O predstavi "Zeniteum", za regiinalni portal za kulturu SEEcult, govorile su Neda Danilović i Slavica Vučetić, naše glumice koje su učestvovale u ceremoniji otvaranja Evropske prestonice kulture 13. januara u Novom Sadu.
Bilo je reči o tome kako je nastao ovaj performans, kao i šta on znači za njih lično i za Novi Sad.
Hvala uredništvu portala SEEcult.
Dobro došli!
Kad si mlad glumac pa ti na početku tvog profesionalnog života iskrsne izazov kakav je poziv da za samo nekoliko sati “uskočiš” u jednu od glavnih uloga u nekoj predstavi, možeš biti samo, ili kukavica i reći “ne”, ili biti ludo hrabar i pristati: naučiti ulogu, tekst, songove, mizanscen, sve za jedva pet sati i stati na scenu pred puno gledalište.
Mlada glumica Nikolina Vujević bila je uprava ludo hrabra kada je pristala da zameni koleginicu koja nije uspela da dođe iz Budimpešte u Novi Sad i odigra svoju ulogu. Za samo pet sati, na putu od Petrovca na Mlavi, gde se zadesila, do Novog Sada naučila je sve o novosadskoj “Kosi”, o Šili u čiju je kožu te večeri trebalo da uskoči. Šilu je odigrala tako da publika, ne samo da uopšte nije primetila da je u toj ulozi nova, već ju je nagradila snažnim aplauzom. Posle - srećna, ohrabrena komplimentima kolega i naoružana osmesima svih iz tehičke ekipe, koji su sa temperaturom vojne vežbe uoči izbijanja kakvog hladnoratovskog sukoba na Nagorno Karabahu, pratili celu predstavu i disali zajedno sa njom, Nikolina Vujević mogla je da odahne...
Evo priče o tom danu izazova, ali i o tome kako mlada glumica razmišlja o glumi i pozorištu i kako bi ubuduće da se kroz taj svoj svet kreće...
Ko si ti Nikolina Vujević, šta te je dovelo na pozorišnu scenu, šta si na njoj našla, u kakvog te je čoveka na pragu tvog profesionalnog života napravila?
“Ko sam ja” je pitanje koje me je u 23. godini života navelo da sama napravim monodramu koja se, i zove “Nina” sa velikim znakom pitanja? Oduvek sam znala šta želim i kako želim, samo mi je nedostajalo malo više samopouzdanja. Upravo rad na autorskom projektu me je i doveo ovde gde sam sada, a nalazim se na čvrstom temelju svoje glumačke karijere koju sam pošela da gradim u pozorištu, sa nekoliko divnih predstava iza sebe, sa vrlo značajnim nagradama i, ako sve bude kako treba, šest predstava na repertoaru u predstojećoj godini, u tri različita pozorišta. Sa 23 godine nisam imala ništa od toga i pitala sam se ko sam i ka čemu stremim, a sada imam 25, tako da sam vrlo zadovoljna tempom kojim napredujem i osvešćujem sebe kao umetnika, ali pre svega čoveka.
Kakve su tvoje pozorišne veze sa Pozorištem mladih, a kakve sa drugim pozorištima?
Moja veza sa Pozorištem mladih počela je relativno skoro. Proteklog maja pozvala sam direktora Mihajla Nestorovića i pitala da li mogu na Maloj sceni da odigram svoju monodramu. Rekla sam mu da imam spremljen snimak predstave ukoliko mi ne veruje da je predstava dobra. Na to se on nasmejao i rekao da ću dobiti priliku i da pustim publiku da proceni da li je predstava dobra ili ne. Nažalost to igranje još uvek nikako da se desi zbog mojih privatnih obaveza, ali već nekoliko meseci kasnije našla sam se među 10 odabranih mladih glumaca koji će sarađivati sa Kokanom Mladenovićem na predstavi “Paklena pomorandaža”.
Druga moja jako važna veza jeste sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, u kome sam provela sigurno najviše vremena prošle godine i naučila mnogo toga, jer sam završivši jedan projekat vrlo brzo ušla i u drugi. Tamo igram ,”Beogradsku trilogiju”, u reziji Ivana Vanje Alača i “Zagreb-Beograd via Sarajevo”, Gorčina Stojanovića. Tu je i Srpsko narodno pozorište u kojem uspešno “veštičarim” već nekoliko godina u predstavi Nikite Milivojevića “,Veštice iz Salema”, a tu je i Ujvideki Szinhaz u kojem sam premijerno izvela svoju monodramu. Sve su to vrlo čvrste i stabilne veze koje će, nadam se, opstati još dugo jer su to sve dobre predstave koje zaista želim da igram još mnogo godina.
Šta se desilo u Pozorištu mladih 28. decembra?
Tog 28. decembra, ja sam se probudila vrlo mamurna u Petrovcu na Mlavi, jer je pretodne večeri moja najbolja drugarica slavila rođendan. Bila sam presrećna što konačno nakon vrlo radne godine ne moram da žurim nigde, što mogu da se otreznim k'o čovek i da uživam sa prijateljima, ali avaj...
Mihajlo Nestorović sada zove mene i pita me da li sam spremna da uskočim u mjuzikl “,Kosa”, u jednu o glavnih uloga za svega pet sati, na šta ja odmah odgovaram da nema šanse, ali mi on vrlo pametno ostavlja pola sata za razmišljanje. A kada meni daš vreme za razmišljanje, jedino što može da se desi jeste da krenem sebe da krivim kako nisam dovoljno hrabra i kako je ovo sigurno životni izazov koji ću zauvek pamtiti, i kako ću se kajati ako odbijem. Krenula sam momentalno za Novi Sad, a ostalo je istorija i neka drugi o tome pripovedaju...
Uvek je teško biti početnik, ma kako talentovan bio. A kad se početak poklopi sa situacijom kakva je pandemija, šta mlad čovek onda misli, kakva ga vrsta nemira obuzima?
Ne znam šta je obuzimalo druge mlade ljude, ali meni je pandemija samo pogoršala stanje u kome sam se donekle već nalazila. U trenutku kada nam saopštavaju da se sve zatvara i da život na neki način staje, ja završavam Akademiju, pišem svoju monodramu, idem kod psihoterapeuta, prejedam se slatkišima i čvrsto verujem da želim i mogu da budem bolje. Bile su to jako teške dve godine u mom ličnom razvoju, a karijera je tek trebalo da počne. Zato sada kada se osvrnem na to, jako sam ponosna na sebe što sam istrajala i samoj sebi stvorila prilike kakve imam sada.
Koje te teme u životu zanimaju, šta bi tematski na sceni radila? Bavi li se naše pozorište onim što su suštinske teme našeg društva?
Mene interesuje toliko toga, ali sve se na kraju svede na prostog čoveka sa svim njegovim manama, vrlinama i emocijama koje najiskrenije možeš da doživiš upravo u pozorištu. Volim spektakl, performans, muziku i ples, ali u isto vreme volim kamerne scene na kojima sam gledala neke od najboljih predstava i doživela ih na najličniji način. Recimo da me najviše interesuje kabaretsko pozorište, koje već dugo nije prisutno na našoj sceni, koje i, kada se desi, poprimi oblik neke lake zabave sa jako lošim humorom uz čašu vina. Ono što radim na sceni, mora i privatno da me dotiče, ja ovo ne mogu da gledam samo kao posao. Imam želju da kao umetnik utičem na ljude i pokušam da menjam stvari, osećam to kao svoju misiju. Trenutno, igrajući svoju monodramu, uticala sam na mnoge mlade ljude da progovore o svojim strahovima, nesigurnostima, anksioznosti i depresiji, pa bih mogla reći da me trenutno psihologija najviše interesuje.
Uvek je lepo primetiti kad glumac ima dobru dikciju. Nije česta na našim scenama, ni u regionu. A to je osnovni alat. Koji je još ključan koji ti je dat u ruke na Akademiji?
Na dikciji se mnogo radilo. Smatram da je govor najvažnija stvar kod jednog glumca, o tome najbolje svedoče čuvene radio drame, kao i pesme koje su recitovali naši vrhunski glumci. Nama je na Akademiji ponuđeno mnogo alata, ali je rad isključivo na tebi i ja sam već nakon prvog kolokvijuma iz glume, kada su mi svi rekli kako sam prava Sremica, u svakom smislu (smeh) shvatila šta mi je činiti. Mnogo sam stvari otkrila kod sebe tokom studija, ali moram priznati da sam na tome isključivo nastavila sama da radim, recimo na pokretu i pevanju.
Kaži mi šta čitaš, reći ću ti ko si? Čitaju li mladi glumci, osim onog što moraju, stižu li da pročitaju npr. Darka Cvijetića, Radmilu Petrović, Milenu Marković, Aleksandra Hemona, Enesa Halilovića? Šta mislite uči li danas iko više čitajući ili svi misle da sve znaju? Šta misliš da ti ne znaš?
Ja mislim da čitaju, ali sam gotovo sigurna da im malo šta u ovom brzom vremenu drži pažnju. Biću iskrena, pa ću reći da i sama imam problem sa tim. Danas se citiraju citati sa interneta, a ne odlomci iz knjiga. Ono što mene uvek drži budnom jeste poezija, u poslednje vreme divna Vitomirka Trebovac i Mehmed Begić, a trudim se i sama da napisem ponekad nešto, kad baš osetim potrebu, to mi jako prija. Još kad skupim hrabrosti pa to i objavim, ili podelim sa nekim dragim ljudima, potpuno je oslobađajuće.
Ne volim ljude koji misle da sve znaju, a kamoli one koji se pretvaraju da sve znaju, a ne znaju ništa. Ni sama ne volim sve da znam, ali u domenu svojih interesovanja radim na tome da stalno nesto novo saznajem i otkrivam. Evo baš sam danas razmišljala o tome kako ne znam ništa o biljkama, a ambiciozno pokušavam da ih gajim u stanu, i pričam ljudima kako obožavam biljke, mislim da je to malo licemerno (smeh).
Snežana Miletić
Na kraju 2021. u našem pozorišnom klubu rezimirali smo tu, sada već godinu za nama. Posebno su pohvaljeni glumci predstave "Potraga za plavim zecom" koja je prošle godine pozorištu donela najveća priznanja: Saša Latinović, Marija Radovanov i Slobodan Ninković. Istaknute su 34 predstave koje je glumac Danilo Milovanović odigrao u jednom mesecu. Potom ulazak Darka Radojevića na profesionalnu scenu sa četiri glavne uloge i isto toliko hrabrih uskakanja Aleksandra Milkovića u predstave. Poseban aplauz zaslužila je ludo hrabra Nikolina Vujević koja je u glavnu ulogu u "Kosi" uskočila za jedva sedam sati.
Direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović, rekao je da će u narednom periodu nastojati da zadrži sve mlade glumce koji su u novije vreme pozorišno prohodali na sceni Pozorišta mladih. Istakao je da se njihova poletnost i vrednoća odlično uklopila u iskustvo i već poslovičnu odgovornost starijih kolega koji već dugo rade na tome da Pozorište mladih ostane mesto gde se rađaju prve i prave pozorišne priče. Nestorović se zahvalio svim zaposlenim u kući koji, svako iz svog znanja, pomažu da sve predstave našeg pozorišta pred publiku izađu u najboljem izdanju.
Nakon kratkog predaha, već u februaru, imaćemo dve nove predstave...
Šta se to sinoć desilo u Pozorištu mladih?
Zašto je odzvanjalo od pesme, ko je podigao krov nad njegovom glavom? Bio je to vatrometni kraj 2021. kojem su kumovali glumci Danilo Milovanović, Kristina Savkov, Aleksa Ilić i Darko Radojević, pojačani muzičarima Savom Kostićem i Jelenom Radić. Žurka koju su priredili, pevajući najveće svetske filmske hitove, dugo će se pamtiti. Raspametili su sve prisutne u prepunom holu naše kuće i učinili da na skoro tri sata zaboravimo sve loše u godini koja prolazi.
Bravo Danilo, bravo Kristina, bravo Aleksa i Darko, Jelena i Savo! Bravo za srčani i strasni nastup.
Sledeći susret - čim pre!
Draga publiko, prijatelji i saradnici,
Na izmaku stare godine, iza nas ostavljamo sve njene loše trenutke i sećamo se samo onih dobrih, a najbolji su bili oni čiji ste akteri bili upravo vi - kao verna publika, odani prijatelji, dragoceni saradnici.
Hvala vam što ste nas svojim prisustvom bodrili da opstanemo, da radimo svoj posao, borimo se za smisao, umetnost, za život.
Neka nam svima bude bolja predstojeća 2022.
Želimo vam uspešne poslovne trenutke, a privatno svakog dana bar jedan ozbiljan povod za radostan osmeh na licu.
Srećni božićni i novogodišnji praznici...
Vaše Pozorište mladih
Mihajlo Nestorović, direktor Pozorišta mladih u intervjuu "Dnevniku" govorio je o novim predstavama koje se trenutno rade i koje će se tek raditi. U razgovoru sa novinarkom Natašom Pejčić otkrio je da publiku u narednoj godini, između ostalog, čekaju "Guliverova putovanja" na ulici i slet na stadionu.
Hvala "Dnevniku" koji je jedna od konstantnih veza sa našom publikom.
Predstava
“Deca Paklene pomorandže”
Inspirisana knjigom Entonija Bardžisa
Koja je pre 59 godina eksplodirala u svetu
Uskoro u Pozorištu mladih
U režiji Kokana, Kokana Mladenovića
Koji prvi put radi u ovom teatru
Sa izuzetnim mladim i još nešto mlađim glumcima
Njih deset
Aleksa, Aleksandar, Anica, Danilo, Darko, Kristina, Miloš, Nenad, Nikolina, Stefan
Progovoriće o vršnjačkom nasilju
Danas u Srbiji
Zašto su nam deca tako agresivna?
Surova jedni prema drugima
Zašto se kinje međusobno?
Toliko da su spremni da se odvozaju do ivice smrti
U koju je ovih dana izgurana mlada influenserka
Zašto ponižavaju jedni druge?
Targetiraju se međusobno
Gde i kada počinje to nasilje?
Ko je upalio zeleno svetlo za njega?
Kuća, roditelji, škola, država, sistem, politika, mediji?
“Deca Paklene pomorandže”, uskoro u Pozorištu mladih
Na pragu 90 rođendana Pozorišta mladih
Adrese izuzetnih pozorišnih priča
Na kojoj bolje razumemo sebe i druge
I bolje prihvatamo drugačije od nas
Luka Kurjački, tridesetdvogodišnji srpski dramaturg i njegova porodica bore se ovih dana da prikupe novac za Lukino lečenje u Japanu, u kojem na jednoj klinici primenjuju inovativnu terapiju protiv najagresivnijeg malignog tumora na mozgu – glioblastom mutant WHO gradus IV tumora, koji mu je dijagnostikovan.
Akcijama prikupljanja novca za odlazak u Japan pridužilo se ovih dana i Pozorište mladih i to tako što je od Kurjačkog, za 120.000 dinara, otkupilo dramski tekst “Princ Aslana”.
Direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović kaže da je na ovu ideju došao čim je čuo za Lukinu priču. Mladog dramaturga upoznao je pre dve godine na Sterijinom pozorju i već tada su pričali o saradnji.
“Luka mi je tada ponudio da njegov tekst “Princ Aslana” radimo kao lutkarsku predstavu koja bi se bavila ekološkom svešću. Uvek saslušam mlade ljude, mlade autora, ali imajući u vidu kako se i koliko sezona unapred prave pozorišni planovi i repertoari, rekao sam mu da bismo to mogli da radimo tek 2024. godine. Međutim, pročitavši šta mu se desilo, setio sam se odmah našeg razgovora. Razmišljajući kako je moguće da mu kao direktor jedne institucije pomognem, kako da mu mi kao kolege iz Pozorišta mladih pomognemo, ponudio sam mu da otkupimo njegov komad “Princ Aslana” koji ćemo izvesno raditi u predstojećem periodu. U dogovoru sa Lukom, Pozorište mladih uplatilo mu je 120.000 dinara i to je jedan deo otkupa teksta, koji će, nadam se, pomoći da što pre sakupimo novac za njegovo lečenje”, kaže Mihajlo Nestorović.
Luka Kurjački imao je prvu operaciju 2015. godine koja je bila uspešna, ali se tumor vratio 2018. godine. Operisan je ponovo, usledila je radioterapija, posle koje se Luka vratio normalnom životu. Nažalost, u aprilu ove godine nalaz je pokazao da je bolest opet tu, a nakon treće operacije u maju ustanovljeno je da se radi o najagresivnijem malignom tumoru na mozgu – glioblastom mutant WHO gradus IV tumoru.
U Japanu postoji klinika koja primenjuje inovativnu terapiju koja se pokazala efikasnom protiv ove vrste tumora, a japanski lekari potvrdili su da je Luka dobar kandidat za ovu vrstu terapije. Luki, kome je posle treće operacije narušena sposobnost govora i pisanja, potrebno je blizu 31 milion dinara da bi dospeo do Japana (lečenje u inostranstvu, terapije, specijalistički i kontrolni pregledi, dijagnostika, putni troškovi i smeštaj).
Ovom izuzetnom mladom čoveku može se pomoći uplatom preko Humnitarne fondacije “Budi human”, slanjem poruke ili uplatom na dinarski ili devizni račun.
Slanjem SMS poruke:
Upišemo 1158 i pošaljemo SMS na 3030 (cena poruke je 200 dinara)
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske
Upišemo 1158 i pošaljemo SMS na 455 (cena poruke je 20 švajcarskih franaka)
Uplatom na dinarski račun:
160-6000001248340-05
Ili
Uplatom na devizni račun:
160600000124855248
IBAN
RS35160600000124855248
SWIFT/BIC DBDBRSBG
Red snega, dobrih priča i pregršt rokenrola!
Ovog decembra odrasli bi što pre pesmom da izguraju tešku 2021!
Deca bi, naravno, pevala neke druge pesme
Čeznula za još malo snega
I malo bajki, po kojom lutkom i nekom lepom pričom koju umeju da im ispričaju samo u Pozorištu mladih.
Čežnje su tu da se utole, želje ispune, a osmeh na lice navuče
Zato decembar treba ovako da glasi:
Red snega, red dobrih priča i pregršt rokenrola!
Uz “Snežnu kraljicu”, na primer
Možda “Potragu za plavim zecom”
Ili pravi pravcati rokenrol a la Pozorište mladih
Pod našim krovom, glavom i bradom!
Dobro došli!
I ovog decembra Nova godina stiže najpre u Pozorište mladih.
Naš glumac Danilo Milovanović govorio je za novi broj "Novog magazina" (broj 552) na temu "Mladi i identitet".
U toj priči Danilo o svom osećaju sveta kaže između ostalog da su mladi svesni posrnuća društva, ali da su zarobljeni u svojoj pasivnosti. On lično izlaz vidi u umetnosti kojom se bavi, jer umetnost nije samo mogućnost komentarisanja stvarnosti, ona je ujedno izbor koji nudi lekoviti izlaz.
Hvala "Novom magazinu".
VAŽNO OBAVEŠTENJE:
Poštovana publiko,
otkazuje se gostovanje predstave "Čorba od kanarinca" zakazano za danas, 28.11.2021. u 20.00 časova.
Predstava se otkazuje zbog bolesti glumca.
Karte možete iskoristiti za naredni termin igranja.
Novac za kupljene karte mogu vam vratiti u CD shop-u "Mungos".
Naša glumica Kristina Savkov bila je gošća "Jutarnjeg programa" RTV-a.
O daskama Pozorišta mladih, šta je to novo, a šta ne bi menjala u dosadašnjoj karijeri, između ostalog čućemo od Kristine.
Hvala novinarki Jeleni Jokić i RTV-u na gostoprimstvu.
Kako ćemo ubuduće razgovarati sa našom decom, koliko pozorište pomaže u obrazovanju dece i mladih,
u emisiji "Dokument "RTV-a govore naš glumac Slobodan Ninković i učesnice nedavno završenih lutkarskih Susreta Srbije koji su održani u našem teatru: gošća iz Osijeka Tatjana Grganović i gošća iz Skoplja Katarina Ilievska Siljanovska.
Hvala autorki emisije Eržiki Pap Reljin i RTV-u.
Sa snimanja "Arterije" RTV Vojvodine u kojoj su o lutkarstvu govorili Saša Latinović i Slobodan Ninković.
Ko brine o lutkama, ko o lutkarstvu, zašto nema lutkarskih škola, a ni lutkarstva u TV programu, zašto mladi glumci ne shvataju kakvo je umeće animirati lutke...
Hvala Marku Jakovljevu i RTV što promovišu nešto što je neopravdano skrajnuto, a važno je za svu našu decu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE:
Poštovana publiko, obaveštavamo vas da je došlo do određenih izmena u repertoaru Pozorišta mladih, zbog bolesti glumca.
- Otkazuje se igranje predstave "Histerija" zakazano za 09.11.2021. u 19.00 časova. Kupljene karte važe za novi termin igranja, 30.11.2021. u 20.00 časova;
- Umesto predstave "Na vukovom tragu", 10.11.2021. u 19.00 časova, biće izvedena predstava "Devojčica sa šibicama";
- Umesto predstave "Čarobnica iz ulice Bonžur", 13.11.2021. u 11.00 časova, biće izvedena predstava "Kako je otkriveno letenje";
- Umesto predstave "Anđeoska bajka", 14.11.2021. u 11.00 časova, biće izvedena predstava "Potraga za plavim zecom".
Za više informacija pozovite blagajnu Pozorišta mladih: 021/521-826 ili sektor za organizovane posete: 063/ 459 336
Hvala na razumevanju!
Pozorište mladih Novi Sad