Početak nove sezone u Pozorištu mladih biće u znaku premijere predstave “Dohvati mi plavog medu”, režira naša kućna rediteljka Emilija Mrdaković. Probe “Plavog mede” počele su još u maju a nastavljaju se ovih dana na našoj Maloj sceni. Premijera će biti 19. septembra, od 19 sati.
Nova predstava na najvažnijoj maloj sceni u gradu inspirisana je istoimenom - višeslojnom i duboko emotivnom slikovnicom Silvije Šesto (tekst) i Vande Čižmek (ilustracije), koja opisuje - čini se - mali, ali težak trenutak u odnosu deteta i roditelja, u kojem će se prepoznati svaka majka i svaki otac.
Tu nežnu priču o odrastanju, kako ju je u svojoj rediteljskoj eksplikaciji opisala Emilija Mrdaković, namenjenu publici od pet i više godina, izvodiće Uroš Lazović, Marija Mitrović, Marija Todorović i Aleksandar Milković.
Idejno rešenje lutaka, scenografije i kostima delo je Vande Čižmek, scenski pokret osmisliće Ista Stepanov, autor scenske muzike je Aleksej Mrdaković, dok je dramaturškinja na predstavi Dragana Lukan Nikoloski.
Povodom rada na predstavi, rediteljka Mrdaković kaže:
“Iza naizgled jednostavne priče i radnje krije se važna lekcija za decu i odrasle, koja nam otkriva da deca duboko proživljavaju trenutke u kojima se ispostavi da ne mogu da uživaju u stvarima koje vole.
Priča nosi i poruku za roditelje, da odrasli - često iz najbolje namere (da bi nešto sačuvali) nesvesno čine nepravdu deci i uskraćuju im radost igre. Ova topla priča o igrački biće otrežnjujuća za roditelje jer u njoj mogu da prepoznaju i sopstvene greške u vaspitanju.”.
Zašto su igračke bitne deci?
“Igračke su detetov alat za učenje. Kroz igru igračkama deca razvijaju pamćenje, logiku, govor i pokret. Igračke im pomažu da shvate svet oko sebe, izraze osećanja i lakše sklope prijateljstva.
Kada se petogodišnjak igra svojom omiljenom igračkom, u njegovom mozgu se aktiviraju i jačaju sve ključne zone zadužene za učenje, fokus i emocije. Omiljena igračka detetu pruža osećaj sigurnosti, koji mu omogućava da se potpuno opusti, koncentriše i testira svoje mogućnosti - bez straha od greške.
Takođe, omiljena igračka teši dete kada je tužno ili umorno i zato uskraćivanje igre omiljenom igračkom kod petogodišnjaka izaziva gubitak osećaja sigurnosti, stres i privremeni zastoj u emocionalnom razvoju. Pošto plavi meda za dete nije nagrada, već emotivni oslonac, oduzimanje te igračke stvara dubok osećaj neshvaćenosti i tuge.”, reči su rediteljke Mrdaković.
A ovako teče priča…
U centru priče je dečak Svemir koji za svoj peti rođendan - od kume Đurđe, dobija plavog medu na dar. Iako je jako želeo da otvori poklon, meda je morao da ostane zamotan u providnom celofanu - ‘“Da se ne isprlja“, rekla je mama, što je Svemira veoma razočaralo, jer, kad god bi pokušao da se igra plavim medom, celofan bi zašuškao, pa mu je ostajalo samo da ga gleda...
Međutim, jednog dana u goste im je došla Svemirova rođaka Modrana, radoznala petogodišnjakinja, kojoj nije dugo trebalo da otkrije plavog medu, a još manje da skine celofan s njega.
Svemir se svojski trudio da dobije nazad svog plavog medu, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Strpljivo je čekao da gosti odu i da konačno plavi meda stigne u njegove ruke, no desilo se nešto što je najmanje očekivao, što mu je donelo razočaranje i tugu koje će mu se zauvek urezati u sećanje...
Prve reprize predstave “Dohvati mi plavog medu” biće 20. septembra i 4. oktobra.