Čuveni brodvejski mjuzikl, čiji je tekst uobličio Robert Lenard oslanjajući se na kultni film Miloša Formana, režira gost iz Mađarske Peter Telihaji. U predstavi učestvuje dvanaest glumaca Pozorišta mladih i Novosadskog pozorišta, i deset studenata glume novosadske Akademije umetnosti, iz klase prof. Borisa Liješevića. Predstavu će koreografski uobličiti Peter Kovač Geržon, a glumce će uživo pratiti orkestar pod vođstvom Davida Klema. Projekat se realizuje u koprodukciji Pozorišta mladih i Centra za razvoj vizuelne kulture Novi Sad, a pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih država i Grada Novog Sada. Koprodukcija: Pozorište mladih Novi Sad i Centar za razvoj vizuelne culture Pod pokroviteljstvom Američke ambasade Reditelj: Peter Telihaji Adaptacija teksta: Robert Lenard Koreograf: Peter Kovač Geržon Scenograf: Dženi Horvat Kostimograf: Biljana Grgur Asistent kostimografa: Selena Bačkalić, Ilija Nestorović Prevodi pesama, dramaturg, lektor: Nina Plavanjac Lektor: Saša Latinović Aranžman: David Klem Korepetitor: Aleksandra Lazin…

Autorski projekat Reditelj: Olja ĐorđevićDramaturgija: Danica Nikolić NikolićScenograf: Diana Radosavljević MilovićKostimograf: Milica Grbić KomazecKompozitor: Irena PopovićKoreografija: Ista StepanovKorepetitor: Aleksandra Lazin Igraju:Kristina SavkovSlavica VučetićNeda DanilovićMarija Radovanov Jelica Gligorin Aleksa Ilić Saša StojkovićSlobodan NinkovićSaša LatinovićDanilo MilovanovićAleksandar Milković PREMIJERA: 24.10.2019. O predstavi “Zaljubljivanje”, Pozorišta mladih u Novom Sadu “Zaljubljena žena ne može biti razumna. Ako jeste razumna, verovatno nije zaljubljena.”Mae Vest Zaljubljivanje, taj hemijski proces u organizmu koji te dovodi do stanja bezumlja i ludila. Na koji imaš psihosomatske reakcije. Stanje u kome ne možeš da jedeš, da spavaš. Stanje u kojem se boriš sa hordama podivljalih leptira koji ti buraze stomak I izvrću tvoju nutrinu na naličje. Stanje apsolutne krhkosti i nadljudske snage. Stanje u kome sagledavaš život kroz ružičaste naočari, čak iako je perspektiva crna da ne može biti crnja. Drogiran si, a da psihoaktivnu supstancu nisi ni pomirisao. Veći si…

Po priči „Zov divljine“ Džeka Londona Reditelj: Jakub Maksimov (Jakub Maksymov)Dramaturg: Jakub Maksimov i Karolina Arandia Dizajn scene i dizajn kostima: Karolina Arandia (Carolina Arandia)Dizajn i kreacija lutaka: Marek Šterbak i Vjačeslav Zubkov (Marek Šterbák, Vjačeslav Zubkov)Kompozitor: Lazar Novkov Igraju:Jelica GligorinNeda DanilovićSlavica VučetićAleksa IlićSaša LatinovićSlobodan NinkovićDejan Šarković Inspicijent – sufler: Snežana VelimirovićSvetlo majstor: Ratko Jerković Ton majstor: Miloš Romić, Aleksandar MladenovićDekorateri: Slavko Karapandža, Zoran Mikić, Boban Toroman Garderoba: Dragica VuksanovićŠminka: Gorislav Vidaković Izrada scenografije: Nikola Komazec „Mini Bees” BeogradTehnički saradnik u radionici Pozorišta mladih: Milorad ŠešumTehnički konsultant: Rosa Valbreher (Rosa Wallbrechcer) Izrada kostima: Nikodinka Folić Stručni saradnik za izradu kostima: Milica Grbić Komazec Lektor: Saša LatinovićFotografija i video: Srđan DoroškiDizajn plakata i programske knjižice: Edna Mačković Nabavka: Gordana Ilić Saradnice u marketingu: Dragana Mikić, Zorica Savić Organizator: Ivana Cvejanov Premijera: 27. i 28.11.2018. Predstava se preporučuje publici starijoj od 10…

„Sloboda ili praznina Evgenije Onjegin je praroditelj današnjih generacija koje svoju slobodu nose visoko, doživljavaju je kao identitet, pa i smisao života. A da li je uopšte poznaju. Ljubav, prijateljstvo i svaku vrijednost će žrtvovati zarad te primamljive iluzije iza koje se često kriju hladnoća i praznina – poroci Puškinovog ali mnogo više našeg vremena. Dolaze kao simpatična i prolazna moda, ali brzo pokazuju zastrašujuće naličje jer za sobom ostavljaju pustoš, uništene Ljubavi, ideale, snove, veze i propuštene šanse. Onjeginova praznina nije pasivna tišina, niti prostor kreacije, već tamna i agresivna sila koja guta, proždire i traži žrtve. Kob. Evgenije Onjegin je vrijeme koje dolazi. Vrijeme hladne i prazne duše, koje njeguje egoizam kao jedinu odbranu od svijeta, te kao životni kredo i pouku. Vrijeme koje hvali bunt, prezir i ironiju, a ubija nježnost, emotivnost, poeziju, Ljubav, naivnost i ljepotu.…

“Ovako one, kad zajuži, pa pred jutro, stalno pjevaju. Svaka u svoju kamaru. One pjevaju same sa sobom, ko što ja pričam sam sa sobom. Meni se može, ja sam vazda lud bio, a one nisu vazda bile… Ma, ja ne bi zaziđivo svoje funjestre. Priča se ođe u Prčanj da su to učinjele da ne bi niz more više gledale, da im ne bi more nade davalo da će jednom on arivat. Drugi kažu da su dušu svoju zakartale, a treći da inkartom čuvaju sjećanje na njega, da im nikad ne utekne. Svašta se u Prčanj i u Boku zbori. Neki kažu da je Damjan bio odista kapetan “Dijabola”, da se malo odmorio, poigrao, pa za svojom zvijezdom krenuo. Drugi, opet zbore, i sve se kontrestaju s ovijem prvijema, da tu ima nekog vraga, da se, kad udari fortuno,…

Ako ste nekada bili dete, ako ste roditelj ili imate nameru da to postanete, ako ste ikada išli u vrtić ili školu, ako radite u vrtiću ili školi, ako ste nekada bili trudni, ako vam stalno drugi govore kako da vaspitavate svoje dete, ako stalno neko pokušava da vas vaspitava, ako imate rodbinu koja vam ide na živce, ako ste ikada pisali školski sastav na temu „Kako sam proveo raspust“, ako živite u Srbiji, ako vam je pasoš uvek nadohvat ruke – dođite na predstavu „Dok te ja hranim i oblačim“ Pozorišta mladih. (Olja Đorđević, reditelj). Predstava se preporučuje publici starijoj od 16 godina. Predstava „Dok te ja hranim i oblačim…“ je svojevrsni prikaz geneze onih koji su imali tu sreću ili nesreću da se rode, odrastaju, školuju, venčaju i dobiju decu u Srbiji. Kao što srpska istorija robuje autoarhetipima,…