenski spektakl specijalno pripremljen za novogodišnje praznike. Ova savremena, a ipak bajkovita priča, počinje odlukom iskusnog moreplovca, kapetana Konstantina, da krene u potragu za Deda Mrazom. Da bi to izveo on najpre okuplja ekipu tragača i gle čuda, najpre mu se priključuje Pipi Duga Čarapa. U istraživački tim ulaze i braća Dalton, koji skromno odlučuju da budu prateći bend i da potragu potpomognu svirajući rok end rol. Da li će pronaći Deda Mraza i kakve ih dogodovštine očekuju na tom putu, saznaćete uz naš novogodišnji program.

Predstava se igra na Velikoj sceni Pozorišta mladih.
Novogdišnji program u Pozorištu mladih
NOVOGDIŠNjI ROCK AND ROLL ZA DECU

Autor: Mihajlo Nestorović
Scenograf: Tatjana Živanović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Muzički aranžmani: Shomy boy,The Higlanders

Igraju:

Kapetan Kontastantin: Danilo Milovanović
Pipi Duga Čarapa: Kristina Savkov
Kalamiti Džejna: Aleksandra Lazin
Braća Dalton: Darko Radojević i Dejan Šarković
Rezervacije i prodaja karata putem telefona: 021/521-826

Održana radionica u okviru projekta "Automatizmi savremenog čoveka - aktivizacija publike"

U okviru nastavka realizacije projekta „Automatizmi savremenog čoveka- aktivizacija publike“ 27.11.2019. u OŠ„Slavko Rodić“ u Bačkom Jarku održan je blok radionica sa učenicima koji su 28.11.2109. posetili Pozorište mladih i gledali predstavu „Palčica“.
Radionici su uz nadzor učiteljica prisustvovali učenici od I do IV razreda, ukupno 100 mališana, učenika OŠ „Slavko Rodić“ u Bačkom Jarku. S obzirom na to da je predstava „Palčica“, univerzalna tema koju sva deca dobro znaju i da radnja priče prati devojčicu koja prolazi kroz razne životne nedaće, fokus radionica je bio na timskom radu i prijateljstvu. Odličnom saradnjom mališana uspešno su izvedene sve igrice, koje su za cilj imale podsticaj mašte i pojačavanje fokusa na drugima, a nakon toga vođen je razgovor sa decom o radionicama ali i o tome šta je pozorište, ko sve radi u njemu, i šta je čiji posao u takvoj organizaciji.

Premijera mjuzikla "Kosa" u Pozorištu mladih 06.12.2019.


Čuveni brodvejski mjuzikl, čiji je tekst uobličio Robert Lenard oslanjajući se na kultni film Miloša Formana, režira gost iz Mađarske Peter Telihaji. U predstavi učestvuje dvanaest glumaca Pozorišta mladih i Novosadskog pozorišta, i deset studenata glume novosadske Akademije umetnosti, iz klase prof. Borisa Liješevića. Predstavu će koreografski uobličiti Peter Kovač Geržon, a glumce će uživo pratiti orkestar pod vođstvom Davida Klema. Projekat se realizuje u koprodukciji Pozorišta mladih, Novosadskog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture Novi Sad, a pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih država i Grada Novog Sada.
Koprodukcija:
Pozorište mladih Novi Sad, Novosadsko pozorište - Ujvideki Szinhaz i Centar za razvoj vizuelne culture
Pod pokroviteljstvom Američke ambasade

Reditelj: Peter Telihaji
Adaptacija teksta: Robert Lenard
Koreograf: Peter Kovač Geržon
Scenograf: Dženi Horvat
Kostimograf: Biljana Grgur
Asistent kostimografa: Selena Bačkalić, Ilija Nestorović
Prevodi pesama, dramaturg, lektor: Nina Plavanjac
Lektor: Saša Latinović
Aranžman: David Klem
Korepetitor: Aleksandra Lazin

Podela
George Berger ‒ Aleksa Ilić
Woof Daschund ‒ Ištvan Kereši
Hud Lafayette Johnson ‒ Danilo Milovanović
Jeanie Ryan ‒ Kristina Savkov
Claude Hooper Bukowski ‒ Darko Radojević
Sheila Franklin ‒ Blanka Dieneš
Steve ‒ Zoltan Širmer
Peggy ‒ Agota Ferenc
Regrutant, hipi ‒ Judit Laslo
Big Mek, hipi ‒ Dejan Šarković
Sheldon Woodrow, hipi ‒ Atila Nemet
Oficir, sudija, papa Berger, direktor, pukovnik ‒ Mihajlo Nestorović
Mama Berger, portir, vojnik ‒ Silvia Križan
Pegino dete – Čanad Borši

Vojnici, službenici:
Emilija Milosavljević
Una Beić
Filip Klicov
Milena Dautović
Stefan Starčević
Branislav Čalić
Sara Simović
Jovan Veljković
Magdalena Mijatović
Aleksa Jovčić

Kvintet:
David Klem – klavijature
Ervin Ereš – gitara
Zvonimir Oršulić - truba
Fedor Ruškuc – bas gitara
Nenad Kojić – bubnjevi

Organizatori: Ivana Cvejanov
Inspicijent i sufler: Olga Živanov
Sufler: Ljubica Jovanović
Svetlo majstor: Ratko Jerković
Ton majstor: Vukašin Vojvodić, Filip Pribić
Šminkeri: Gorislav Vidaković, Anja Gemović i Bojana Radović
Dekorateri: Slavko Karapandža i Biro Tibor
Šef tehnike: Stevan Antić i Atila Rapoti

Prva proba: 18.10.2019.
Premijera: 06.12.2019.

Koncert Radeta Šerbedžije „Ti bi htela pesmom da ti kažem“ u Pozorištu mladih 29.12.2019.

Na radost novosadske publike, proslavljeni glumac i pevač Rade Šerbedžija, održaće koncert 29.12.2019, u 20.00 časova na daskama Pozorišta mladih. Legenda jugoslovenskog glumišta će koncert izvesti sa bendom „Zapadni Kolodvor“, koji čine vrsni zagrebački muzičari. Scensko-muzički spektakl pod nazivom „Ti bi htela pesmom da ti kažem“, će upotpuniti novogodišnju atmosferu u Novom Sadu, a, kako je najavljeno, očekuje se i specijalni gost iznenađenja.

Karte se prodaju na blagajni Pozorišta mladih, a možete ih rezervisati na broj telefona: 021/521-826.

Počela je prodaja karata za premijeru mjuzikla „Kosa“ u Pozorištu mladih

U Pozorištu mladih i Novosadskom pozorištu, u toku su probe predstave „Kosa“, čija je premijera zakazana za 6.12.2019. Čuveni brodvejski mjuzikl, čiji je tekst uobličio Robert Lenard oslanjajući se na kultni film Miloša Formana, režira gost iz Mađarske Peter Telihaji. U predstavi učestvuje dvanaest glumaca Pozorišta mladih i Novosadskog pozorišta, i deset studenata glume novosadske Akademije umetnosti, iz klase prof. Borisa Liješevića.

Predstavu će koreografski uobličiti Peter Kovač Geržon, a glumce će uživo pratiti orkestar pod vođstvom Davida Klema. Projekat se realizuje u koprodukciji Pozorišta mladih, Novosadskog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture Novi Sad, a pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih država i Grada Novog Sada.

Predstava „Kosa” prvi put je kod nas izvedena na daskama Ateljea 212, u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića 1969. godine, a novosadski rimejk očekuje sve borce za slobodu 6. decembra na Velikoj sceni Pozorišta mladih.

Koprodukcija:
Pozorište mladih Novi Sad, Novosadsko pozorište - Ujvideki Szinhaz i Centar za razvoj vizuelne culture
Pod pokroviteljstvom Američke ambasade

Reditelj: Peter Telihaji
Adaptacija teksta: Robert Lenard
Koreograf: Peter Kovač Geržon
Scenograf: Dženi Horvat
Kostimograf: Biljana Grgur
Asistent kostimografa: Selena Bačkalić, Ilija Nestorović
Prevodi pesama, dramaturg, lektor: Nina Plavanjac
Lektor: Saša Latinović
Aranžman: David Klem
Korepetitor: Aleksandra Lazin

Podela
George Berger ‒ Aleksa Ilić
Woof Daschund ‒ Ištvan Kereši
Hud Lafayette Johnson ‒ Danilo Milovanović
Jeanie Ryan ‒ Kristina Savkov
Claude Hooper Bukowski ‒ Darko Radojević
Sheila Franklin ‒ Blanka Dieneš
Steve ‒ Zoltan Širmer
Peggy ‒ Agota Ferenc
Regrutant, hipi ‒ Judit Laslo
Big Mek, hipi ‒ Dejan Šarković
Sheldon Woodrow, hipi ‒ Atila Nemet
Oficir, sudija, papa Berger, direktor, pukovnik ‒ Mihajlo Nestorović
Mama Berger, portir, vojnik ‒ Silvia Križan
Pegino dete – Čanad Borši

Vojnici, službenici:
Emilija Milosavljević
Una Beić
Filip Klicov
Milena Dautović
Stefan Starčević
Branislav Čalić
Sara Simović
Jovan Veljković
Magdalena Mijatović
Aleksa Jovčić

Kvintet:
David Klem – klavijature
Ervin Ereš – gitara
Zvonimir Oršulić - truba
Fedor Ruškuc – bas gitara
Nenad Kojić – bubnjevi

Organizatori: Ivana Cvejanov
Inspicijent i sufler: Olga Živanov
Sufler: Ljubica Jovanović
Svetlo majstor: Ratko Jerković
Ton majstor: Vukašin Vojvodić, Filip
Šminkeri: Gorislav Vidaković, Anja Gemović i Bojana Radović
Dekorateri: Slavko Karapandža i Biro Tibor
Šef tehnike: Stevan Antić i Atila Rapoti

Prva proba: 18.10.2019.
Premijera: 06.12.2019.

Besplatna predstava za decu u Pozorištu mladih povodom „Festival-a prava deteta“

U čast obeležavanja tridesetog rođendana Konvencije o pravima deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, u saradnji s Novosadskom mrežom za decu i lokalnim ombudsmanima sa teritorije AP Vojvodine, organizuje Festival prava deteta. Festival je zvanično započeo 25. oktobra i trajaće sve do 20. novembra, kada se obeležava Međunarodni dan deteta. Cilj festivala je podsećanje šire društvene zajednice na odgovornost koju, kao zajednica i kao pojedinci, imamo prema deci.

S radošću vas obaveštavamo da Pozorište mladih, 14. novembra u 18 časova, u okviru festivala, organizuje besplatno izvođenje predstave za decu „Veseli muzičari“. Karte možete rezervisati na broj telefona: 021/ 521 826, i preuzeti ih na blagajni Pozorišta mladih.

U Pozorištu mladih otpočele probe za predstavu "Debela"

Prema istoimenom romanu hrvatske autorke Silvije Šesto, počele su probe predstave „Debela“. Predstava se bavi problemima u odrastanju, izazovima u vaspitanju dece, traganjima za identitetom kod mladih i, što i sam naziv kaže, borbom tinejdžerke s viškom kilograma. Sve svoje neuspehe u životu, Lada, glavna junakinja naše predstave, povezuje sa svojom debljinom i svakodnevno se muči idejom da mora da drži dijetu. Najzad, ona i uspe da skine nekoliko kilograma, ali to je ne učini srećnom. Lada shvata da nisu važni kilogrami, nego ono što nas okružuje i kako se osećamo.

„Bila sam nesrećna poput mršave devojke“, kaže Lada shvatajući da ni mršavijim ljudima nije život jednostavan. Lada spoznaje svoje skrivene kvalitete boreći se sa stvarima sa kojima se ponekad bore ne samo tinejdžeri nego i odrasli ljudi. Ona prihvata samu sebe onakvom kakva jeste.

Premijera je najavljena za početak decembra 2019. godine.

Gostovanje zagrebačke predstave "Konstelacije"

Nakon teatarskih kuća u zemlji i regionu i značajnih pozorišnih nagrada, zagrebačka predstava “Konstelacije” naći će se pred novosadskom publikom 1. novembra od 20.00 časova na daskama Pozorišta Mladih.

Tekst mladog britanskog pisca Nika Pejna, poslužio je rediteljki Aidi Bukvić, da uz dramaturšku intervenciju Marijane Fumić stvori zanimljivu i na trenutke duhovitu ljubavnu melodramu, i da na temelju kvantne fizike preispita varijacije parnertskih odnosa između muškarca i žene.

“Konstelacije” je netipična duodrama, o susretu muškarca i žene. Predstava donosi prepoznatljive slike o običnom životu koji samo naizgled počinje beskrajnim izborom mogućnosti, a majstorski ih izvode Olga Pakalović i Vladimir Posavec-Tušek. Veština glumačkog dvojca odgovorila je na sve izazove koje donosi nesvakidašnja dramska forma predstave, što je čini pitkom i dopadljivom publici širom regiona.

Održana još jedna radionica za najmlađe posetioce Pozorišta mladih u okviru izvedbe pozorištne predstave "PUK (u potrazi za čarobnim biserom)"

Nastavljajući sa realizacijom projekta „Automatizmi savremenog čoveka - aktivizacija publike“, koji Pozorište mladih sprovodi uz podršku fondacije „Novi Sad 2021- Evropska prestonica kulture“, održana je prva radionica u pozorišnoj sezoni 2019/2020. Naime, povodom izvedbe predstave „Puk (u potrazi za čarobnim biserom), rediteljke Emilije Mrdaković, 6.10.2019. godine, Pozorište mladih sa zadovoljstvom je ugostilo više od 120 mališana, polaznika predškolskih ustanova „Mladost“ i „Neven“ iz Bačke Palanke. Interaktivnim radionicama, pre i nakon izvedbe predstave, započet je dijalog sa najmlađom pozorišnom publikom, koji ima za cilj da deci da prostora da pokažu svoje imrpesije, podstakne ih na kritičko razmišljanje, javno iznošenje utisaka i približi pozorišne stvaraoce mališanima. 

Dramskom umetniku i v.d.direktoru Pozorišta mladih u Novom Sadu, Mihajlu Nestoroviću, Oktobarska nagrada Grada Požarevca za nemerljiv doprinos u pozorišnoj umetnosti i kulturi

Prepoznavši značaj festivala ambijentalnog teatra “Viminacium fest – Mitovi stari i novi”, koji se već drugu godinu održava u jedinstvenom amfiteatru istoimenog arheološkog parka, Grad Požarevac je među ovogodišnje laureate prestižnog prizanja koje se dodeljuje za nemerljiv doprinos razvoju požarevačke zajednice, uvrstio i pozorišnog stvaraoca, autora i idejnog tvorca tog festivala, Mihajla Nestorovića.

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja, 15. oktobra, Grad Požarevac će tradicionalno dodeliti Oktobarsku nagradu pojedincima koji su se svojim angažmanom istakli.

Osim Nestoroviću, prestižna povelja biće uručena i direktoru Visoke tehničke škole strukovnih studija u Požarevcu, Vladanu Đulakoviću, kao i Radmili Stjepović, za doprinos u oblasti socijalnog i humanitarnog rada ne samo u Požarevcu nego i šire.

Premijera predstave "Zaljubljivanje" 24.10.2019. godine u 20.00 časova

Najnoviji projekat mlade rediteljke Olje Đorđević, interaktivna predstava "Zaljubljivanje", nastavak je njenog stvaralaštva koji je usmeren ka publici, i donosi inovativnost u tumačenju nepresušne teme - ljubavi!

Premijera je zakazana za 24.10.2019., u 20.00 časova na daskama Pozorišta mladih!

„Ljubav je večita i nepresušna tema. Najlepši stihovi svetske poezije napisani su o ljubavi. Ljubav je bila inspiracija za remek dela velikih slikara. Najznačajniji romani i drame, filmska i televizijska klasika, svi dele ovu svima blisku, temu. Zbog ljubavi se dešavaju najlepše i najtragičnije stvari u životu. Zbog ljubavi se vode i ratovi. „Zaljubljivanje“ je predstava u kojoj dvoje mladih ljudi tek počinju svoju ljubavnu priču. Na svaku ljubavnu priču uvek utiče gomila spoljašnjih okolnosti. Zbog toga će na ovu našu, u nekim scenama, publika imati presudnu ulogu, uticaće na njihove odluke, a samim tim i zajedno sa glumcima, kreirati tok radnje. Na taj način, kao što je svaka ljubavna priča jedinstvena i posebna, svako izvođenje ove predstave će biti jedinstveno i nikad isto. Predstava je veoma komična, romantična, ljubavna priča.“

Fotografije sa proba: Dušan Jocić

U Pozorištu mladih držana radionica sa decom nakon izvedbe predstave PUK ( u potrazi za čarobnim biserom)

Prva radionica u okviru nastavka realizacije projekta „Automatizmi savremenog čoveka - aktivizacija publike“ održana je 6.10.2019. u prostorijama Pozorišta mladih, pre i nakon izvedbe predstave „Puk (u potrazi za čarobnim biserom), rediteljke Emilije Mrdaković. Radionici je uz nadzor vaspitača prisustvovalo 116 mališana, polaznika predškolskih ustanova „Mladost“ i „Neven“ iz Bačke Palanke. Nakon predstave, uz aplauz pozvani su glumci da se pridruže pozorišnoj publici. Gotovo čitav ansambl je izašao na binu i sedeći na sceni, glumci su britkim pitanjima otvorili dijalog sa mališanima.
Prema reagovanju mališana, intenzitetu i broju odgovora, stekao se utisak da deca nemaju barijeru da nakon predstave govore o svom doživljaju i učestvuju u prepričavnju predstave. Najupečatljivi likovi bili su naravno, riba Hrili i devojčica Lili.

Repertoar Pozorišta mladih za oktobar 2019.

Poštovani posetioci, možete pogledati repertoar Pozorišta mladih za mesec oktobar 2019. godine. Takođe, repertoar možete preuzeti i u PDF formatu.

Vidimo se u pozorištu!

GRAN PRI za predstavu „Na vukovom tragu“ na Međunarodnom lutkarskom festivalu za odrasle “Pierrot“

Predstava „Na vukovom tragu“ osvojila je GRAN PRI za najbolju predstavu i nagrade za najbolju režiju (Jakub Maksimov) i scenografiju (Carolina Arandia), na prestižnom Međunarodnom lutkarskom festivalu za odrasle „Pierrot“ u Staroj Zagori (Bugarska).

Na vukovom tragu je autorska adaptacija čuvenog romana “Zov divljine” Džeka Londona. To je pozorišna kompozicija za šest glumaca, jednog bubnjara, deset mikrofona, četiri psa i jednog jelena. Ona govori o kućnom psu koji je bio ukraden i prodat za rad u provinciji Jukon u Kanadi tokom “Zlatne groznice” na Klondajku. Dakle, Bak se vraća na mesto gde su koreni njegove rase. Bakova avantura je puna nevolja i iznenađenja – izazvanih ne samo nepoznatim okruženjem, već i buđenjem njegovog do
tada nepoznatog duha.

Nagrade za režiju i glumačko majstorstvo u predstavi „Na vukovom tragu“ na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu - Subotica

Na 26. Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici (od 22. do 27. Septembra, 2019. Godine), dodeljena je nagrada za glumačko/animatorsko majstorstvo, glumcu Saši Latinoviću, za ulogu Baka u predstavu „Na vukovom tragu“. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Jakubu Maksimovu, za predstavu „Na vukovom tragu“, u izvođenju Pozorišta mladih.

Na vukovom tragu je autorska adaptacija čuvenog romana “Zov divljine” Džeka Londona. To je pozorišna kompozicija za šest glumaca, jednog bubnjara, deset mikrofona, četiri psa i jednog jelena. Ona govori o kućnom psu koji je bio ukraden i prodat za rad u provinciji Jukon u Kanadi tokom “Zlatne groznice” na Klondajku. Dakle, Bak se vraća na mesto gde su koreni njegove rase. Bakova avantura je puna nevolja i iznenađenja – izazvanih ne samo nepoznatim okruženjem, već i buđenjem njegovog do
tada nepoznatog duha.

Nagrada Olegu Katorginu za celokupnu likovnost predstave „Zatvorenik i šestoprsti" na 10. Bugojanskom lutkarskom bijenalu

U okviru 10. Bugojanskog lutkarskog bijenala (od 10. do 13. septembra, 2019. godine), nagrada za celokupnu likovnost predstave dodeljena je Olegu Katorginu, za predstavu "Zatvorenik i šestoprsti", Pozorišta mladih, u režiji Dimitrija Vihreckog.
Autor u predstavi koristi inovativne materijale i kroz pojednostavljena scenografska rešenja postiže maksimum značenja. Njegova scenografija nije svedena na deskriptivno već na metaforičko, što odgovara idejnosti teksta.

O predstavi:

Pisac, Viktor Peljevin je u Rusiji postao poznat pre skoro trideset godina, ali za sve ovo vreme nije zabeležen ni jedan njegov intervju. Postoje samo fotografije. Mnogi sumnjaju da li pisac uopšte postoji.

Ako verujemo da postoji, onda treba da prihvatimo činjenicu da je on, zapravo, Zatvorenik (Pustinjak). I taj pustinjak, iz godine u godinu, piše romane i priče koje odražavaju naše vreme kao u ogledalu. Ogledala su različita – odražavaju prošlost, budućnost, pa i paralelni svet. Priča „Zatvorenik (Pustinjak) i šestoprsti“ po prvi put se prikazuje na pozornici lutkarskog pozorišta. Ovo je ipak svetska premijera.

Po istoimenoj priči Viktora Peljevina

Reditelj: Dimitrij Vihreckij
Scenografija, kostimi i lutke: Oleg Katorgin
Kompozitor: Miodrag Mika Mladenović
Prevod: Marina Mitić, Kiril Majstorov
Lektor, scenski govor: Saša Latinović
Fotografija: Srđan Doroški
Dizajn plakata i programske knjižice: Edna Mačković

Igraju:
Aleksa Ilić
Ivan Đurić
Slobodan Ninković
Saša Stojković
Neda Danilović

Repertoar Pozorišta mladih za septembar 2019.

Poštovani posetioci, možete pogledati repertoar Pozorišta mladih za mesec septembar 2019. godineTakođe, repertoar možete preuzeti i u PDF formatu.

Vidimo se u pozorištu!

STAND DOWN SA NEBOJŠOM MILOVANOVIĆEM - Autoironična ispovest zaokružena poezijom

Glumac Nebojša Milovanović će u utorak, 25. juna od 20 časova na Dramskoj sceni Pozorišta mladih Novosađanima predstaviti svoj „Stand down“ šou, koji je muzičko - poetsko - vizuelna autorska forma, sa osnovom u poeziji, koja je uvek povezana sa ličnim, duhovitim i sadržajnim pričama iz njegovog života.

Radi se o autoironičnoj ispovesti koja brani poeziju kao suštinu i istinu, komponuje poeziju, spaja nespojivo, i dolazi do punoće i spokoja kroz spoj muzike, poezije, duha i bogate vizuelizacije. Šou ima elemente „stand up“ komedije koja ima dublji smisao i ishodište u kome je poezija obogaćena sjajnim muzičkim aranžmanima.

„Stand down“ se poigrava pozorišnim i scenskim formama i postaje društveno angažovana predstava. U predstavi će se čuti pesme Ljubomira Simovića, Brane Petrovića, Miroslava Antića, Vita Nikolića, Milene
Marković, Laze Kostića, Petra Pajića, Aleksandra Sekulića, Vladislava Petkovića Disa, Ljubivoja Ršumovića,
Dobrice Erića, Matije Bećkovića, Moše Odalovića i Viljema Šekspira.

Šou je prvi put izveden 2014. godine, a do sada se igrao širom Srbije, regiona, Evrope i sveta, a nagrađen je sa zlatnom kolajnom za najbolju predstavu na Međunarodnom festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, kao i nagradom za inovativnost i scensku igru.

Autor video radova je Marko Crnobrnja, supervizor je pozorišni reditelj Milan Nešković, a nastupaju: Nebojša Milovanović dramski umetnik; Stanislav Stojkanović, bubnjevi, perkusije; Bojan Krtinić, klarinet; Dušan Popović Lipovac, gitara.

Vidimo se u Pozorištu mladih da se smrznemo od smeha!

Cena pojedinačne karte je 1000 dinara, za grupne posete (više od 20) cena karte je 700 dinara, a za đake, studente i penzionere cena karte je 500 dinara.

RADNO VREME BLAGAJNE:
Blagajna Pozorišta mladih radi od 10 do 20 časova radnim danima. Blagajna ne radi ponedeljkom! Subotom i nedeljom blagajna radi od 9 do 13 časova.
Karte za predstavu možete rezervisati na blagajni ili pozivom na broj +381 21 521 826 i +381 61 44 88 080

Fb event: https://www.facebook.com/events/1540855842717767/

{vembed Y=rXpO8pxZXxU}

{vembed Y=XFK0eKAT_1c}

Repertoar Pozorišta mladih za jun 2019.

Poštovani posetioci,

možete pogledati repertoar Pozorišta mladih za mesec jun 2019. godine.

Takođe, repertoar možete preuzeti i u PDF formatu.

Vidimo se u pozorištu!

Francuskinja slovenskog porekla

Razgovor s povodom – An Berelovič (Anne Bérélowitch) – reditelj

U iščekivanju smo premijere još jednog Molijera u Novom Sadu, u četvrtak 25.04.2019 u Pozorištu mladih imaćemo priliku da vidimo „Građanina plemića“, ovoga puta u režiji gošće iz Pariza An Berelovič. Uz pomoć Miloša Savina, koji je zadužen za odnose sa javnošću u Pozorištu mladih, sam iskoristio priliku da „zloupotrebim“ njeno slobodno vreme, obično ga provodi u šetnji kejom, pored Dunava, da popričamo o teatru, Molijeru, sličnosti i razlikama u radu sa glumcima, tragediji koja je pre nekoliko dana pogodila Pariz…

An nam je na početku pojasnila da je Pariz „mali“ i da gde god krenete morate da naiđete na Senu a ona inače živi u neposrednoj blizini iste. Tačnije, kroz prozor, ujutru dok pije kafu, gleda u Senu u brodove… doduše između Sene i njene zgrade je široka ulica koja je stalno zakrčena beskrajnim kolonama automobila pa je vazduh zagađen ali je to cena pogleda na Senu, zato joj se Novi Sad jako sviđa jer još uvek ima puno zelenila… sa druge strane smo mi pokušali da joj objasnimo da je do pre dve-tri decenije situacija bila mnogo bolja i da je Novi Sad imao duplo manje stanovnika i mnogo više zelenih površina ali to su neke druge priče…

Molim vas da nam kažete vaše utiske o radu sa ansamblom Pozorišta mladih na ovom projektu?

Meni se veoma sviđa atmosfera ovde, mislim u ovom pozorištu… glumci su veoma posvećeni svojoj umetnosti, svom radu u pozorištu… u početku je bilo poteškoća, teško je privići se na različite načine rada. Ponekad mi je bilo teško da iznesem moje metode rada na koje oni nisu navikli. Neki glumci su odmah shvatili kako ja radim a neki se nisu osećali baš komotno ali na kraju je to ipak bio veoma dobar, kolektivan, zajednički rezultat, mislim na ono sve što smo napravili.

Hoćete li da nam kažete nešto o razlikama u radu, u pristupu prema teatru ovde kod nas u odnosu na pozorišta na zapadu? Recimo, ovde imate ansambl dok u Francuskoj, Italiji… imate trupe koje se okupljaju oko pojedinačnih projekata…

Mislim da se pozorišni ljudi osećaju mnogo komotnije u svim tim zemljama. Da, u Francuskoj su ansambli veoma retki dok je u Nemačkoj to uobičajeno… ja sam radila u nekoliko Evropskih zemalja, imam neka iskustva u radu u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, a sada evo i u Srbiji… mislim da su razlike u odnosu na ansamble kao što je ovaj… pokušavam da identifikujem razlike, teško je reći u ovom momentu dok je još sve sveže, mislim da će mi biti lakše kada se vratim kući, kada malo odmorim i saberem utiske, da definišem sve to, mislim razlike. Možda je stvar u tome što ovde glumci barataju bolje tehnikom, jer imaju puno predstava i dugo rade zajedno, poznaju se, znaju ko koliko može, nego kada stalno radite sa puno različitih ljudi. Veoma je važno za njih da imaju priliku da veoma brzo identifikuju šta treba da urade. Kada radite, kao u Francuskoj, jednu predstavu igrate mesec dana onda se koncentrišete samo na to što igrate, mislim u tome je razlika. Kada radite tako, na takav način, koristite sva oruđa koja imate na specifičan način da date najbolje što umete i imate. Dok ovde kada u isto vreme igrate u različitim predstavama dok radite na novoj, jako je teško da date celog sebe i zanemarite sve drugo.

Šta vi mislite da li je teže tamo raditi nego ovde ili obratno?

Mislim da je teško i tamo i ovde… za mene, mislim kada bi bilo kom francuskom glumcu ponudili, mislim kada bi ga pitali da radi na ovakav način… ja sam bila jedno vreme glumica… ja sam stvarno impresionirana koliko oni rade, koliko igraju predstava i mislim da je teže. Mislim da su francuski glumci razmažena deca u odnosu na srpske glumce i u mnogim drugim zemljama. Mislim da to nije dobro za ta pozorišta…

Hvala vam na ovom komentaru u ime svih pozorišnih ljudi u Srbiji, mislim da će puno ljudi biti iznenađeni sa ovakvim razmišljanjem. Zamolio bih da nam kažete nešto o “Građaninu plemiću”, šta ste želeli da poručite sa ovim Molijerom publici u Srbiji, u Novom Sadu, sa ovom predstavom?

Mislim da ima više različitih vrsta poruka u svakoj predstavi, posebno u “Građaninu plemiću”, prvo to što je zabavan, smešan, imamo i muziku i ples. Pored zbave imamo vezu sa našom realnošću danas. Na prvi pogled muzičari i plesači koji dolaze da igraju za bogataša, da ga zabave, koriste svoju umetnost da ga prevare, da mu se narugaju, navodno da bi ga približili ženi u koju je zaljubljen… ustvari da bi mu izvukli novac, podsećaju nas na neke slične situacije koji je se događaju i danas. Zbog toga sam početak postavila na veoma moderan način, tako da ćemo naravno videti umetnike slične današnjim, vezujući tu situaciju kao da se dešavala pre par vekova. U tom smislu, taj čovek koji poseduje puno para, ima veoma malo obrazovanja i razumevanja za umetnost i kulturu, takođe nas podseća na puno ljudi u modernim vremenima koji imaju tu sreću da su veoma bogati i mogu sebi da priušte bilo šta, koji koriste kulturu tako što će kupiti neku veoma skupu sliku i staviti je u svoju trpezariju zato što se njima čini da je veoma “fensi” ali uopšte na shvataju o čemu se tu radi, o čemu ta umetnost govori niti šta predstavlja. Ta socijalna satira koja je totalno relevantna i danas. Ja se nadam da ćete prepoznati da je to ono što želim da kažem, i da je to ono što je Molijer mislio tj. da smo svedoci da je ljudska glupost bila ista i u to vreme i da je moć novca ostala ista.

Tačno, slažem se a delimično ste odgovorili na sledeće pitanje koje sam želeo da vam postavim, nije se puno toga promenilo u poslednjih tri i po veka od kako je Molijer napisao ovaj tekst. Ništa nema novoga pod kapom nebeskom, ni u Francuskoj ni u Srbiji, ni u Americi ni u Kini, ni na severu ni na jugu: “Money makes the world go round”?

Da, moj mentor, svojevremeno, je obično umeo da kaže, posle nekih mojih režija, da su dobro napisani tekstovi veoma retki, veoma je malo dobro napisanih tekstova, misleći pri tom na Mariboa, Virdžiniju Wulf, Molijera …

Inače, mislim da je Molijer najčešće eksploatisani strani pisac u Srbiji, mislim da su on i Šekspir izjednačeni u tom pogledu. Rekao sam vam već da su se rodonačelnici srpskog teatra Jovan Sterija Popović i Joakim Vijuć ugledali najviše na Molijera te da su ga prevodili, često i plagirali njegove komedije. Prvi put na ovim prostorima, ovaj komad je izveden, ovde u Novom Sadu 1861 godine, u Srpskom narodnom pozorištu. Prevod Sime Matavulja koji se koristi u vašoj predstavi je nastao 1925 godine za izvođenje takođe u SNP-u. Nakon II svetskog rata je postavljen 1949 godine u režiji Jurija Rakitina ponovo u SNP-u, toliko o istoriji… Sledeće pitanje mislim da je trebalo da bude na početku ovog razgovora, ali smo spontano otišli u drugom pravcu. Hoćete da nam kažete nešto o vašem ranijem iskustvu, o vašoj karijeri? Želimo da upoznamo naše čitaoce sa vašim radom, da vas predstavimo našoj javnosti… koja su vaša interesovanja u teatru, čime ste se najviše bavili do sada, kojom vrstom teatra? U Francuskoj sam se najviše bavila, sa mojom kompanijom, (teatrom) novim tumačenjima, novim verzijama klasičnih tekstova…

…mislio sam, da li ste se bavili alternativnim teatrom, političkim, apsurdom…

…ok, shvatila sam, pokušaću da opišem to čime sam se bavila. Bilo je tu više različitih načina, različitih preokupacija kojima sam se bavila do sada. Ponovo ću se vratiti na mog mentora koji mi je rekao: Čime god da se baviš, na bilo koji način, u bilo kojoj vrsti teatra, prepoznaju se tvoji slovenski koreni, slovensko poreklo. Ne znam kako je on to video, sem po prezimenu, jer sam ja sa očeve strane ruskog porekla, inače sam rođena u Francuskoj, odrasla sam u Francuskoj…uvek sam živela u Francuskoj ali on kaže da je moj rad slovenski i tačka! Tako da ako bi htela da opišem moj dosadašnji rad moram da kažem da su u centru pažnje glumci, kreacije glumaca…uradila sam nekoliko eksperimentalnih radova, kreirajući delove sa glumcima improvizujući i vraćajući se na pisanje, kako bi nešto izgledalo kada bi se ponovo napisalo… to su bili eksperimenti na početku rada moje trupe (kompanije), takođe pokušavam da radim na više klasičnih projekata na različite načine. Na primer radili smo “Samoubicu” Nikolaja Erdemana, radnja se dešava u kolektivnoj (komunalnoj) kući u Rusiji, dvadestih godina prošlog veka. To smo igrali u “naturalnoj kući” u Parizu… znate, kolektivni smeštaj, koristili smo tu kuću a publika je bila uključena tako što je sedela na različitim mestima u toj kući tako da je svako imao različit pogleda na dešavanja, iz različitih perspektiva. To je bio jedan vid eksperimenta. Takođe, ja obično ne radim puno klasičnih predstava kao što je Molijer ali kad idem napolje, van Francuske, obično ljudi traže da radim klasične predstave, tako sam radila u SAD-u, nešto slično kao ovde. U zadnjih pet godina sam počela da pišem neke komade sama, nešto kao mjuzikle, uradila sam jednu muzičku satiru za Savremeni Francuski nacionalni teatar, kao omaž Molijeru. Zadnjih nekolik godina vodim kolektivni projekat “Instant MIX theatre Lab.” koji je nastao 2012 godine a bavi se produkcijom i kreacijom multilingvalnih projekata u Evropi i šire. Mi se bavimo uključivanjem prevoda u glumu, tj. govora na više različitih jezika u istoj predstavi i inovativnim postavljanjem klasičnih i savremenih predstava, multilingvalnim igranjem i pisanjem; kao i istraživanjem u kreativnom korišćenju multimedijalnih elemanata za uključivanje lingvističkih razlika i mogućnosti za sve tipove publike. “Instant MIX theatre Lab.” je izabran u “Creative Europe program”, osnovan je za istraživanje kreativnih aktivnosti sa partnerima u Velikoj Britaniji, Srbiji, Maroku, Italiji, Francuskoj… Mi pokušavamo da pronađemo partnere za pravljenje pravog jezičkog mixa u svim zemljama, to mogu da budu predstave totalno bilingvalne, na drugim jezicima ili na jezicima publike na poseban način ili mogu da budu specifično rađene kad gradimo neke druge priče, tekstove sa uključenim rediteljima, glumcima iz dve ili više zemalja. To bi nam uzelo više od sat vremena, dok bi vam objasnila sve detalje i načine na koje radimo, mislim da je ovo dovoljno za sada. Mislim, stvarno i hoću da kažem: Ja puno verujem u Evropu, u evropske vrednosti, kulturu… u to uključujem i moj rad ovde, ovo je evrospki rad ovo nije Evropa samo u tehničkom smislu. Ovo je evropski senzibilitet i ovo su evropske kulturne vrednosti. Ja verujem da je to put da je održimo u životu i da damo smisao i značenje političkim pojmovima u stvarnom traženju načina za susretanje kultura na pozornici. Sva iskustva koja sam do sada imala i osetila su bila čudesna i takođe imam odgovornost prema publici želeći da im pokažem kako to izgleda, kako to deluje u akciji, da to može da funkcioniše. Pogotovo zato što je nacionalizam svuda u porastu, zato što se ljudi sve više okreću svojim korenima i prave nove granice. Publika ipak oseća i razume da ovakve kulturološke demonstracije mogu da pomognu u povezivanju kroz umetnost.

Slažem se i hvala vam na tome. Sada moram da vam postavim jedno pitanje koje nema direktno veze sa teatrom ali mislim da ima veze sa onim o čemu razgovaramo. U toku vašeg boravka ovde se dogodila strašna tragedija u Parizu, požar koji je uništio veći deo crkve Notr Dam…

Da, ja sam to videla na televiziji, to me je veoma rastužilo, želela sam da sam u tom momentu bila kući da bih mogla da vidim šta se zapravo desilo… ali zatim kada sam videla da su svi pogođeni i tužni i kada su svi, odmah, počeli da prikupljaju sredstva, da su se tako brz skupili svi ti milioni, ja sam se obradova, to me je utešilo. Mislim da je to veliki gubitak za sve Parižane i ne samo za njih nego za sve građane sveta. Prvo sam htela da se vratim kući, da budem sa mojom ćerkom, sa mojim sugrađanima ali me je ta solidarnost, ta rekordna spremnost da se pomogne me je vratila u život, sigurna sam da se svi moji prijatelji u Francuskoj osećaju slično…

…slažem se, mislim da iako zvanično nije upisana na listu “svetskih čuda” Notr Dam pripada ne samo Parizu i Francuskoj već čitavom svetu…

… da, to je ipak spomenik i ja sam jako tužna što je nastradao taj vatrograsac boreći se sa požarom. Ja sam ponosna što svi cene i vole moj grad, on pripada celom svetu… slažem se.

Za kraj ovog razgovora ću vam postaviti jedno pitanje koje takođe nema puno veze sa teatrom ali imam običaj da ga postavim svim mojim sagovornicima. Kada ste bili mali šta ste hteli budete, da li je to nešto vezano za teatar ili ste želeli da se bavite nečim drugim?

Kada sam imala oko osam godina, čini mi se 1979 godine, sam videla predstavu sa Ajom Nuškin i rekla sam ja hoću da radim u teatru. Sa tom odlukom sam otišla na spavanje s tim da sam još uvek bila tinejdžer ali sam toga dana znala da je to ono što želim da radim. Ali od tada je prošlo puno vremena dok nisam našla prave ljude sa kojim sam mogla da ostvarim tako nešto. Između tog sam povremeno razmišljala da bi mogla da budem advokat, da se bavim pravom. Ipak je na kraju pobedilo Pozorište, ako nparavim retrospektivu mislim da je ipak Pozorište bilo na prvom mestu.

Razumljivo, mada i advokatski posao ima sličnosti sa glumom i oni se obraćaju publici barem u sudnici ima i publike…

…ali jedina stvar koju, nikako, nisam htela da budem je profesor, zbog mojih roditelja koji su bili profesori. Na kraju, ipak kao reditelj se bavim predavanjem, nastavom i volim to, ha, ha…

Hvala vam na ovom razgovoru, puno uspeha na premijeri i u budućem radu…

Izvor: vojvodjanske.rs