Naš Darko Radojević, tokom nedavnog boravka u Zagrebu, pisao je dnevnik za Danas. Govorio je o predstavi koju sprema sa kolegama iz Zagreba i Sarajeva, ali i o tome šta ga sve čeka na daskama Pozorišta mladih i predstojećeg leta sa kolegama iz ansambla. Hvala uredništvu lista "Danas".
Naš Slobodan Ninković govorio je u emisiji "Dokument" RTV-a zašto umetnica mora biti zdrava, koja li je tajna kose Megan Markl, šta kolutovi oko očiju i usana govore o nama kao društvu. U emisiji urednice Eržike Pap Reljin razgovaralo se o tome da li je Eurosong zapravo poligon na kojem su note politička valuta.
Predstava "Debela" Pozorišta mladih osvojila je dve nagrade na 24. Međunarodnom lutkarskom festivalu "Zlatna iskra" u Kragujevcu.
Nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Isidori Vlček, dok je specijalna nagrada za dijalog sa tinejdžerima dodeljena celokupnoj ekipi predstave "Debela".
Čestitamo!
VAŽNO OBAVEŠTENJE:
Poštovana publiko, obaveštavamo vas da je zbog bolesti glumice došlo do određenih izmena u repertoaru Pozorišta mladih:
Umesto predstave "Kosa" 21.05.2022. u 19.00 časova, biće izvedena predstava "Kad sam bio garav";
Umesto predstave "Devojčica sa šibicama", 25.05.2022. u 19.00 časova, biće izvedena predstava "Na vukovom tragu";
Otkazuje se izvođenje predstave "Dok te ja hranim i oblacim" zakazano za 27.05.2022. u 19:30 časova.
Karte se mogu vratiti na blagajni Pozorišta mladih.
Za više informacija pozovite blagajnu: 021/521-826
Hvala na razumevanju.
Vaše Pozorište mladih Novi Sad
Znanje je moć dok god učimo i naučeno prenosimo drugima. Ono je i snaga dokle god saosećamo sa drugima, i samo tako – znanjem i empatijom - nabolje možemo menjati sebe i svet oko nas. “Gulierova putovanja” Pozorišta mladih šansa su da ovaj svet, ovog maja, pokušamo da promenimo bar malo nabolje.
Na putovanje, u potrazi za znanjem, vode glumci Pozorišta mladih i reditelj Kokan Mladenović. Ono je prilika da naučimo kako da nahranimo gladnog, da zaštitimo druga, da sprečimo rat i mržnju, da zasadimo drvo, zagrlimo reku, da ponovo naučimo da budemo ljudi. Ovo je ujedno i jedno od retkih putovanja danas za koje nije potreban PCR test, pasoš, ili karta, čak ni kofer, ni stvari. Ništa od toga ne treba. Samo žeđ za znanjem, jer ona je karta za avanturu koje počinje 7. maja - u srcu Novog Sada.
“Guliverova putovanja” počinju u 19.15 na otvorenom, kod Zmaj Jovine 22. Glumci i publika uputiće se potom ka Dunavskoj 1, a onda nastaviti ka Trgu republike, odakle se sele do susednog pasaža. U nastavku ih put vodi ka igralištu iza Pozorišta mladih, da bi finale predstave bilo u dvorištu Arhiva Vojvodine, kod Riblje pijace.
Predstavom “Guliverova putovanja” biće otvorene “Novosadske pozorišne igre”, prvi međunarodni festival pozorišta za decu i mlade koji se održava u okviru programa “Bajke budućnosti” Evropske prestonice kulture.
Za predstavu nisu potrebne karte.
Kokan Mladenović, reditelj “Guliverovih putovanja”
Nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja
“U pet najpoznatijih Guliverovih avantura koje igramo u ovoj predstavi deca mogu da nauče nešto važno o svetu u kojem žive, ali je naša namera da šesta avantura - ta koju će na kraju doživeti u sebi - bude zapravo suština ove predstave. Zajedno sa sjajnim ansamblom Pozorišta mladih pokušali smo da podsetimo klince na besmisao rata i socijalnih razlika, da se prijatelji ne izdaju u nevolji, da je obrazovanje važno, da se podsetimo šta smo uradili planeti i kako možemo ponovo da je ozdravimo, da sve to bude zajednička šesta avantura u kojoj će deca biti, ne samo putnici i saputnici, nego aktivni učesnici, heroji te velike avanture.
Naš Guliver ne dospeva direktno kod nas na Balkan, ali se suočava sa našim problemima - nekog rata koji nam je relativno blizu, sa svetom koji se raspada, odsustvom svih pravih vrednosti... U tom smislu, naš “Guliver” je jako aktuelan, današnji. U njemu se kaže da nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja, ta nas predstava uči koliko je svet veliki i raznolik i koliko je važno da ga deca upoznaju celog.”
Aleksa Ilić je naš Guliver
Hakovanje pažnje Danas više nego ikad verujem da je znanje moć, više svakako nego što sam u to verovao dok sam bio mlađi, a trebalo je i tada da verujem, treba da verujemo svi dok smo još mali. Jer, što više znamo, to je jače naše oružje kojim se borimo protiv svega lošeg po nas. Danas je to potrebno i zbog informacija kojima nas bombarduju, kojima se osvaja naša pažnja, i ako nismo obrazovani i edukovani u svakom smislu, ako ne zapažamo, gledamo, slušamo, ako nismo socijalno inteligenti, ako nemamo znanje u rukama, ne možemo da se borimo, da se izborimo, niti da dobijemo bitku. Ako ne znamo šta je tačno, gde je istina, šta sve postoji u ovom svetu, onda ni naš život ne može da ide u željenom pravcu.
Dečja mašta može svašta Ne čini mi se da je dečja mašta nestala. Ona je vrlo živa i verujem da će deca, na svoj način, dodatno domaštavati našeg “Gulivera” koga smo mi pozorišnim sredstvima uistinu raskošno osmislili. Svetovi kroz koje prolazi Guliver jesu čudesna prostranstva, koja, kao da je neki veliki slikar naslikao. Ti začudni prostori mogu dobiti nove boje, tonove i nijanse kojima se, u skladu sa maštom, može putovati.
Ima, ima Gulivera i u Srbiji Mislim da postoje ti svetli, radoznali svetionici znanja. Verujem da je to svako dete koje je žedno da nešto sazna, otkrije, da prouči, iskusi lično, a ne samo skrolujući po telefonu. Guliver je svako onaj ko se odvaži da nešto pročita, ko u daljini čuje neku violinu, pa pritrči da vidi koji je to instrument, dodirne ga, proba da svira. Guliver je svako dete koje čuje ime nekog čudnog grada, pa poželi da vidi kako izgleda, sazna šta u njemu ima, zaželi da ode jednom tamo... Ta želja za avanturom, za zadovoljavanjem radoznalosti, to je taj Guliver u svakom od nas. To je ono kad ne sediš samo kod kuće i piljiš u telefon, gledaš iz daljine, sa distance, već kad zaroniš svim srcem u nešto što te zanima.
Buđenje radoznalosti To zavisi od svih nas pomalo, ili podosta. Zavisi od roditelja, škole, društva, medija, kulture, umetnosti, ali na kraju to zavisi samo od toga na koji ćemo način prikazati taj svet znanja: ako detetu taj svet prikažemo kao nešto neuhvatljivo, daleko, nedodirljivo, onda ni ono neće hteti da se bavi time, neće poželeti da poleti, ali ako mu svet znanja prikažemo kao neku igru, avanturu, nešto blisko, važno, veliko, zanimljivo, onda u njemu gajimo jednog malog Gulivera, radoznalo biće spremno da postane dobar, vredan, otvoren, radoznao, odgovoran čovek, koji sutra neće dvojiti oko toga da li treba da istražuje, da li treba da iskorači iz kolotečine, dosade, neznanja, sveta poznatog i sigurnog. Rizik da se načini korak-dva u nepoznato uvek je šansa da se prošire vidici, da se osvoje nove slobode, da se bolje razumeju svet i drugi čovek, ukratko da se bude bolji čovek.
Znanje je moć
“Ova deca i ovi ljudi dolaze iz mog sveta. To je svet bića koja su ni iz čega, sama od sebe odlučila da stvaraju, da slikaju i pišu, da leče bolesne i spasavaju slabe, da gase požare i obučavaju decu, da otkrivaju zvezde, da kuvaju, da plešu.
Ja znam da to nije savršen svet, ali to je svet koji može da se popravlja. Ja sam sa ovom divnom decom i njihovim prijateljima i roditeljima prošao neverovatne pustolovine, na kojima smo nešto naučili.
Naučili smo da je rat glupost zbog koje se gube životi. Da čovek nije lutka koju svako može da cima i njome manipuliše. Da svako ima pravo da se igra i da jede. Da je prijateljstvo važno i da se ne prodaje zbog bombonica i loptica. Da sve možemo spasiti time što brinemo o zemlji, vodi, vazduhu i jedni o drugima.
Znanje je moć dokle god učimo i vaspitanjem prenosimo znanje drugima, dokle god saosećamo sa drugima, možemo menjati i sebe i svet nabolje.
Znanjem i ljubavlju se spasava ovaj svet. I čovek”
(Guliverove reči iz predstave “Guliverova putovanja”)
Nina Plavanjac, dramaturškinja predstave “Guliverova putovanja”
“Guliverova putovanja su putovanja svih nas. Njegove čarobne ekspedicije u egzotične predele jesu naše suočavanje sa stranim kulturama, na prvi pogled zastrašujućim i različitim, ali pri dubljem upoznavanju i - otvorenom umu - razoružavajuće sličnim našim sopstvenim iskustvima.
Opasnosti i izazovi na Guliverovnim putovanjima su iskušenja i etičke dileme, sa kojima se borimo u svakodnevnom životu. Lična transformacija koju putovanje budi i zahteva je naše odrastanje i sazrevanje. Čudesni predeli i likovi, sa kojima nas upoznaje Guliver, su istraživanje sveta u kojem realno živimo: onog nepoštenog, surovog i besmislenog u njemu - poput rata, siromaštva, izdaje, i onog najboljeg u njemu - ljubavi, prijateljstva, empatije, znanja.
Pet avantura ne pripada samo Guliveru. To je iskustvo zajedništva i samospoznaje. Na kraju, Guliver nam poklanja još jednu avanturu, na koju moramo da se otisnemo bez njega. Šesta avantura je sve što smo kroz proces putovanja zajedno stekli, učinili i naučili, ali i sve što našu budućnosti tek čeka da sami istražimo i spoznamo.”
Fotografije: Zoom media/ Promo Pozorište mladih
Kako izgleda najbolji deo pozorišne Evrope, bar onaj koji se odnosi na decu i mlade, videćemo u Novom Sadu ovog maja, na festivalu "Novosadske pozorišne igre". Festival se održava u sklopu projekta Novi Sad - evropska prestonica kulture, kao deo programa "Bajke budućnosti".
Prve "Novosadske pozorišne igre", međunarodni festival profesionalnih pozorišta za decu i mlade, koji organizuje Pozorište mladih, biće otvorene 7. maja u Novom Sadu. Publika će do 15. maja imati priliku da vidi 14 predstava, od kojih 11 u takmičarskoj selekciji. Predstave stižu iz Finske, Rusije, Češke, Slovačke, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, Slovenije i Srbije.
Direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović, istovremeno i selektor i direktor Festivala, koji se inače održava uz podršku Fondacije Novi Sad - evropska prestonica kulture, kaže da ništa slično do sada nije viđeno - ne samo u glavnom gradu Vojvodine, nego ni u celoj Srbiji.
Takmičarsku selekciju otvara finski Grus Grus teatar predstavom "Nevidljive zemlje" koja je autorski projekat Sandrine Lindgren i Išmaila Falkea. Kritika predstavu opisuje kao "jedinstveni susret lutkarstava i koreografije", uz opasku da su "geografija i politika fizički proširene i transformisane kroz naša tela”, te da “mi učimo šta su dodir i prisustvo”.
Dan kasnije, uslediće prva od dve verzije “Carevog novog odela”. Prvu, udruženim snagama, pod imenom "Carevo novo ruho", izvode Lutkovno gledališče Maribor i Gradsko kazalište lutaka Rijeka. Predstava, koju je režirao Zoran Petrović, nastoji da zabavi decu, ali ujedno i da ih podstakne na razmišljanje o svetu u kojem odrastaju.
Još jedno viđenje čuvene bajke u Novi Sad donosi Hercegnovsko pozorište - “Carevo novo odijelo" kao satiru za decu, mlade i odrasle režirao je Petar Pejaković.
U nastavku Festivala dolazi Pozorište za decu iz Kragujevca koje u režiji Tina Grabnara igra predstavu "Tihi dečak". U pitanju je lutkarska predstava bez lutaka, koja je bazirana na plesu prstiju i glumi tela kоји su opet zasnovani na principima tzv. platform teatra, u okviru kojeg umetnik na sceni može da bude i glumac, i lutka, i scenski element, i rekvizit.
Publika će potom videti i prvu, od dve predstave, iz Slovačke. "Hrono patuljci" dolaze iz Bratislave, iz njihovog Pozorišta lutaka. Tu avanturističku priču o putovanju režirao je Jakub Maksimov, novosadskoj publici dobro poznat po izuzetnoj predstavi Pozorišta maldih - "Na vukovom tragu".
Dan kasnije, na scenu izlazi Kazalište lutaka iz Zadra koje igra predstavu "Kafe Kraljevstvo" u režiji Vanje Jovanović. Predstava se bavi odnosom roditelja i deteta iz perspektive jedne princeze.
Iz češkog Plzena sledećeg dana dolazi potom Pozorište Alfa koje će igrati "Tri musketara" u ginjol verziji. Radi se o najuspešnijoj češkoj pozorišnoj predstavi, ovenčanoj mnogim nagradama, do sada izvedenoj na tri kontinenta u više od 35 zemalja. Režirao ju je Tomaž Dvoržak.
Nakon Čeha, scenu istog dana preuzimaju banjalučki umetnici: njihovo Dječje pozorište RS igra "Sedam gavranova" u režiji Jakuba Maksimova. Banjalučka predstava, zasnovana na tradiconalnoj srednjevekovnoj bajci, istražuje zvukove raznih predmeta i muzičkih instrumenata koji vrlo često mogu zameniti govor.
Predstava "Mahmud" u režiji Petera Srpčića stiže dan kasnije iz ptujskog Mestnog gledališča, a, iako se bavi pitanjem izbeglica, autori napominju da "To nije priča o politici, ratu vere, već priča o ljudima".
Pretposlednjeg dana festivala, pred novosadsku publiku stiže Lutkarsko pozorište Košice sa predstavom "Čaplin" u režiji Brana Mazuha. Najavljena je kao "slavlje života, mladosti, radosti, duhovitosti, domišljatosti, kreativnosti i slobode".
Takmičarsku selekciju istog dana zatvara ruski Osobnjak teatar iz Sankt Petersburga. Oni se u Novom Sadu predstavljaju svojom "Gerdinom sobom" koja nas u rediteljskom viđenju Jane Tumine uvlači u svet "Snežne kraljice" i prostora očaravajućih zvukova i lutaka.
O najboljima na prvim "Novosadskim pozorišnim igrama" odlučivaće žiri u kojem su: Biserka Kolevska (rediteljka iz Bugarske), Slobodan Ninković (glumac Pozorišta mladih) i Miran Hajoš (producent iz Hrvatske).
U pratećem programu Festivala, pored promocije monografije Pozorišta mladih u slavu njegovog 90. rođendana i programa "PlayingUp", biće izvedene tri predstave.
Prvu, kao svoju prvu premijersku produkciju izvešće Pozorište mladih već prvog dana Festivala: "Guliverova putovanja" u režiji Kokana Mladenovića zamišljena su kao ulični performans sa gran ginjolama. Okosnicu predstave čini pet scena na pet važnih životnih tema današnjice: rat, glad, prijateljstvo, ekologija i znanje. Druga predstava u pratećem programu biće "Miš Maus, kuća haus", iliti "Mačak u čizmama" Dramskog studija Centra za kulturu Požarevac. Festival će biti zatvoren 15. aprila drugom premijerskom produkcijom domaćina, predstavom "Metamorfoze" autora i reditelja Saše Latinovića. Ove "Metamorfoze" pokazaće nam na koje je sve žrtve spremna velika ljubav, ali i za kakve su sve zločine sposobna izneverena očekivanja.
Cena pojedinačne karte za sve predstave je 500 dinara, dok je za organizovane, grupne posete karta 350 dinara.
Rezervacije možete izvršiti putem blagajne na 021/521 826 ili za oraganizovane grupe na 063 459 336, 063 468 551.
Prodaja karata na blagajni Pozorišta mladih počinje 20. aprila.
Fotografije: Promo /Pozorište mladih
Naš Saša Latinović pisao je Dnevnik za list "Danas". Iz njega saznajemo da od boemštine koju vezujemo za glumce uglavnom nema ni slova "b", da je uvek važno biti spreman kada te pozovu da budeš deo nekog projekta, te da ćemo 15. maja u njegovoj režiji videti predstavu "Metamorfoze", koja govori za kakve su sve zločine sposobna izneverena očekivanja. Hvala listu "Danas".
U pozorištu je uvek nalazila svoj mir, svoju oazu u kojoj je umetnost pobeđivala grmljavinu svakodnevnog života. O svom radnom veku u Pozorištu mladih za "Dnevnik" je govorila Vera Hrćan Ostojić.
Hvala novinarki Nataši Pejčić i "Dnevniku".
Pozorište mladih sa predstavom "Kosa", gostuje večeras od 20.00 časova u Kulturnom centru "Mladenovac".
Nezaboravne pesme iz legendarnog mjuzikla koje pričaju priču o večnoj žeđi za slobodom, stižu u nadahnutom izvođenju našeg ansambla...
Za ovo putovanje neće vam biti potreban svež PCR test, ni pasoš, ali ni viza, ni karta, čak ni kofer ili torba. Dovoljni ste samo vi...
Čekamo vas 7. maja u centru Novog Sada. Tad krećemo na "Guliverova putovanja": mi - glumci Pozorišta mladih i vi - nama najvažniji...
Kristina Savkov proglašena je najboljom glumicom u predstavi za decu na upravo završenom 71. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Nagradu je osvojila za ulogu u predstavi "Devojčica sa šibicama". Za ulogu u istoj predstavi specijalnu nagradu za glumačko ostarenje osvojila je i Vera Hrćan Ostojić. Najstariji pozorišni festival u zemlji, ove godine po 71. put, održao se od 6. do 11. aprila u Zrenjaninu.
Naslovna fotografija: Jovan Njegović
Fotografija predstave: Vladimir Veličković
Uoči gostovanja "Dece Paklene pomorandže" u beogradskom Zvezdara teatru, deo ekipe predstave u kojoj su glumci Kristina Savkov, Aleksandar Milković i Darko Radojević, te reditelj Kokan Mladenović i dramaturškinja Nina Plavanjac, govorili su u emisiji "Dokument" RTV Vojvodine. Emisija naslovljena "Nasilje nije zabava" emitovana je 9. aprila u 13.20 sati na RTV Vojvodine. Hvala Eržiki Pap Reljin što je "Dokument" posvetila važnoj temi kojom se bavi naša predstava.
Naš Danilo Milovanović blista u podkastu "Život na srpskom" na portalu Nova.rs u razgovoru sa uvek inspirativnom voditeljkom Anom Kalaba. Danilo je govorio o vršnjačkom nasilju kojim se bavi predstava "Deca Paklene pmorandže". Otkrio je kakve su bile reakcije starije i mlade publike, govorio je i o uticaju pozorišta i pokretanju važnih pitanja kod tinejdžera, ali i o perspektivi mladih glumaca u Srbiji danas i ostarelih „musketara“ osuđenih da budu „topovsko meso“. Hvala autorki Ani Kalaba na prilici da Beograd, između ostalog, čuje i to da "Deca Paklene pomorandže" stižu u Zvezdara teatar 12. aprila.
Predstava "Deca Paklene pomorandže” Pozorišta mladih, koju je režirao Kokan Mladenović, gostovaće 12. aprila u Beogradu, na sceni Zvezdara teatra.
Deset mladih glumaca Pozorišta mladih istraživalo je gde leže razlozi i povodi za silno nasilje među mladima. Zašto su nam deca sve agresivnija i surovija jedni prema drugima, zašto na neshvatljivo maštovite načine ponižavaju jedni druge - kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu, samo su neka od pitanja koja otvara ova predstava.
“Deca Paklene pomorandže” inspirisana su generacijom mladih o kojima govori čuveni roman Entonija Bardžisa “Paklena pomorandža”. Izvrsnu muziku za predstavu komponovao Marko Grubić.
Strasno i bespoštedno u predstavi igraju: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad J. Popović i Stefan Ostojić.
Darko Radojević, mladi glumac koji igra u našim aktuelnim predstavama, govorio je za "Novi magazin" na temu mladih i njihovog standarda. Intervju je objavljen u broju 570, od 31. marta.
“Nove generacije su možda u prednosti što se tiče pronalaženja poslova preko interneta, ali ih taj virtuelni svet čini još većim egzistencijalnim robovima, sve u interesu moćnika. Na internetu rade u okvirima izmišljenog sveta koji ne prepoznaje odgovornost. Prvi put kada ne budu potrebni tom svetu, jednostavno bivaju odbačeni.", kaže Radojević, a na pitanje od čega živi mlad glumac koji nije stalno zaposlen, kaže da može da zaradi dodatne prihode snimajući serije i filmove, ali i to je jednokratno, jer danas snimaš, sutra ne. Bez učešća roditelja i familije - uže ili šire - mlad glumac ne bi stigao ni do ulaznih vrata fakulteta, kaže između ostalog u intervjuu Radojević.
Naša “Tri musketara”, koja podsećaju na to zašto je važno biti svoj i negovati u sebi osećaj pravde i prava na slobodu, gostovaće 5. aprila u Beogradu, u Pozorištu na Terazijama. U predstavi koju je režirao Darijan Mihajlović, igra skoro ceo ansambl naše kuće predvođen Slobodanom Ninkovićem, Danilom Milovanovićem, Aleksom Ilićem i Darkom Radojevićem.
Pre nego što je došlo vreme “Svi za lajk, lajk za sve”, postojalo je vreme u kojem je bilo “Svi za jednog, jedan za sve.” Bilo je to vreme hrabrih i odvažnih ljudi koji su ustajali za pravdu, bili samosvojni, slobodoumni, hrabri - ljudi koji su snagom duha rušili pogrešne svetove i gradili sigurne puteve do novih, boljih, dostojanstvenijih.
Musketarstvo je danas gotovo zaboravljena kategorija. Retko smo hrabri, tek na rečima, uglavnom u svoja četiri zida. Kad treba stati za drugog – gromoglasan tajac. Za razumeti je taj strah, vremena su čupava, ali ljudi ipak ne bi smeli da zaborave koliko je važno štititi drugog, stati na stranu slabijeg, biti vitez, biti čuvar dobrote - jer samo tako će ovaj naš sve čudniji svet imati smisla, samo tako ćemo imati pravo da jednom zatražimo da neko zaštiti i nas same. I samo tako ćemo postati original, umesto gomile falsifikata – pojedinac, umesto gomile bez svesti i savesti.
Gde su nestali zajedništvo, empatija, briga za drugog čoveka? Gde je nestao hrabri i izuzetni pojedinac? Gde nestade to musketarstvo? Čuči li ono i dalje u nama? Ko ponovo može da ga probudi? Neko drugi? Mi sami? Pa šta čekamo?
Aleksandar Dima kao večna inspiracija, Aleksandra Glovacki autor je teksta koji je režirao Darijan Mihajlović, a glumci Pozorišta mladih udahnuli su ovoj predstavi britkost duha i zaigranost života. Musketari su u njihovoj verziji ne samo vešti mačevaoci, već pravi akcioni junaci, individualci i vesnici ideala slobodnog i nesputanog pojedinca.
"Ne okrećimo glavu od odbačene dece", kaže naša Kristina Savkov u intervjuu koji je dala za festivalske novine povodom igranja "Devojčice sa šibicama" u zvaničnoj konkurenciji 71. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Unapređenje kvaliteta omladinske kulture, kroz izgradnju političke svesti, kritičkog razmišljanja i međunarodne solidarnosti mladih, cilj je projekta „Evropska mreža za omladinski angažman 2.0 (EYE.net 2.0)”, u okviru kog će publika, od 5. do 8. aprila, kroz pozorišni festival na nekoliko lokacija, imati priliku da pogleda osam interaktivnih omladinskih pozorišnih predstava, iz osam zemalja. Ovaj projekat uvod je u „Škole budućnosti”, programski segment Evropske prestonice kulture - Novi Sad 2022, čiji su fokus deca i mladi. Deo programa festivala održava se u Pozorištu mladih.
U jednoj pesmi opevan je april u jednoj prestonici...
Jedan čaroban april može biti i u ovoj našoj, vojvođanskoj i kulturnoj, novosadskoj... I to u našem pozorištu.
Krećemo musketarski, odmah - nije šala - prvog aprila. Odvažno, hrabro, misleći na druge - našu publiku.
Igraćemo sve omiljene predstave vaše dece. Do kraja meseca našim scenama će koračati svi naši junaci, od Ježića Žožoa do dece Paklene pomorandže...
Rezervišite svoje ulaznice na vreme!
Blagajna: 021/521-826
Čekamo vas u Pozorištu mladih...
